Stečaj ili gašenje: Šta će biti sa aerodromima u Crnoj Gori?

Pregovore sa potencijalnim zakupcima Aerodroma Crne Gore (ACG) trebalo bi nastaviti, a sudbinu Montenegro erlajnza (MA) vezati za ACG, ili u državnoj aviokompaniji pokrenuti stečaj kroz reorganizaciju. To je u razgovoru za “Vijesti“ ocenio dugogodišnji privrednik i licencirani stečajni upravnik dr Ilija Kračković, koji je obavljao rukovodeće funkcije u bivšim državnim preduzećima - “Elastik”, “Radoje Dakić“ i “Duvanski kombinat”.

Ministar finansija Milojko Spajić izjavio je nedavno da će nastaviti razgovore sa ponuđačima za ACG, kao i da će nakon analize i stava Vlade znati da li će do toga doći ili ne. Za MA, koji nema od čega da se finansira, traže rešenje, a saopšteno je da je i gašenje jedna od opcija, ali da će se truditi da do toga ne dođe.

Kračković je ocenio da izdavanju u zakup ACG idu u prilog iskustva mnogih aerodroma iz regiona i šire, ali i “vrlo nesigurni uslovi privređivanja u narednom periodu”.

Dodaje da je od velike važnosti očekivano ulaganje u aerodromsku infrastrukturu.

“Ako se ostvare investiciona ulaganja koja figuriraju u dosadašnjim pregovorima, to garantuje optimalne tehničko-tehnološke uslove. Menadžerski timovi zainteresovanih kompanija su na mnogo većem stepenu organizacione i tehničko-tehnološke obučenosti. Peti razlog za izdavanje u zakup ACG je što bi sigurnost zaposlenih u smislu njihovog statusa i standarda bila obezbeđena u jednom razumnom roku”, rekao je on.

Crna Gora bi sa zakupom inkasirala u budžet 100 miliona evra, uz ugovorena ulaganja u infrastrukturu i održavanje, a bila bi sačuvana i radna mesta.

“Malo je kompanija u Crnoj Gori, uključujući i monopolske, koji mogu ostvariti akumulaciju na tolikom nivou”, naglasio je Kračković.

Tri scenarija za Montenegro erlajnz

On je napomenuo da je MA dosadašnji opstanak temeljio uglavnom na izdašnoj državnoj pomoći.

“Koliko mi je poznato, nikada nije urađeno temeljno restrukturiranje te kompanije… Nema više državne pomoći i ispravna je odluka da se blokiraju sredstva namenjena posebnim zakonom za tu kompaniju. Nije u pravu Bord MA koji insistira na primeni zakona”, rekao je on.

Tri opcije se, dodaje, nameću za aviokompaniju.

Prema mišljenju Kračkovića, prva je da se pitanje opstanka MA veže za ACG, kao najvećeg povjerioca, te da se kroz predstojeće pregovore od potencijalnih zakupaca traži da se uključe u organizaciono i finansijsko restruktuiranje aviokompanije, s obzirom na enormne dugove.

Navodi da je druga opcija - stečaj kroz reorganizaciju, a plan bi sačinili najbolji stručnjaci koje predlažu vlasnici.

U konačnom, o planu reorganizacije u Privrednom sudu odlučuju poverioci dužnika.

“Ako bi plan reorganizacije izglasali poverioci, kompanija bi nastavila sa radom. U suprotnom se gasi… Dakle, kompanija bi kroz podnošenje plana reorganizacije odložila likvidaciju, ali bi joj se dala prilika za sveobuhvatno restrukturiranje”, objasnio je Kračković.

On je napomenuo da je u ovom trenutku, “nažalost, najrealnija treća opcija”, a to je “gašenje kompanije”.

“Kakve su posledice jedne ovakve opcije, ne želim da komentarišem”, dodao je Kračković.

Stečaj kroz reorganizaciju za “Plantaže”

On kaže da bi stečaj kroz sprovođenje plana reorganizacije bilo rešenje i za državnu kompaniju “13. jul - Plantaže”.

Foto: Depositphotos, xload

“Plantaže” su u dugovima, ali ih je aktuelna vlast do sada pominjala kao preduzeće koje treba sačuvati od stečaja.

S obzirom da većinski državne “Plantaže” konstantno duguju za poreze i doprinose, imaju enormna dugovanja prema kreditorima (bankama), zalihe u fizičkom obimu padaju, a u vrednosnom rastu, u određenom trenutku se proizvodi prodaju ispod cene koštanja, a deo imovine se prodaje za izmirenje poreskog duga.

Kračković smatra da bi ova kompanija najbolje rešila probleme nakon pokretanja stečaja, kroz sprovođenje plana reorganizacije.

“Plašim se da sutra ne bude kasno. Ovde nije reč o klasičnom stečaju, već o stečaju kroz plan reorganizacije koji pretpostavlja da stečajni dužnik u zakonskom roku dostavi Privrednom sudu plan reorganizacije. To bi bila idealna prilika da se provere finansijski iskazi i da se izvrši sveobuhvatno organizaciono, kadrovsko, tehničko-tehnološko i finansijsko restrukturiranje. Plan reorganizacije bi uradili najbolji stručnjaci koje predlažu vlasnici kompanije. O njegovoj oceni, u Privrednom sudu, odlučivali bi poverioci”.

Kračković kaže da je ta kompanija, prema prikazanim finansijskim iskazima, na kraju godine poslovala pozitivno.

“No, i pored toga, poslednjih godina postoji sumnja u realnost takvih iskaza, bez obzira i na revidirane izveštaje koji su pratili finansijske iskaze. Sumnja je dolazila iz stručnih krugova same kompanije”, zaključio je Kračković, ocenivši da je sumnja opravdana.

Železnicu vratiti u prvobitni model sa političkog koloseka

Transformacija nekad jedinstvene Železnice Crne Gore u četiri preduzeća, kaže Kračković, “bila je obična avantura i, prema mišljenju mnogih, politička odluka“, tako da bi bilo najbolje da se vrati prvobitni model.

“Ili umesto sadašnje četiri kompanije (Železnička infrastruktura, Železnički prevoz, Montekargo i Održavanje železničkih i voznih sredstava) formiraju dve. Benefiti bi bili racionalizacija troškova, veća efikasnost rada i bolji poslovni rezultati“, naglasio je Kračković.

On smatra da je preko potrebno obaviti “sveobuhvatno restrukturiranje, posebo organizaciono i kadrovsko“.

“Razbiti nekad jedinstveni organizaciono - tehničko - tehnološki sistem na četiri dela bila je, kako se pokazalo, najgora moguća varijanta... Troškovi poslovanja su značajno uvećani, posebno kada su u pitanju troškovi administracije... Česte promjene menadžerskih timova, uglavnom, na političkoj osnovi, zapošljavanje takođe, još više je pogoršavalo i onako teško stanje“, dodao je Kračković, napominjući da ne čudi što železničke kompanije permanentno duguju za poreze i doprinose.