Makroekonomska samodisciplina

Ranija uloga MMF-a u Srbiji

Jedan način da se odgovori na ovo pitanje je da se pojasni dosadašnja uloga MMF-a Srbiji. Po nekima, u kontekstu sprovođenja sporazuma sa MMF-om od 2002-06. godine, tzv. Produženog sporazuma, MMF je odigrao dve ključne uloge:

- Saopštavao istinu Srbima i međunarodnoj zajednici. Obe strane su mogle pravovremeno da se oslone na MMF kod procene kretanja ekonomije. Ove analize su objavljivane redovno uz saglasnost srpskih vlasti.

- Sudija. Ukoliko bi makroekonomske politike išle u pogrešnom pravcu, MMF je “dunuo u pištaljku” i zaustavio “igru” pre nego što stvari odu predaleko. Konkretno, MMF bi odložio ili ukinuo prenos sredstava u okviru Produženog sporazuma kada su politike bile pogrešne, i na taj način obezbedio čvrstu poziciju kod sprovođenja dogovorene politike.

Ko ili šta trenutno poseduje ove uloge?

Zgrada MMF-a u Vašingtonu

MMF nastavlja sa funkcijom saopštavanja istine. Kao i u martovskom izveštaju, naše analize će i dalje biti dostupne Vladi, kao i široj javnosti sve dok Vlada nastavi da daje saglasnost na objavljivanje naših izveštaja. Međutim, bez sporazuma sa MMF-om kao u slučaju Produženog sporazuma, mi ne posedujemo ulogu sudije.

Ko ili šta je sada sudija?

To nije EU. Kako Srbija nije članica EU, čak ni kandidat za članstvo u EU, uloga EU u makroekonomiji je veoma ograničena. Ovo će potrajati nekoliko godina, sve dok u kontekstu članstva u EU Srbija ne bude tražila da uvede Evro. Tek tada od Srbije će biti zahtevano da se pridržava ograničenja EU po pitanju budžetskog rezultata, duga, inflacije, itd.

Dok se ne osigura članstvo u Evro zoni, Srbija se suočava sa mnogo strožijim sudijom nego što je to MMF (ili EU) — finansijskim tržištima. Kada ona uoče da politike idu u pogrešnom pravcu, finansijske krize se događaju.

Ove krize su pogubne po stanovništvo, samo pitajte ljude koji su iz zemalja koje su skorije imale krizu, kao što je Tajland, Argentina ili Turska. U takvim situacijama “duvanje u pištaljku” ili zaustavljanje “igre”, po definiciji, dolaze suviše kasno da bi zaustavili krizu.

Mehanizmi samodisciplinovanja

Narodna banka Srbije

Većina zemalja uspeva dobro da živi bez snažne upravljačke ruke MMF-a i bez proživljavanja takvih kriza. One to postižu tako što razvijaju unutrašnje mehanizme za korekciju politika mnogo pre nego što se finansijske krize dogode.

Takvi mehanizmi su po svojoj prirodi ekonomski i neekonomski i obično su najefikasniji kada funkcionišu zajedno. Kada su u pitanju ekonomski mehanizmi, ključni su možda sledeći:

- Nezavisna Centralna banka

Kada zemlja učini svoju centralnu banku nezavisnom, ona odbacuje monetarnu „štampariju“. Neodobravanjem inflacije na ovaj način, signalizira se i pojačava samodisciplina.

- Transparentnost podataka i politike

Javno dostupni, kvalitetni i pravovremeni podaci o ekonomiji, centralnoj banci, vladinim budžetima, itd. obezbeđuju javnu odgovornost kreatora politike.

- Visokokvalitetna, javno dostupna, nezavisna ekonomska analiza

Ekonomska analiza od strane nezavisnih eksperata, investicionih banaka, akademika i ostalih, podržava javno razumevanje ovih pitanja. Takođe omogućava javno preispitivanje izjava i mišljenja zvaničnika i opozicionih partija koji stoje iza predloga politike. Neekonomski mehanizmi samodisciplinovanja su verovatno, u najmanju su ruku, bitni koliko i ekonomski.

Oni uključuju: slobodnu, takmičarski nastrojenu, i ekonomski pismenu štampu, koja bi obezbedila da loše ekonomske vesti i politike, kao i kritička mišljenja, budu objavljena; efikasnu parlamentarnu opoziciju, kako bi se obezbedilo privlačenje pažnje na neodgovarajuće ekonomske odluke vlade; i veliki broj glasača preletača koju su spremni da ne glasaju više za partije koje sprovode ili predlažu loše makroekonomske politike.

Koliko su snažni mehanizmi samodisciplinovanja u Srbiji?

Srbija ima, do određene mere, većinu ovih mehanizama na svom mestu. Ali da bi napredovala, Srbija treba da pruži finansijskim tržištima jasan dokaz da ima samodisciplinu da razvije i održi mere jake politike „bez snažne upravljačke ruke MMF-a.“

Postoji prilično mesta za skepticizam po ovom pitanju. Na primer, sadašnja nesigurnost vezana za mesto guvernera Narodne banke Srbije ukazuje na nepostojanje njegove nezavisnosti. Uz to, kvalitet i pravovremenost ekonomskih podataka je veoma nepouzdan, naročito kada je u pitanju budžet gde prosti podaci za sve nivoe vlade nisu dostupni javnosti u preglednoj formi.

Takođe, u neekonomskim sferama, uloge štampe i opozicionih partija bi mogle da budu značajnije ojačane. I na kraju, čini se da je malo glasača spremno da menja partiju prvenstveno zbog ekonomskih pitanja. Stoga jačanje makroekonomske samodiscipline treba da bude ključni cilj za Srbiju. Ovo bi joj omogućilo da živi dobro u nedostatku jakog ekonomskog rukovođenja od strane MMF-a.

Samodisciplina i buduća uloga MMF-a

MMF može podržati napore u izgradnji samodiscipline. Naše procene mera politike mogu dati dodatni glas domaćim komentatorima u informisanoj debati o makroekonomskim merama.

Dalje, ako Srbija primeni snažne mere ekonomske politike i izgradi samodisciplinujuće mehanizme, MMF bi mogao to i formalno signalizovati međunarodnoj zajednici.

Na taj način, MMF više ne bi bio „onaj koji iznosi istinu“ Srbima, nego „onaj koji iznosi istinu“ u korist Srba. Jedan „predostrožni sporazum“ sa MMF-om, sličan Produženom sporazumu, ali bez zaduživanja kod MMF-a, bi mogao biti način ubeđivanja međunarodne zajednice i finansijskih tržišta u dobre mere srpske ekonomske politike i samodiscipline.

Zaključak

Samodisciplina je od ključne važnosti za prosperitet u Srbiji, i nijedna spoljna institucija ne može biti odgovarajuća za taj posao. Izgradnja stalnih samodisciplinujućih mehanizama može biti centralni zadatak dolazeće vlasti.

Ali iskreno, taj zadatak podjednako pripada i opozicionim partijama, medijima, nezavisnim analitičarima i glasačima. Sve ove grupe igraju ključne uloge u ovom naporu.

Vlast treba da usvoji snažne mere makroekonomske politike i da odigra svoj deo i izgradnji samodisciplinujućih mehanizama u Srbiji, posebno jačanjem nezavisnosti Narodne banke Srbije i povećavanjem dostupnosti podataka i transparentnosti mera politike. Kako ti napori budu napredovali, mi u MMF-u možemo i hoćemo da uradimo naš deo posla kako bismo pomogli.

Alternativa makroekonomskoj samodisciplini nije ni vredna pomena, samo pitajte Tajlanđanine, Argentince ili Turke.