Cene nekretnina u komšiluku na vrhuncu: Rast usporava, kvadrati ostaju skupi

Prema njegovim rečima, iako se članstvo Crne Gore u EU sve češće doživljava kao izvesno, njegov uticaj na cene nekretnina nije dominantan.

"Cene zavise od velikog broja faktora – ponude i tražnje, kreditne politike, fiskalnih mera, troškova gradnje. Sam ulazak u EU nije presudan faktor, kako se često predstavlja u javnosti. Hrvatska je u prve tri godine nakon ulaska u EU čak zabeležila pad cena nekretnina. Tek kasnije je usledio snažan rast. U mnogim zemljama najveći skok se dešava u pristupnom periodu, dok sam ulazak donosi stabilizaciju tržišta. U nekim državama EU danas imate niže cene kvadrata nego u Crnoj Gori. Bugarska i Rumunija su dobar primer – u Banskom, koje je turistički centar, cena kvadrata je nešto iznad 1.000 evra. Sam ulazak Bugarske u EU nije doveo do eksplozije cena".

On ističe i da je pogrešna percepcija da stranci dominantno formiraju cene na celoj teritoriji države.

"Na primorju postoji veći udeo stranih kupaca, ali u Podgorici i na severu cene prvenstveno zavise od domaće tražnje. Samo u određenim mikrozonama strani kupci imaju presudan uticaj", istakao je Mišković.

Prema podacima Monstata, prosečna cena kvadrata u Podgorici u trećem kvartalu 2025. iznosila je oko 2.300 evra, ali Mišković naglašava da tržišna realnost često odstupa od statistike.

"U novogradnji je danas gotovo nemoguće naći kvadrat ispod 2.300 evra. Realna tržišna cena je oko 2.500 evra, dok u luksuznim kvartovima i objektima ide i do 4.000 evra po kvadratu".

Stanovi u starogradnji prate novogradnju, ali uz korekciju za ulaganja.

"Trošak kompletne adaptacije danas je oko 500 evra po kvadratu. Zbog toga se cene starogradnje u proseku kreću oko 2.000 evra, zavisno od lokacije".

Na primorju se cene u velikoj meri izjednačavaju sa Podgoricom ili je i nadmašuju.

"U Budvi je teško pronaći kvadrat ispod 3.000 evra. U Baru ispod 2.500, dok u Tivtu i Kotoru, naročito u prvim linijama uz more, cene dostižu i 5.000 evra po kvadratu", navodi Mišković, dodajući da je Ulcinj i dalje najpovoljniji, sa cenama oko 2.000 evra.

Ipak, interesovanje stranih investitora je u blagom padu, što se zasad nije odrazilo na cene.

"Mnogo će zavisiti od politike Vlade, poreskih mera i zakona o strancima. Investitori veoma pažljivo prate stabilnost propisa".

U Nikšiću, gde se kvadrat kreće oko 1.400 evra, dok u novijim objektima ide i do 1.800–1.900 evra.

Kolašin je, prema Miškoviću, doživeo snažan investicioni ciklus zahvaljujući autoputu i programu ekonomskog državljanstva.

"Nakon ukidanja tog programa, tražnja se značajno smanjila. Cene su se stabilizovale na nivou oko 2.000 evra po kvadratu".

Na pitanje da li postoji prostor za pad cena, Mišković odgovara oprezno.

"Ne očekujemo značajan pad cena. Dostigli smo vrhunac rasta, ali u narednom periodu možemo očekivati samo blagi rast, koji će pratiti inflaciju i troškove gradnje".

Kada je reč o domaćim kupcima, ističe da je kupovina i dalje moguća, ali uz ograničenja.

"Sa prosečnom platom nešto iznad 1.000 evra, kupovina stana je realna uglavnom za domaćinstva sa dve prosečne plate i uz kreditne aranžmane".