Pojas Presvete Bogorodice stigao u Srbiju; Svetinju dočekali Vučić i Porfirije; "Velika čast i nada" FOTO

Svetinja, koja će se nositi beogradskim ulicama tokom sutrašnje Spasovdanske litije, dočekana je uz posebne crkvene i državne počasti i služenje molebana.

Časni Pojas stigao je u Srbiju u pratnji igumana manastira Vatoped, arhimandrita Jefrema, ministra u Vladi Srbije Nenada Popovića i bratstva manastira Vatoped.

Ispred Vaznesenjskog hrama oko 17.00 časova svetinju će svečano dočekati patrijarh srpski Porfirije, vladika Dositej, starešina hrama, arhijereji Srpske pravoslavne crkve i narod, uz intoniranje himne Srbije i pojanje pobedne pesme u slavu Presvete Bogorodice, nakon čega će uslediti  večernje bogosluženje.

Patrijarh Porfirije će na Spasovdan od devet sati u Vaznesenjskoj crkvi služiti liturgiju.

Časni Pojas Presvete Bogorodice će na kraju sutrašnje litije biti unet u Hram Svetog Save na Vračaru i biti u Beogradu do 29. maja.

Predviđeno je da se sutra na kraju litije građanima podeli 300.000 "platenenih trakica" osveštenih nad Pojasom u manastiru Vatopedu. 

Obraćanje patrijarha

Kako je rekao patrijarh Porfirije, u pitanju je pojas koji je "Bogorodica nosila oko struku dok je nosila spasitelja Isusa Hrista, i od tada taj pojas nosi u sebi isceliteljnu blagoslovenu moć".

Pojas, kao i mnoge druge svetinje, imao je burnu putanju kroz istoriju, napomenuo je patrijarh, i tokom svoje putanje je boravio i u Srbiji tokom vladavine kneza Lazara.

"Pojas povezuje Vatoped sa srpskim narodom, jer to je manastir u kom je boravio Sveti Sava. To je jedno sveto spasonosno delo za naš narod i našu srpsku, pravoslavnu crkvu. S toga je osećajući blagodarnost prema tom manastiru knez Lazar podario da se pojas tamo čuva, da se naš narod povezuje s manastirom i sa Svetom Gorom, da i mi budemo građani Svete Gore. Podseća nas na to ko smo i šta smo u Svetom Savi. Igumanu manastira Vatoped – hvala vam što ste blagoslovili da dođete i donesete ovaj pojas", rekao je patrijarh Porfirije.

Potom se obratio arhimandrit Jefrem, iguman manastira Vatoped.

"Svešteni manastir Vatoped je mesto vašeg prvog arhireja, Svetog Save, i Svetog Simeona Mirotočivog. Zato su ljudi uvek sa velikom ljubavlju odlazili na Svetu Goru, ali nikad nisu zaboravljali svoj narod", rekao je arhimandrit Jefrem.

"Dolazim u zemlju koja je obespravljena i koja i pored nepravde opstaje i živi. Verujem da primanjem ovog pojasa srpski narod prima i veliku utehu. Svedočim vam da pojas presvete Bogorodice čini velika čudesa. Neka je presveta bogorodica sa vama."

Vučić: "Velika čast za nas"

"Danas sam doznao da je pojas Presvete Bogorodice i da je tamo dočekan na isti ovakav način 2011. godine, i da je tamo bio lično predsednik Vladimir Putin kao i ruski patrijarh, i da je bio na Kipru, Grčkoj i nigde više. Ovo za nas predstavlja veliku čast i nadu da će ovaj pojas, kako je rekao arhimandrit Jefrem, da ćemo manje biti izloženi napadima velikih sila", rekao je Vučić.

Kako je rekao, ovaj Spasovdan će biti poseban zbog pojasa Presvete Bogorodice.

"Ako je iko zaslužio najveću slavu na nebu, zaslužila je ona. Veseli se srpski pravoslavni svete. Hvala vam još jednom, hvala manastiru Vatoped, hvala našim monasima na Svetoj Gori, živela Srbija", zaključio je Vučić.

O Pojasu Presvete Bogorodice

Pojas Presvete Bogorodice se vekovima čuva u Vatopedu na Svetoj Gori i veoma se retko iznosi van manastirskih zidina. 

Takođe, Pojas Presvete Bogorodice je njen lični predmet koji se čuva u manastiru Vatopedu i podeljen je u tri dela i predstavlja jedinstvenu svetinju opstalu iz ovozemaljskog života Majke Božje. 

Prema predanju pojas od kamilje dlake satkala je sama Bogorodica, a prilikom njenog vaznesenja na nebesa, predala ga je apostolu Tomi.

Čuvanje Časnog Pojasa preuzele su dve pobožne žene iz Jerusalima, a Bogorodica je neposredno pre svog Uspenja naložila jevanđelisti Jovanu da ovim ženama podeli i njene dve rize. 

Dužnost čuvanja njene odeće iz generacije u generaciju nastavljala bi po jedna pobožna, nevina devojka koja je poticala iz njihove porodice.

TANJUG/ DEJAN ŽIVANČEVIĆ/ nr

U vreme imperatora Arkadija, sina Teodosija Velikog, Časni Pojas je prenet u slavnu prestonicu Vizantijskog carstva, Konstantinopolj kako bi štitila prestonicu i njene stanovnike od svakog neprijateljskog napada, nesreće i demonske zamke.

Potom je Časni Pojas prenet u grad Zilu u Kapadokiji, a kasnije je ponovo vraćen u Konstatinopolj.

Oko 1150. godine Časni Pojas se nalazio u Velikoj palati u Carigradu, u hramu Svetog arhangela Mihaila. Najverovatnije je isečen, a njegovi delovi su preneti u ostale hramove.

U 12. veku, tačnije u vreme vladavine cara Manojla І Komnina zvanično je uspostavljen praznik Časnog Pojasa 31. avgusta.

Časni pojas prešao je u srpske ruke kada je Sveti knez Lazar oko 1.330. godine porazio bugarsku vojsku, a 10 godina kasnije ga je poklonio manastiru Vatopedu i od tada se Pojas čuva u oltaru katolikona – sabornog hrama manastira.

Za vreme Turkokratije bratstvo manastira je odlazilo u litije noseći Časni Pojas na Krit, Makedoniju, Trakiju i u Malu Aziju radi osvećenja i ukrepljenja pođarmljenog grčkog naroda, kao i radi oslobađljnja svake zarazne bolesti.

Postoje stotine svedočanstava o isceljenjima ili dobijanju poroda onih koji su sa verom i molitvom pristupili Čudesnom pojasu Presvete Bogorodice.

Iz neobičnog poštovanja i ljubavi svetogorskih monaha prema Presvetoj Bogorodici, još od davnina iznedrena je tradicija da se poklonicima, na njihovu molbu, daju komadići trake koja se osveštava na samom pojasu Presvete Bogomajke za blagoslov i duhovno ukrepljenje – jačanje duše i vere.