"Mali Šengen dobra priprema za ulazak u EU"

Zagreb -- Uoči nastavka razgovora u Ohridu o "malom Šengenu", predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović poručuje da je reč o dobroj ideji.

Izvor: Tanjug
Podeli
Foto: Depositphotos/Tatiana53
Foto: Depositphotos/Tatiana53

Vlahović je za Tanjug izjavio da je inicijativa važna iz najmanje dva razloga, a najpre, kako je rekao, to bi doprinelo ubrzanju privrednog rasta zemalja Zapadnog Balkana, a time i bržoj konvergenciji sa prosečnim standardom EU.

"Zemlje bi u ekonomskom smislu bile bolje pripremljene za ulazak u EU, onog trenutka kada se ispune svi drugi uslovi koji su definisani u procesu pristupanja Uniji", rekao je Vlahović na skupu Mreže za razvoj poslovanja Jugoistočne Evrope (SEEBDN) u Zagrebu.

Drugi razlog je, kako je kazao, što bi se na taj način iskoristili komplementarni kapaciteti koji postoje između različitih zemalja Zapadnog Balkana.

"Ukoliko, na primer, izvoz poljoprivrednih proizvoda slabi zbog carinskih barijera, granica, čekanja, sve naše ekonomije bivaju znatno manje konkurentne u poređenju sa zemljama koje se već danas nalaze u EU", objasnio je.

Komentarišući odluku Francuske da ne dozvoli otvaranje pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, Vlahović je rekao da to nije dobro, jer postoji krhko političko stanje u te dve zemlje, koje će uticati na smanjenje entuzijazma vezano za pristupanje Uniji.

"Primetno je da Amerika preuzima inicijativu da ujedini lidere EU kako bi što pre odobrili početak pregovora", rekao je Vlahović. On se nada da će se kad se reše drugi problemi i BiH pridružiti, kao i da će se proces pristupanja Srbije i Crne Gore konačno definisati.

"Govori se o 2025. godini i evidentno je da je to više želja nego realnost, da će tada obe biti članice EU", rekao je predsednk Saveza ekonomista Srbije.

Vlahović smatra da u međuvremenu Srbija mora da jača instritucije i privredni ambijent, da otklanja prepreke u poslovanju, kako bi se stimulisalo povećanje nivoa ukupnih domaćih investicija, a ne samo stranih, jer je ukupan nivo investiranja i dalje manji od 20 odsto BDP-a.

"Za naš skokovit rast BDP-a i mogućnost povezivanja sa zemljama EU, nama su potrebne investicije na nivou 25 odsto BDP-a", rekao je Vlahović.

strana 1 od 60 idi na stranu