Surfujte brzo - uskoro svima net od 30 mbps FOTO

Kako je rekao, obezbediće se i internet brzine 100 mbps za bar 50 odsto domaćinstava.

"To je prilično ambiciozan, možda sa ove tačke gledišta malo nerealan cilj, ali mi verujemo da je on ostvarljiv, pod pretpostavkom da uradimo sve ono što je pred nama, a to je da obezbedimo odgovarajuću baznu infrastrukturu", rekao je Ljajić nakon potpisivanja sporazuma sa kineskom kompanijom Huavej.

Foto: Tanjug/Zoran Žestiæ

Navodeći da je vrednost projekta izgradnje bazne infrastrukture širokopojasnog interneta između 800 miliona i milijardu evra, a da se od toga najveći deo troškova odnosi na izgradnju te infrastrukture u ruralnim, dalekim područjima, Ljajić kaže da u svemu tome, vlada vidi Huavei kao najznačajnijeg partnera i da je spremna da razgovara o različitim modelima učešća te kompanije.

"Naravno da država ta sredstva nema, tražimo model. Negde su države radile kompletnu mrežu, negde su davale olakšice za velike kompanije da one rade sopstvnu mrežu, a mi ćemo verovatno kombinovati modele, kako bismo uštedeli i novac, a i da omogućimo ostvarivanje ciljeva, da do 2020. svakom građaninu obezbedimo internet brzine 30 mbps", naglašava Ljajić.

Foto: Tanjug/Zoran Žestiæ

Izgradnjom te infrastrukture, kako smatra, to se i postiže, a naglašava da, takođe, reforme i modernizacije javne uprave nema bez razvoja brzog interneta, a posebno ističe procenu Svetske banke, koja kaže da povećanje broja priključaka za 10 odsto omogućava rast BDP-a za 1,38 odsto, a negde čak i za 2,5 odsto.

Ljajić smatra da je početkom 20. veka, izgradnja autoputeva bila osnov za brz razvoj ekonomije, trgovine, privrede, a da je u ovom veku, to izgradnja infrastrukture u oblasti telekomunikacija, izgradnja tog "paralelnog sveta", u odnosu na stvarni, realni svet.

"Mi imamo postojeće resurse, a to je oko 6.000 kilometara optičkih kablova koji postoje, ne koriste se, a u vlasništvu su različitih državnih institucija, javnih preduzeća i to mora da bude stavljeno u funkciju razvoja nacionalne širokopojasne mreže", naglasio je Ljajić, koji je i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija.

Foto: Tanjug/Zoran Žestiæ

U realnom životu postoje autoputevi, ali kako smatra Ljajić, oni za ljude koji žive na selu ne znače puno, njima se moraju obezbediti asfaltirani putevi do svakog sela, naselja, te je tako i u digitalnoj sferi, pa se, na osnovu tih "optičkih autoputeva" moraju graditi i pristupne mreže, od autoputeva do svakog domaćinstva, do najudaljenijeg sela u Srbiji.

"I zato je značajan ovaj sporazum koji potpisujemo sa Huaveijem. Mi danas prisustvujemo četvrtoj industrijskoj revoluciji koja nije ništa drugo do tehnološka revolucija. Sve tri smo zakasnili, uskočili smo u poslednje vagone, mislim da imamo sve šanse da uhvatimo korak sa ovom poslednjom, tehnološkom revolucijom i tu vidimo Huavei i kinesku državu kao vrlo važne partnere", zaključuje Ljajić.

Generalni direktor kompanije "Huavei" Džek Vei, podsetivši da je njegova kompanija prisutna u Srbiji već 10 godina, istakao je da pomaže gradovima širom Srbije da unaprede svoje upravljanje, uključujući sistematski umreženu logistiku. "Danas imamo čast da potpišemo sporazum o strateškom partnerstvu na razvoju nacionalne širokopojasne mreže, a to će biti infrastrukturni temelji sveobuhvatne informacione i komuikacione tehnologije, modernizacije i digitalne transformacije i ostvaruje veliki uticaj na ekonomski i društveni razvoj Srbije", rekao je Vei.

Kompanija Huavei spremna je da, kako kaže Vei, preko tehnologije, poput širokopojasne mreže, poveže sve procese i sisteme putem senzora i da sve bude povezano jednom platformom, kao i da nastoji da ujedini najbolje globalne prakse i stručne ekspertize lokalnih partnera i tako populariše razvoj u Srbiji.

"Za Smart siti početak postoji, ali kraj ne postoji. Uz dobru politiku "Jedan pojas- jedan put", uvezenu iz Kine, mi ćemo da radimo zajedno sa srpskom stranom da gradimo bolju Srbiju", rekao je Vei.