Srpski standard na evropskom dnu

Beograd -- Pred prve višepartijske izbore u Srbiji u programima većine stranaka obećavao se veći standard, velike investicije, ali i socijalni program i briga za sve.

Izvor: Press
Podeli

Jedna stvar je bila zajednička za sve novonastale partije, a to je da su njihovi lideri, od Miloševića, preko Mićunovića, do Radovana Karadžića, obećavali švedski standard koji će Srbija uskoro dostići.

Danas, dvadeset godina posle svih tih obećanja, Srbija je tu gde jeste, a jedini dodir sa Švedskom je iščekivanje otvaranja velikog Ikeinog tržnog centra u našoj zemlji.

Goran Nikolić, ekonomista centra za Novu politiku, smatra da su predizborna obećanja po kojima će Srbija za nekoliko godina dostići standard skandinavskih zemalja bila čista utopija jer se nikada nigde nije desio takav ekonomski preokret.

Generacije Srba odrasle u krizi
Predsednik Srbije Boris Tadić nedavno je izjavio da se naš izlazak iz krize predviđa 2013. godine. S druge strane, činjenica je da mi već decenijama živimo u „kriznom režimu". Postoje već generacije Srba koje su se rodile i odrastaju u kontinualnom kriznom periodu. "Od 1980. traje kriza i ona se praktično nije ni prekidala. Ljudi i ne pamte kad nije bilo krize", kaže Goran Nikolić i ističe da se početak krize poklopio sa Titovom smrću objašnjavajući da se još sedamdesetih godina u bivšoj Jugoslaviji pričalo o krizi, ali ona nije tada bila velika i to isključivo zbog kredita koji su je odložili.

"Realna činjenica je da su u istoriji 20. veka vrlo retki primeri zemalja koje su napravile preokret i koje su od slabo razvijenih postale visokorazvijene i bogate zemlje", kaže Nikolić i dodaje da su takav ekonomski iskorak u Evropi napravile Irska, Finska, a u svetu Južna Koreja, Singapur, kao i Katar i Kuvajt koji su svoje blagostanje i neverovatan uspon obezbedili naftom.

Nikolić kaže da smo zemlja bez komparativnih prednosti. "Prirodna bogatstva su nam prosečna, a mineralna nikakva. Takođe, nemamo ni more kao neke zemlje koje žive od turizma. Tako da je priča o nekim našim velikim potencijalima čista utopija", kaže on i ističe promenljive geopolitičke prilike u kojima se Srbija nalazila, a koje su se odražavale na ekonomiju i standard.

"Geopolitičke prilike su nam nekada čudno išle u prilog, ali su i često bile protiv nas. Dvadesete godine su bile jako povoljne za Srbiju. Takođe, od 1948. do sedamdesetih imamo neverovatno povoljan geopolitički period i upravo zbog toga smo mogli da crpimo donacije, kredite. Ali smo devedesetih imali jako nepovoljne geopolitičke prilike, kao i ratove koje smo možda mogli i da izbegnemo", nastavlja Nikolić.

Ako je već Švedska nedostižan ideal, postavlja se pitanje koji je naš domet i sa kojim zemljama treba da se poredimo. Nikolić navodi da bi trebalo da dostignemo zemlje u našem okruženju. Mađarska je još dvadesetih godina imala duplo veći BDP od nas. S druge strane, Hrvatska ima jaku komparativnu prednost, a to je - turizam.

"Realni i optimističan cilj bio bi da se približimo Hrvatskoj i Mađarskoj. Takođe, trebalo bi da hvatamo korak s Rumunijom i da se trudimo da nam ona ne 'pobegne"", kaže on i dodaje da je to pravi put, a ne obećanja o skandinavskom modelu.

"Kad bi smanjivali razliku u nivou dohotka po stanovniku, prosečnih plata u odnosu na ove zemlje i to bi bio već uspeh. Sve drugo su maštarije, kao i to da se dobar standard može ostvariti preko noći. Da bi prestigli neku zemlju, morali bi da dvadeset godina imamo duplo veću stopu rasta od te države. Na taj način je Južna Koreja napravila neverovatan skok, a pogotovo Kina koja već 32 godine ima nezapamćenu ekspanziju. To je najduža ekspanzija zabeležena u svetskoj ekonomskoj istoriji. Ali to je čudo koje bi možda u budućnosti moglo i nama da se desi, ali sada nema takvih nagoveštaja", kaže Nikolić.

Naše ekonomske teškoće su i posledice ogromnih političkih grešaka. Nikolić kao istorijske greške koje su nas ekonomski oštetile navodi diktaturu kralja Aleksandra, pad kneza Pavla, dolazak komunista i na kraju vladavinu Miloševića.

"I posle petog oktobra pravili smo greške. Vojislav Koštunica nije iskoristio neke momente dobre volje na zapadu da se pomogne Srbiji. On je bio indolentan i, žargonski rečeno, nije baš dovoljno mudro odigrao. Propustio je da uđe u neki iskreniji odnos sa EU", objašnjava Nikolić.

On zaključuje da su "današnji potezi srpskih vlasti jedina moguća i realna politika, a kao zemlja, nalazimo se tamo gde smo i bili početkom dvadesetog veka. Srbija je jedna od najzaostalijih zemalja Evrope. Tu smo bili pre sto godina i tu smo i danas".

Srbija

strana 1 od 339 idi na stranu