"Mene raduju ovakvi tekstovi"

"Svakodnevno imamo priliku da čitamo razna poređenja, koja pokazuju kako navodno Srbija nije baš toliko uspešna u ekonomiji i kako je neko prethodno rukovodstvo imalo bolje rezultate u vodjenju ekonomske politike", navodi u objavi na Fejsbuku.

Njega, kaže, neretko raduju ovakvi tekstovi, jer su njihove izjave o ekonomskim rezultatima uvek dobro potkrepljene činjenicama, tako da sa zadovoljstvom iznosi i argumente u korist njihovih tvrdnji.

"U nizu tih pokušaja, izašao je i tekst pod naslovom 'Pre nego što je SNS došao na vlast privreda je rasla tri puta brže' gde se iznose poređenja o rastu privrede od 2001. do 2011. godine i od 2011. godine pa do danas. Interesantno je da se i sam autor, nakon što je na početku izneo ovu tezu, na kraju teksta ograđuje od te konstatacije i piše kako je rast u tim godinama bio neodrživ i na 'staklenim nogama'", tvrdi Mali.

O ovoj temi je pisao u publikaciji pod nazivom "Dve decenije ekonomske politike Republike Srbije – od finansijskog kraha do stabilizacije i ubrzanog rasta", gde na samom početku detaljno obrazlaže kakva je bila ekonomska politika do izbijanja svetske ekonomske i finansijske krize. Period do početka svetske ekonomske krize 2008. godine karakterišu izuzetno povoljne međunarodne ekonomske okolnosti i ekspanzivna putanja globalnog rasta. Rast naše privrede je bio zasnovan pre svega na potrošnji, a ne na investicijama i izvozu, kao što je to slučaj danas.

"Imali smo i izuzetno visoku, dvocifrenu stopu inflacije, dvocifrenu stopu nezaposlenosti i potpuno urušavanje tržišta rada. Na tržištu rada je bilo evidentno i da dolazi do povećanja sive ekonomije i do poreske evazije. Prihodi od privatizacije su bili izvor finansiranja neproduktivnih državnih rashoda, što je kasnije dovelo do spirale rasta deficita i duga. Takođe, finansiranje potrošnje je generisalo snažan rast uvoza i visok dvocifren deficit tekućeg računa koji je dostigao 20 odsto", podseća Mali.

Dodaje i da je izvoz bio destimulisan jakom aprecijacijom kursa koja je značajno umanjivala konkurentnost privrede. Najveći doprinos BDP-u dolazio je od sektora usluga, pre svega trgovine, saobraćaja i komunikacija, dok je industrija beležila smanjenje učešća u BDP-u i davala znatno skromniji doprinos njegovom rastu.

"Dakle, suština je da su u tom periodu generisane spoljne i unutrašnje neravnoteže i da je rast ekonomije bio poptuno neodrživ, kao što i sam autor teksta kaže. Svi drugi makroekonomski pokazatelji su bili izuzetno nepovoljni, za razliku od situacije koju imate danas. Upravo je ekonomski rast, uz prisutne brojne spoljnotrgovinske i unutrašnje neravnoteže, predstavljao ozbiljnu pretnju makroekonomskoj održivosti, o čemu sam takođe pisao u pomenutoj publikaciji", ističe.

Model rasta privrede koji je bio zasnovan na povećanju neproduktivne potrošnje i uvoza, u uslovima smanjenog priliva kapitala i intenzivnih eksternih globalnih šokova, imao je za posledicu neuravnoteženu spoljnotrgovinsku poziciju zemlje.

"Sve navedeno dovelo je zemlju u izuzetno tešku poziciju, pa ste tako 2012. godine, pored krize javnog duga, imali i krizu likvidnosti. Na računima države krajem jula 2012. godine bilo je svega 8,4 milijardi dinara. Samo za isplatu mesečnog fonda za penzije u tom periodu je bilo potrebno 40 milijardi dinara, od čega je budžet Republike dotirao 22 milijarde dinara. Dakle, sredstva na računu nisu bila dovoljna čak ni za penzije", pojašnjava ministar.

Poređenja radi, kaže, danas na računu imamo 263,9 milijardi dinara.

"Osim toga, danas imate rekordno nisku nezaposlenost, a ne zaboravite da je 2012. godine iznosila 25,9 odsto, zatim nisku inflaciju od 3,3 odsto međugodišnje, stabilan kurs već godinama unazad, nivo javnog duga u potpunosti pod kontrolom čak i u uslovima pandemije koronavirusa, a koji danas iznosi 55,4 odsto BDP-a. Rast našeg BDP-a danas je održiv, zasnovan je na realnim osnovama, na rastu industrije, na proizvodnji u fabrikama koje se gotovo svakodnevno otvaraju", naglašava.

Srbija, ocenjuje Mali, danas nije zemlja kao što je nekad bila, a iskreno sumnja da će neki građanin reći da je živeo bolje nakon 2000. godine nego što živi danas.

"Mi danas gradimo auto-puteve i brze saobraćajnice, gradimo bolnice i škole, otvaramo nove fabrike i nova radna mesta, povećavamo plate i penzije… Radimo sve kako bi naši građani živeli bolje i tome ostajemo posvećeni, uprkos svakodnevnim kritikama i mržnji kojima smo izloženi", zaključuje Mali.