MMF: Srbija uspela da se izvuče iz rupe

Međutim, to je samo prvi korak u izgradnji snažne i dinamične ekonomije, sposobne za globalnu konkurenciju, navodi se u objavljenom izveštaju MMF-a povodom završetka aranžmana.

"Program je završen znatno uspešnije od očekivanja, nadmašujući mnoge od makroekonomskih ciljeva", rekao je šef tima MMF-a za Srbiju Džejms Ruf.

On je ukazao da je "Srbija uspela da se izvuče iz rupe" i da se, posle višegodišnje stagnacije u vreme globalne ekonomske krize, ponovo beleži rast, uz povećanje investicija i zapošljavanja.

"Puno toga je započeto na transformaciji zemlje u zrelu tržišnu ekonomiju, te reforme treba produbiti kako bi Srbija dostigla svoj maksimalni potencijal", preporučio je Ruf.

MMF je podsetio da je u 2014. ekonomija u Srbiji bila u ozbiljnim problemima, a da je posle globalne finansijske krize iz 2008. privreda stagnirala, dok su slabe javne institucije, urušavanje prihoda od poreza i prekomerna potrošnja državnih i javnih preduzeća rezultirali ubrzanim rastom javnog duga.

U izveštaju MMF je navedeno da je pohvalno što je Srbija u 2017. godini imala budžetski suficit, što je ekonomsko poverenje vraćeno i što su povećana ulaganja domaćih i inostranih investitora.

Takođe je pohvaljena stabilnost bankarskog sistema, smanjenje nivoa problematičnih kredita, kao i smanjenje nezaposlenosti.

"Vlada Srbije bi trebalo da učini sve da se zemlja po ekonomskoj snazi približi zapadnoevropskim zemljama, za šta je važno da se izbegne egzodus kvalifikovanih radnika u Srbiji u potrazi za boljim životom", preporučio je MMF.

Predloženo je da Srbija ojača i svoje institucije kako bi podržala rast vođen privatnim sektorom, kao i reforme poreske administracije i javnih usluga, pre svega zdravstva i školstva.

"Razvoj finansijskog tržišta mora da prati šira upotreba dinara umesto evra", preporuka je MMF-a, kao i da se radi na smanjenju sive ekonomije i reformi državnih preduzeća.

Ocenjeno je da je Srbija restrukturirala svoju neefikasnu železničku kompaniju, uvela bolju naplatu duga u glavnim preduzećima za električnu energiju i gas i uspešno privatizovala Smederevsku železaru i mnoga druga preduzeća u državnom vlasništvu.

"Sektori kojima su najviše potrebne reforme su rudarski i petrohemijski kompleks: kompanije kao što su rudnik uglja Resavica, bakarni kompleks RTB Bor i petrohemijski proizvođači - Petrohemija, MSK i Azotara", ocenio je MMF i ukazao da je potrebna privatizacija ili reforma i nekoliko finansijskih institucija, poput Poštanske štedionice, Komercijalne banke i Dunav osiguranja.

Za bolje poslovno okruženje neophodno je, po oceni MMF, pored poreske i regulatorne refome, jačanje pravosudnog sistema, ali i bolja putna, telekomunikaciona i energetska mreža, što će približiti Srbiju evopskom standardu.

Trogodišnji aranžman Srbije sa MMF-om u vrednosti 1,32 milijarde dolara dogovoren je krajem 2014. godine, kada je Srbija počela da sprovodi mere fiskalne konsolidacije.