Bezbednost hrane od najvećeg značaja: Možemo da pariramo zemljama EU

One su 14. marta 2019. godine usvojene u Skupštini Srbije, a počele su da se primenjuju 1. aprila. Njihov cilj je da se obezbedi visok nivo zaštite života i zdravlja potrošača, kao i efikasno funkcionisanje unutrašnjeg i međunarodnog prometa hrane.

Da je pitanje bezbednosti hrane od najvećeg značaja potvrđuju i reči ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića koji je na nedavno održanoj konferenciji "Budućnost hrane - Budućnost zdrave Srbije" rekao da je bilo neophodno izmeniti Zakon o bezbednosti hrane i dodao je da je bezbednost hrane kompleksna stvar koja se tiče i kvaliteta života naših građana, ali i isto tako toga šta možemo da izvezemo iz Srbije. "Nama sledi najveća bitka u delu bezbednosti i kvaliteta hrane. Bezbednost ćemo i savladati, ali kvalitet moramo da razvijamo sa celim društvom. Zato je važno učešće svih u ovom poslu - i privrede, i potrošača, i nauke, i institucija", naglasio je Nedimović.

Zbog svega toga ne čudi ni to što je dobijena dozvola za zapošljavanje novog 71 inspektora koji bi trebalo da budu prva linija odbrane u bezbednosti hrane, kao i najava da će posebno biti pojačana kontrola na graničnim prelazima na kojima hrana ulazi u Srbiju.

Izmenama Zakona o bezbednosti hrane i Nacionalna referentna laboratorija za bezbednost hrane dobiće "širi opseg nadležnosti" i biće opremljena tako da može da kontroliše svaku laboratoriju u Srbiji.

Podsetimo i da je pomak u bezbednosti hrane napravljen krajem 2015. godine usvajanjem novog Pravilnika o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda i proizvoda od mesa, kojim je onemogućen uvoz jeftine sirovine. Upravo novim Pravilnikom o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda od mesa i proizvoda od mesa propisan je novi nivo kalcijuma u mehanički separisanom mesu (MSM) od 0,1 odsto na 100 grama mesa.

Mehanički separisano meso (MSM) koje se koristi u proizvodnji mesnih prerađevina dobija se odvajanjem mesa od kostiju nakon procesa otkoštavanja ili sa trupa ili delova trupa živine. MSM se proizvodi u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuju veterinarsko-sanitarni uslovi, tj. opšti i posebni uslovi higijene hrane životinjskog porekla.

MSM nije nepoznanica ni u EU gde se godišnje proizvede oko 700.000 tona takvog mesa u vrednosti koja se kreće između 400 i čak 700 miliona evra.

Malo je poznato da u okviru proizvodnje MSM postoje i sirovine dobijene po BAADER tehnologiji koja je jedinstvena jer omogućava da se meso i masnoće slabim pritiskom kroz sitne rupice odvoje od žlica i hrskavica. Na taj način nastaju kvalitetnije sirovine koje se dalje koriste za proizvodnju mesnih prerađevina.

Zahvaljući visokim standardima koje su uspostavile, zemlje EU su vodeće po pitanju bezbednosti hrane i trgovine kvalitetnim proizvodima, a s ozbirom da ide ka članstvu u EU, Srbija se obavezala na to da i sama razvije standarde visokog kvaliteta i da preuzme standarde koji postoje u EU.

Bezbednost i kvalitet hrane važni su i nadležnim organima i potrošačima i proizvođačima hrane. Upravo zato kompanije najveću pažnju poklanjaju ispunjavanju strogih standarda kvaliteta, bezbednosti i sigurnosti hrane, svako u svom domenu proizvodnje. Jer, kvalitetni proizvodi odmah bivaju prepoznati kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu. Na kraju krajeva, izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije u EU utrostručio se u poslednjih devet godina, pa je samo u prošloj godini iznosio 1,3 milijardi evra, a to sigurno dosta govori o kvalitetu i bezbednosti naših proizvoda.