Plate u Hrvatskoj: Evo koliko u džep stave kontrolori leta, a koliko čuvari plaže

Najslabije plaćeni su radnici, šivači s 3.780 kuna (500 evra) prosečne plate, koji treba sedam meseci da rade za jednu prosečnu platu kontrolora.

Kako je objavio portal „Moj posao“, pozivajući se na podatke servisa „Moja plata“, u pandemijskoj 2020. godini prosečna mesečna neto plata s uključenim dodacima na platu u Hrvatskoj je iznosila 6.712 kuna (887 evra), što je četiri posto ili 285 kuna više od prosečne plate iz godine ranije, prenosi Slobodna Dalmacija.

Medijalna plata za prošlu godinu iznosi 6.125 kuna te je manje porasla od prosečne, za dva posto ili 125 kuna u odnosu na pretprošlu godinu, što znači da je veći broj ispitanika koji prima plaću manju od prosečne plaće nego onih s natprosečnim platama.

Najbolje plaćeniji radnici su, uz kontrolore leta, prošle godine bili piloti s prosečnim platama od 14.950 kuna, razni menadžeri s prosečnim plaćama koje se kreću se oko 14.900 kuna, a slede zaposleni u informacionim tehnologijama poput IT arhitekata s prosečnih 14.300 kuna, inženjera i programera s 13.400 kuna, odnosno 13.320 kuna prosečnih plata. Najmanje zarađuju tekstilni radnici, a posebno su potplaćeni šivači s prosečnih 3.780 kuna plate, krojači s 3.870 kuna i obućari s 3.910 kuna prosečne plate.

Dok na listi najvećih plata i nema previše iznenađenja, na listi trenutno najslabije plaćenih zanimanja u Hrvatskoj naći ćete pripadnike „Baywatcha“ s prosečnih 4.235 kuna (560 evra), poštare s 4.523 kune, pogrebnike s 4.315 kuna prosečne plaće, kao i cvećare, kozmetičare i frizere...

U pandemijskoj prošloj godini usprkos krizi, niti u jednoj delatnosti nije došlo do pada iznosa prosečne mesečne neto plate u odnosu na 2019. godinu. Zaposlene najbolje plaćaju firme iz sektora IT-a i telekomunikacija u kojima su plate 30 posto više od proseka, a upravo ova delatnost je zabeležila i najveći prosečan rast mesečnih primanja u odnosu na pretprošlu godinu od šest odsto.

Finansijske bonuse je u proteklih 10 meseci dobilo 19 posto zaposlenih a novčanu naknadu za rad u vanrednoj situaciji su u najvećoj meri podelile svojim radnicima kompanije iz delatnosti koje su imale najizazovniji period poslovanja.

Tako su bonuse u najvećoj mjeri podelile firme iz trgovine (25 posto), transporta (23 posto) te zdravstva (23 posto).