Milijarder na ivici zakona

Trevis Kalanik, suosnivač i generalni direktor Ubera, uspeo je da za šest godina od osnivanja prikupi sedam milijardi dolara od investitora, što je procenjenu vrednost kompanije podiglo na preko 50 milijardi dolara. Takmiči se sa taksi prevoznicima širom Amerike i u 64 zemlje sveta, a planira, kako piše magazin Forbes, da uloži milijardu dolara kako bi rešio regulatorne prepreke u Evropi, pobedio jake lokalne igrače i ušao na tržište Kine i Indije. Da postoje šanse za osvajanje kineskog tržišta, govori činjenica da je u decembru 2014. godine kineski pretraživač Baidu takođe investirao u Uber. Pored Kalanika, u kompaniji su najznačajniji suosnivači Geret Kemp i Rajan Grejvs, jedan od prvih zaposlenih. Sva trojica su od prošle godine na listi svetskih milijardera magazina Forbes.

Ideja i osnovna svrha aplikacije Uber je jednostavna. Program je moguće instalirati na svakom pametnom telefonu, a korisniku pruža mogućnost da naruči prevoz koji ne mora da bude standardna vožnja taksijem. Nakon što aplikacija primi zahtev i locira položaj korisnika, poziv se prosleđuje najbližem Uber registrovanom vozaču, čije se kretanje prati na ekranu telefona. Kad korisnik stigne na željeno odredište, s platne kartice se skida iznos novca koji treba platiti, od čega Uber uzima svoj deo, najčešće 20 odsto, a ostatak se prosleđuje vozaču.

Zavisno od grada, Uber nudi pet vrsta automobila. Najjeftiniji je UberX, zatim Black Car, a najskuplja opcija su SUV i LUX. Pored toga Uber u nekim zemljama sarađuje i s lokalnim taksi prevoznicima, a opcija se zove Uber Taxi. Na Balkanu Uber je za sada dostupan u Bukureštu, Sofiji i Zagrebu.

Treća sreća

Kalanik je odrastao u predgrađu Los Anđelesa, studirao kompjuterski inženjering na Univerzitetu Kalifornija u Los Anđelesu. Studije je napustio 1998. kada je imao 22 godine, kako bi zajedno sa kolegama sa fakulteta razvio Scour, servis za razmenu podataka. Međutim, Scour je tužila Asocijacija američke muzičke industrije, pa su 2000. godine proglasili bankrot. Ubrzo je osnovao novu softversku kompaniju RedSwoosh. Međutim, Kalanik se posvađao sa suosnivačem te kompanije Majklom Todom, a čekala ih je i visoka kazna jer nisu plaćali porez za zaposlene, što je kompaniju dovelo u ozbiljnu krizu, piše Business Insider. Kalanik je 2007. godine uspeo da proda RedSwoosh kompjuterskoj kompaniji Akamai za 19 miliona dolara i postane milioner.

Prvu godinu kao milioner proveo je putujući po svetu. Posetio je Španiju, Japan, Grčku, Island, Grenland, Havaje, Francusku, Australiju, Portugaliju, Zelenortska ostrva i Senegal.

Krajem 2008. godine, Kalanik je na LeWeb tehnološkoj konferenciji u Parizu prvi put dobio ideju za Uber. Ideju je prvo isprobao pružajući usluge prevoza prijateljima i uskoj grupi poznanika, pre nego što je sagledao njen globalni potencijal.

Zajedno sa Geretom Kempom, osnovao je startap kompaniju 2009. godine pod imenom UberCab. U leto 2010. godine Uber je dobio 1,25 miliona dolara od investitora i to od First Round Capital-a i Napster-a i iste godine izdali su aplikaciju Uber za iOS i Android.

Prve korake napravili su u San Francisku, osvajajući veoma brzo američke gradove. U maju 2011. Uber je ušao u Njujork, koji sada predstavlja najveće tržište te kompanije sa oko 82.000 vožnji dnevno.

Proboj na međunarodno tržište počeo je u Parizu decembra 2011. godine. Kalanik je, kako bi podstakao širenje kompanije, prema pisanju Business Insider-a, angažovao lobistu Dejvida Plufea, koji je radio na predsedničkoj kampanji Baraka Obame.

Borba za tržište

Uber ima veliku konkurenciju širom sveta. Pokrenuo je takozvanu uberifikaciju, osnivanje sličnih kompanija koje pokušavaju da ga istisnu sa njihovog domaćeg tržišta, a pojavljuju se i različite aplikacije kroz koje se povezuju taksi udruženja sa istim ciljem, da proteraju Uber sa tržišta.

Vožnja Uberom je najčešće oko 25 odsto jeftinija od vožnje taksijem za istu udaljenost, što je i glavni razlog, pored jednostavnosti aplikacije, za toliku popularnost servisa. Međutim, kako kažu protivnici Ubera, razlog je to što on nije nigde registrovan osim u Americi, pa ni kompanija niti pojedinačni vozači koji takođe nisu registrovani, ne plaćaju porez.

Uber je počinjao sa radom, pa bio zabranjivan u mnogim zemljama, prvenstveno iz razloga što se ne uklapa u zakone koji regulišu tu uslugu. Brisel ga je zabranio u aprilu 2014. godine, kao nelojalnu konkurenciju taksistima, gradska uprava je zaplenila 13 vozila koje su koristili vozači kompanije. Međutim, prema pisanju medija, usluga se i dalje ilegalno koristi, za šta uhvaćeni vozači mogu da plate kaznu od 10.000 evra. Evropska poverenica za digitalni razvoj i potpredsednica Evropske komisije Neli Kroes je oštro reagovala na takvu odluku gradskih vlasti, rekavši da se šalje antitehnološka poruka o Briselu koji se već nalazi u mračnom srednjem veku kad je u pitanju 4G tehnologija i da odluka ne pomaže putnicima, nego štiti taksiste. Brisel će, prema poslednjim medijskim najavama, ipak legalizovati Uber početkom 2016. godine.

Toronto u Kanadi takođe je podigao optužnicu u kojoj su naveli 25 prekršaja, uključujući i nelicencirano pružanje usluga taksi-prevoza.

Prema pisanju medija, vlasti u Berlinu protiv Ubera su donele presude u kojima se navodi da je njegova služba za luksuzni prevoz limuzinama prekršila lokalna pravila, zbog čega im je zabranjen rad u Berlinu, Minhenu, Frankfurtu, Hamburgu i Diseldorfu. Nakon sedam meseci zabranjen je rad na nacionalnom nivou zbog kršenja zakona o transportu onim vozačima Ubera koji nemaju iste dozvole kao obični taksisti.

Tužili su ga i taksisti u Madridu, zbog čega je takođe dobio zabranu rada. Na zabranu rada u Nemačkoj i Španiji, Uber je odgovorio podnošenjem protivtužbe Evropskoj komisiji. U Nju Delhiju je zabranjen nakon što je vozač Ubera silovao ženu. Zabranjen je rad u Tajlandu, a nekoliko zemalja razmatra da ukine tu uslugu, među kojima je i Francuska.

Loš glas

Uber je veoma često na udaru medija, što je razljutilo čelne ljude kompanije do te mere da je jedan od njih, Emil Mihael, prema pisanju portala BuzzFeed, javno rekao kako će početi da kopaju "prljavštine" o novinarima koji napadaju kompaniju. Kako piše taj portal, na večeri sa medijima rečeno je da je kompanija potrošila milione dolara kako bi angažovala istraživače koji će da kopaju po privatnim životima novinara i njihovih porodica kako bi "Uber uzvratio udarac". Posebna meta je Sara Lejsi, urednica portala PandoDaily iz Silicijumske doline, koja je objavila i da je obrisala svoju Uber aplikaciju nakon saznanja da kompanija u Parizu radi sa agencijama za poslovnu pratnju. Optužila je kompaniju za seksizam i mizoginiju, dodavši da je jasno da kompanija ne poštuje svoje korisnike i ne vodi računa o njihovoj bezbednosti.

Tu su, kako pišu američki mediji, i optužbe za nelojalnu konkurenciju prema firmama koje se bave istim biznisom u SAD jer postoje osnovane sumnje da Uber naručuje pa otkazuje vožnje konkurenciji, da dampinguje cene i pokušava da na svaki način privuče vozače iz konkurentskih firmi.

Kao dodatne probleme po bezbednost samog korisnika navodi se i to da vozači iz sistema nisu ni na koji način osigurani, kao i da korisnik nema kome da se žali ako vozač naplati nerealno visoku cenu. Vozači ne prolaze nikakve testove o poznavanju grada, kao ni psihološke testove. Jedino na šta može da se računa jesu komentari drugih korisnika, pod uslovom da ih najbliže vozilo ima.

Kalanik često na sve negativne strane njegovog servisa, koje se iznose u javnosti, kaže da ulaže sve napore kako bi je unapređivao na dnevnom nivou.

Bokserski stav

Kalanika opisuju kao ležernog i arogantnog, a mnogi uspeh kompanije i veliki interes investitora pripisuju upravo njegovom karakteru. On sam kaže da u poslu ima samo jednu filozofiju - nikad ne odustajati.

"Uložiti sve što imaš u nešto, biti oboren i ponovo ustati, svaki put", rekao je on za Miami Herald i dodao da smatra da je takav "bokserski stav" veoma važan za uspeh preduzetnika.

Kalanik smatra da sjajnim preduzetnicima ne sme da bude neprijatno ni teško da se suoče sa poteškoćama, da uvek moraju da balansiraju između analitičnosti i kreativnosti, rekao je on u predavanju studentima u Majamiju.

Veliki preduzetnici moraju i da uživaju u "vožnji" jer će onda i najteže probleme lakše rešavati: "Put do uspeha je dug i morate gurati do tačke bola". Rekao je i da je prevazići strah od neuspeha takođe kritično i izneo svoj primer kada je po sto puta na dan čuo "ne" tokom četiri godine, radeći na svom prvom projektu.

Za Miami Herald rekao je nedavno da je uzbuđen zbog toga što učestvuje u stvaranju gradova budućnosti i da je to razlog zašto mnogo ulaže u UberPOOL, uslugu deljenja taksija koja spaja više putnika koji idu istom rutom ka različitim destinacijama, čime se smanjuju gužve u saobraćaju i zagađenje vazduha.

Uber je eksperimentisao i sa drugim vrstama usluga. U Santa Moniki su uveli UberEats koji pruža korisnicima mogućnost dostave hrane, a 2014. godine u Njujorku je uvedena i kurirska služba UberRush.

U maju ove godine, Kalanik je okupio nekoliko naučnika sa odseka za razvoj automobila Karnegi Melon univerziteta, pa su počele i glasine da Uber ulazi u svet samovozećih automobila.