NBS opet povećala kamatu

Stopa na depozitne olakšice zadržana je na nivou od 4,50%, dok je stopa na kreditne olakšice povećana na 7,00%.

Pri donošenju ovakve odluke, Izvršni odbor NBS je imao u vidu da su, i pored znakova popuštanja, globalni troškovni pritisci i uvozna inflacija i dalje visoki i da je potrebno ograničiti njihove indirektne efekte na rast cena na domaćem tržištu, koji se mogu prenositi putem inflacionih očekivanja, kao i uticati na deo pritisaka koji dolaze sa strane tražnje, navodi se na sajtu Narodne banke.

Istovremeno, održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, Narodna banka znatno doprinosi ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene, kao i ukupnoj makroekonomskoj stabilnosti u uslovima povećane globalne neizvesnosti.

Izvršni odbor je naveo da su pad svetskih cena energenata, rešavanje zastoja u globalnim lancima snabdevanja i smanjenje troškova kontejnerskog transporta u velikoj meri doprineli slabljenju globalnih troškovnih pritisaka, što bi trebalo da utiče i na usporavanje domaće inflacije u narednom periodu. Ipak, otvaranje Kine nakon popuštanja restriktivnih zdravstvenih mera moglo bi ubrzati globalnu ekonomsku aktivnost i povećati tražnju za energentima i primarnim proizvodima, što može usporiti proces smanjenja globalne inflacije, dok bi u suprotnom smeru delovalo veće od očekivanog zaoštravanje monetarnih politika centralnih banaka.

Pritom, od dinamike zaoštravanja monetarnih politika Sistema federalnih rezervi i Evropske centralne banke zavisiće i kretanja na međunarodnom finansijskom tržištu i tokovi kapitala prema zemljama u usponu. Opreznost monetarne politike je neophodna zbog i dalje prisutnih geopolitičkih tenzija, uključujući i postojanje rizika da se snabdevanje svetskog tržišta naftom iz Rusije znatnije smanji u narednim mesecima i da ne bude kompenzovano rastom ponude iz drugih zemalja OPEC-a, što bi podstaklo rast cene nafte. Pored toga, indirektni efekti povećanih cena energenata i industrijskih sirovina u prethodnom periodu, zajedno s tržištem rada koje karakteriše niska nezaposlenost i dalji rast zarada, još uvek utiču na rast bazne inflacije u većini zemalja.

Inflacija u januaru 15,8 međugodišnje

Inflacija je u Srbiji u januaru na mesečnom nivou iznosila 1,4%, a međugodišnje posmatrano 15,8%, što je bilo u skladu sa očekivanjima Izvršnog odbora.

I dalje se oko dve trećine doprinosa ukupnoj inflaciji odnose na rast cena hrane i energenata, na koji mere monetarne politike imaju ograničen efekat, jer je rast ovih cena u velikoj meri posledica dešavanja u međunarodnom okruženju.

Bazna inflacija (merena promenom indeksa potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) i dalje se kreće na znatno nižem nivou od ukupne inflacije – u januaru je iznosila 10,4% međugodišnje, čemu znatno doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa.

Prema februarskoj srednjoročnoj projekciji, NBS očekuje da će međugodišnja inflacija ostati povišena i u nastavku prvog tromesečja ove godine, pre svega kao posledica nastavka prenošenja visokih troškovnih pritisaka iz prethodnog perioda na cene hrane i drugih industrijskih proizvoda, kao i korekcije cena električne energije i gasa.

Nakon toga, inflacija bi trebalo da se nađe na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini ove godine i povratak u granice cilja sredinom 2024. godine. U smeru smirivanja inflatornih pritisaka trebalo bi da deluje dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su vodili rast cena energenata i hrane u prethodnom periodu, usporavanje uvozne inflacije, kao i niža eksterna tražnja u uslovima očekivanog usporavanja globalnog privrednog rasta.

Rast BDP-a 2–3 procenta

Kada je u pitanju ekonomska aktivnost, prema aktuelnoj projekciji Narodne banke Srbije, bruto domaći proizvod Srbije ove godine ostvariće realni rast u rasponu od 2,0% do 3,0%.

Rast će biti vođen domaćom tražnjom, čemu u najvećoj meri doprinosi očuvano tržište rada, dok će zbog i dalje visokog očekivanog uvoza energenata i niže eksterne tražnje, pre svega iz zone evra, doprinos neto izvoza biti negativan. Ipak, očekujemo da i u ovoj godini izvoz nastavi dinamičan rast zahvaljujući investicijama iz prethodnog perioda, koje su bile pretežno usmerene u razmenljive sektore.

Oporavak eksterne tražnje od druge polovine ove godine, povećani izvozni kapaciteti i planirana realizacija investicionih projekata, pre svega u oblasti putne, železničke, energetske i komunalne infrastrukture, od 2024. bi trebalo da rezultiraju ubrzanjem rasta bruto domaćeg proizvoda na raspon od 3,0% do 4,0%, a u narednim godinama i povratkom na pretpandemijsku putanju rasta od oko 4,0% godišnje.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 6. aprila 2023. godine, najavljeno je iz NBS.