Bitkoin – igračka ili sigurna investicija?

To što imaju je virtuelno, digitalno, a jedna profesorka Univerziteta u Saseksu kaže da služi više kao igračka nego kao sigurna investicija. Igračka ili nešto drugo, tržište kriptovaluta vredi oko dva triliona dolara.

Marko Janković, predsednik Komisije za hartije od vrednosti, ističe da je donošenjem Zakona o digitalnoj imovini regulisano kojoj vrsti usluga je potrebno pribaviti određenu vrstu licence. Poručuje da će kriptovalute biti sve prisutnije u našim životima i da tome treba da se prilagodimo.

Marko Janković je objasnio za RTS da karakteristike bitkoina utiču na ponudu, broj bitkoina koji će biti izrudaren do kraja njegovog životnog veka, odnosno vek rudarenja je ograničen i sama ta činjenica utiče na rast cene bitkoina.

S druge strane, navodi, tražnja, odnosno popularizacija bitkoina u različitim oblicima da li kao sredstvo razmene, plaćanja ili kao sredstvo koje će očuvati neku vrednost za investitora dovodi do toga da cena neumitno raste.

Kako je rekao, osim ove dve sile, postoje i mnogi drugi faktori.

Da li je određena oblast regulisana, da li ozbiljniji investitori, oni institucionalni imaju mogućnost da uživaju određenu vrstu zaštite kada ulaze na to tržište, kakva je dostupnost digitalne imovine odnosno kriptovalute, da li se može njom trgovati na organizovanom tržištu?

"Dakle, odjednom su kriptovalute postale mejnstrim` i dostupne najširoj investicionoj javnosti, što je neminovno dovelo do rasta tražnje kriptovalauta, čime i cena ide gore", smatra Janković.

Postoje, dodaje, i druge sile aktivnosti zbog kojih cena u poslednje vreme pada, a to su regulatorne aktivnosti pre svega u Kini ali i u nekim drugim zemljama koje su dovele do toga da kriptovalute ne budu tako lako dostupne investitorima, samim tim se i njihova tražnja smanjuje i cena pada.

Smatra da ljudi treba racionalno da gledaju na ta kretanje a to znači da kada cena raste ne treba investirati u tu kriptovalutu, a kada pada da je ne treba nužno prodavati.

Bitkoin i rudarenje

Pojašnjava i da bitkoin, pored toga što je neopipljiv, ipak ima svoju karakteristiku, a to je rudarenje i to da možemo da utvrdimo koliko se nečega potroši da bi se jedan bitkoin izrudario i to uvek može da bude reper cene koju ta kriptovaluta može da ima.

"To znači ako gledamo cenu struje a ona je neophodna za rudarenje, ako gledamo cenu opreme za IT, ako cene tih osnovnih inputa za rudarenje rastu, jasno je očekivati da će i cena bitkoina rasti. Ali treba uzeti u obzir i psihologiju vesti. Kada jedan Ilon Mask tvituje na temu bitkoina ili nekih drugih valuta, to svakako može imati pozitivan ili negativan efekat na cenu", ukazuje Janković.

Šta su digitalni tokeni

Digitalni tokeni su oblik digitalne imovine koji pružaju vlasniku te imovine jedno ili više nematerijalnih prava.

Do sada su menjačnice i svi drugi pružaoci usluga bili neregulisani. Donošenjem Zakona o digitalnoj imovini regulisano je kojoj vrsti usliuga je potrebno pribaviti određenu vrstu licence.

"Trenutno ima nula izdatih licenci, dakle svi podnosioci zahteva su i dalje u procesu licenciranja", istakao je Janković.

Do sada je, ukazao je, svako mogao da napravi svoj token a donošenjem zakona i propisa koji su fleksibilni omogućava se ljudima da shvate obaveze a jedna je izdavanje belog papira koji treba da donese neke najosnovnije informacije potencijalnim investitorima o digitalnoj imovini u koju ulažu, odnosno tokenu u koji će uložiti.

"To znači da znaju u koju će se namenu ta sredstva koja će se prikupiti potrošiti, koja su im prava i obaveze u skladu s vlasništvom tog tokena. Pokušali smo da budemo konkurentniji sa recimo malim brzorastućim ekonomijama koje su daleko ispred EU kada je regulisanje ovog pitanja", rekao je Janković.

Kompanija može tokenizovati određeni instrument, deo svog duga, da bi pribavila sredstva za svoje funkcionisanje. To znači, pojašnjava Janković, da će vlasniku tog tokena pružiti mogućnost da određenu svotu novca dobije token a zauzvrat će dobiti taj novac uz određenu pripadajuću kamatu ili neko drugo pravo koje taj token može sa sobom da nosi.

"Postavili smo određene limite pa tako kompanija koja u toku 12 meseci emituje do tri miliona evra digitalnih tokena koji imaju karakteristike dužničke hartije od vrednosti oni fnkcionišu po zakonu o digitalnoj imovini", rekao je Janković.

Komisija za hartije od vrednosti vodi računa o tome šta rade izdavaoci digitalnih tokena, a to je dokumentrna kontrola prilikom izdavanja papira ali i provera svake prijave koju neki od investitora može imati, odnosno na sve one subjekte koji neoblašćeno pružaju usluge u skladu sa zakonima i nisu licencirani.

Ima li bitkoin budućnost?

Smatra se da je bitkoin pogurala baš Komisija za hartije od vrednosti SAD, kada je najavila da će odobriti "Bitcoin Futures Exchange fond".

Janković ocenjuje da će bitkoin svakako predstavljati jednu investicionu alternativu, a koji je to procenat kada je ukupno tržište u pitanju je veliko pitanje i zavisi od mnogo faktora.

Ono što je suština, ističe, da kriptovaulta sve više postaje "mejnstrim", sve više investitora racionalno posmatra na tu vrstu investiranja.

"Ono što je sigurno je da će se taj trend nastaviti. Ono što niko od nas ne može da predvidi jesu neka druga globalna kretanja ali je sigurno da će kriptovalute biti sve prisutnije u našim životima i da tome treba da se prilagodimo", zaključio je Janković.