Pre početka epidemije korona virusa Ivan Stanković je svirao džez i rok muziku na kontrabasu u beogradskim klubovima i restoranima.
"Imali smo za proleće i leto dogovorene festivale, svirke, gostovanja i odjedanput ništa... Sve smo poslove izgubili", govori za BBC na srpskom Stanković, apsolvent na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu.
Mnogi muzičari, izvođači, tonci, tehničari, menadžeri i drugi radnici u muzičkoj industriji ostali su bez posla i primanja zbog epidemije.
"Mislim da smo mi u muzičkoj industriji Srbije sigurno najugroženiji pošto smo prvi stopirani, a verovatno ćemo poslednji krenuti ponovo da prihodujemo i da radimo", kaže za BBC na srpskom Predrag Ivanović iz koncertne agencije i izdavačke kuće Odličan hrčak.
Gotovo svi veći muzički festivali i turneje i su pomereni ili otkazani, a jedini izvori prihoda koji nisu presušili jesu platforme za slušanje muzike i Jutjub preko kojih izvođači i izdavačke kuće i dalje zarađuju.
Ipak, krajem leta, kada su i određene zdravstvene mere počele da popuštaju, ponovo je oživela muzička scena.
Sporadično se organizuju manji koncerti na otvorenom i nastupi bendova uz ograničen broj ljudi, a jedini veći festival ovog leta koji će biti održan je Nišvil u Nišu.
Gradske vlasti u Nišu i organizatori Nišvila su se dogovorili da festival bude održan od 17. do 21. septembra, ali za značajno manji broj posetilaca - samo 20 stolica u publici, prenele su
Južne vesti.
Program je besplatan, a poštovanje mera obavezno - ograničen broj mesta i obavezno nošenje maski.
Pogledajte kako je bilo na otvaranju Nišvila 2020.
Sa festivalskih bina, na gradilišta
I za Milan Čekrdžina, 37-godišnjeg tehničara, tonca i organizatora koncerata iz Zrenjanina, proleće i leto 2020. godine bilo je "puno dešavanja i posla".
Imao je kao tonac zakazane koncerate sa novosadskim pank sastavom Atiest rep, evropsku turneju sa hardkor bendom Lazarat i desetak koncerata po Vojvodini u njegovoj organizaciji.
Međutim, najveću zaradu donosio mu je posao tehničara na velikim festivalima u Srbiji i regiona poput Egzita, Bir festa i Nišvila.
Taj posao zahteva da bendovima na pripremi opremu na bini kao što su zamislili, poveže sva pojačala i mikrofone i da vodi računa o satnici.
Egzit je zvanično pomeren za 2021. godinu zbog čega je Čekrdžin, kako kaže, ostao bez prihoda.
Kaže da je najveći problem sa njegovom strukom to što nije definisana i zakonski regulisana.
Za 18 godina koliko radi kao tehničar, naglašava, nema nijedan dan radnog staža.
Zarađuje honorarno, nema zdravstveno osiguranje, a "sindikati i zaštita ne postoji".
"Samo najveće kompanije imaju po nekoliko zaposlenih, na plati, i po 50 ljudi koji rade na terenu. To je veliki problem i kad nije korona, a kamoli sad", objašnjava Čekrdžin za BBC na srpskom.
Tokom vanrednog stanja je, kaže, "preživljavao od krckanja zaostalih honorara", da bi nakon ukidanja policijskog časa imao posla na samo jednom muzičkom događaju.
Ipak, uspeo je, "za svoju dušu", da organizuje jedan koncert u Novom Sadu, a planira i mini festival u vojvođanskoj prestonici.
"Dozvolili su dešavanja, ukinuli sve zabrane i nama se potrefilo da smo napravili koncert koji je bio rasprodat i koji je pobedio.
"Imali smo ludu energiju i pozitivu cele noći jer su ljudi bili zatočeni dva meseca i videlo se da im druženje prija", osmehujući se objašnjava Čekrdžin.
Međutim, sve je to bilo kratkog daha, jer su nove mere stupile na snagu krajem juna zbog čega je ponovo ostao bez posla.
"Snalazi se ko kako može. Ja trenutno pomažem drugaru u štampariji, dok 80 odsto mojih kolega radi na građevini za dnevnicu, u kafićima, a neki su se vratili kući, otkazali stanove", dodaje.
Ne gubi nadu, ali smatra da će se njegova struka još "dugo vremena snalaziti". "Kad sve krene, zabava je poslednja na pameti."
Od obećavajućeg do tužnog leta
"Leto je bilo poprilično obećavajuće. Imali smo zakazane nastupe u zemlji i inostranstvu za jul i avgust", kaže 27-godišnji Ivan Stanković.
On je ostao bez posla uoči vanrednog stanja, kada klubovi i restorani nisu radili, ali se situacija popravila u junu kada su ukinute mere i dozvoljena okupljanja, proslave i koncerti.
"U međuperiodu smo i mogli nešto da radimo jer se nije vodilo toliko računa. Ljudi su bili željni, zvali su nas i onda se sviralo", objašnjava Stanković.
Tada je sa džez sastavom svirao na proslavi u jednom restoranu u Skadarskoj ulici i na Šumadijskom bluz i džez festivalu u Kragujevcu.
Nakon što je broj zaraženih počeo da raste, a Vlada Srbije počela da uvodi nove mere, Stanković je ponovo ostao bez zarade, što ga je nateralo da otkaže stan u Beogradu i vrati se u rodni Zaječar.
"Tako gledam na to - kad brod tone, pa šta ćeš prvo da odbaciš. Višak troškova Beograda mi ne treba jer ako sedim gore treba da kupujem hranu svaki dan i plaćam kiriju", dodaje Stanković. Njegov matični rok bend Medžik Buš (Magic Bush) imao je za leto imao zakazane koncerte i festivale u Srbiji i regionu, kako samostalno, tako i sa Srđanom Gojkovićem Giletom, pevačem Električnog orgazma.
Epidemija je pomerila i izlazak novog studijskog albuma grupe, koji su delimično snimali tokom vanrednog stanja.
Stanković je više puta svirao i na koncertima klasične muzike u Zadužbini Ilije M. Kolarca, čiji je opstanak ugrožen, kažu iz Sindikata muzičkih umetnika.
Sindikat je nedavno uputio apel Vladi Srbije, Ministarstvu kulture i gradu Beogradu u kome se traži "dugotrajno i održivo rešenje u cilju opstanka i nastavka sa radom ove institucije od ogromnog državnog i kulturno obrazovnog značaja".
Kolarčeva zadužbina se suočila sa
finansijskim problemima usled obustave rada zbog korone i odlaganja, odnosno otkazivanja 160 programa.
Nastupi orkestara sa velikim brojem članova od početka epidemije takođe nisu održavani, pa tako ni vojnog orkestra Stanislav Binički u kojem Ivan Stanković svira kao zamena.
"Što se tiče velikih orkestara oni uglavnom ne rade jer 60 ljudi jedni drugima dišu u lice, tu su i duvači, nije zgodno i niko ne želi da rizikuje", objašnjava on.
Maja Cvetković iz grupe I-plej (
E-Play) kaže da je pandemija ugrozila mnoge delatnosti, ali da je muzička industrija jedna od najpogođenijih.
"Kao da niko ne obraća pažnju, a mnogi muzičari, tonci, tehničari, koji žive ili su živeli od ovog posla, sad su pred finansijskim krahom", rekla je ona za BBC na srpskom.
Ona je primetila da se "cela muzička industrija godinama urušavala" i "svela na to da su koncerti jedina mogućnost zarade za muzičare".
"Sada, kada su i koncerti stavljeni 'na čekanje', svi smo dovedeni u nekakvo šok stanje", kaže Maja.
Dodaje da bi sve bilo posmatrano kao anegdota ili čak inspiracija za neke nove pesme da je ovo stanje trajalo dva, tri meseca.
"Međutim, ovo traje već dugo i bojim se da će ostaviti veliki ožiljak na umetnike koji su već godinama na margini u ovoj zemlji".
Na pitanje kako se bend I-plej snašao u vremenu pandemije i kako pronalazi inspiraciju i motiv za dalji rad, Maja Cvetković je odgovorila da je grupa u vreme izolacije objavila spot za pesmu "Sloboda", a potom i istoimeni album i još jednu pesmu.
Grupa je održala i jedan koncert, a o tome kako sada rade, Maja Cvetković navodi da kreativnost ne nedostaje, ali da još nisu ušli u studio, jer je za to potrebno "zatvoriti finasijsku konstrukciju a to u ovom periodu nije moguće iz već poznatih razloga".
"Mogu samo da kažem da ovo za nas nije hobi već ozbiljan posao od koga mi živimo tj. živeli smo do sada".
Sa festivalskih bina, na gradilišta
I za Milan Čekrdžina, 37-godišnjeg tehničara, tonca i organizatora koncerata iz Zrenjanina, proleće i leto 2020. godine bilo je "puno dešavanja i posla".
Imao je kao tonac zakazane koncerate sa novosadskim pank sastavom Ateist rep, evropsku turneju sa hardkor bendom Lazarat i desetak koncerata po Vojvodini u njegovoj organizaciji.
Međutim, najveću zaradu donosio mu je posao tehničara na velikim festivalima u Srbiji i regiona poput Egzita, Bir festa i Nišvila.
Taj posao zahteva da bendovima na pripremi opremu na bini kao što su zamislili, poveže sva pojačala i mikrofone i da vodi računa o satnici.
Egzit je zvanično pomeren za 2021. godinu zbog čega je Čekrdžin, kako kaže, ostao bez prihoda.
Kaže da je najveći problem sa njegovom strukom to što nije definisana i zakonski regulisana.
Za 18 godina koliko radi kao tehničar, naglašava, nema nijedan dan radnog staža.
Zarađuje honorarno, nema zdravstveno osiguranje, a "sindikati i zaštita ne postoji".
"Samo najveće kompanije imaju po nekoliko zaposlenih, na plati, i po 50 ljudi koji rade na terenu. To je veliki problem i kad nije korona, a kamoli sad", objašnjava Čekrdžin za BBC na srpskom.
Tokom vanrednog stanja je, kaže, "preživljavao od krckanja zaostalih honorara", da bi nakon ukidanja policijskog časa imao posla na samo jednom muzičkom događaju.
Ipak, uspeo je, "za svoju dušu", da organizuje jedan koncert u Novom Sadu, a planira i mini festival u vojvođanskoj prestonici.
"Dozvolili su dešavanja, ukinuli sve zabrane i nama se potrefilo da smo napravili koncert koji je bio rasprodat i koji je pobedio.
"Imali smo ludu energiju i pozitivu cele noći jer su ljudi bili zatočeni dva meseca i videlo se da im druženje prija", osmehujući se objašnjava Čekrdžin.
Međutim, sve je to bilo kratkog daha, jer su nove mere stupile na snagu krajem juna zbog čega je ponovo ostao bez posla.
"Snalazi se ko kako može. Ja trenutno pomažem drugaru u štampariji, dok 80 odsto mojih kolega radi na građevini za dnevnicu, u kafićima, a neki su se vratili kući, otkazali stanove", dodaje.
Ne gubi nadu, ali smatra da će se njegova struka još "dugo vremena snalaziti". "Kad sve krene, zabava je poslednja na pameti."
Koji su sve muzički festivali u Srbiji otkazani?
Najprestižniji i najveći festival u Srbiji - Egzit - dugo se borio da i ove godine bude održan.
Zajedno sa još nekim festivalima, poput Bir festa i Nišvila, tražio je još početkom jula neki model koji bi bio prihvatljiv i sa stanovišta epidemioloških mera.
Organizatori ova tri festivala predlagali su da nastupi bendova budu pred nekoliko stotina ljudi, a ne pred hiljadama kao do sada.
Međutim, nadležni nisu odstupili od odluke da svi veći događaji, a takvi su muzički festivali, budu otkazani kako se epidemiološka situacija ne bi pogoršavala.
Gluvo i tužno je bilo i u Dragačevu, gde je otkazan tradicionalni festival Sabor trube.
Lov fest u Vrnjačkoj Banji je najpre samoinicijativno pomerio održavanje manifestacije sa avgusta na septembar, da bi potom odlučio da ceo festival ipak odloži za celu godinu.
"Pokušali smo da na sve načine napravimo model bezbedne i sigurne zabave za sve one koji su se nadali festivalu i strpljivo čekali svih ovih meseci zajedno sa nama", navedeno je bilo
u saopštenju organizatora ovog festivala.
Organizatori su dodali da im je "zdravlje posetilaca bilo ispred svega" i da je zato doneta odluka o pomeranju festivala.
U zajedničkom saopštenju, objavljenom 6. jula ove godine, organizatori Egzita, Bir festa i Nišvila, naveli su da su oni važan segment srpskog turizma, a da bi zbog potpunog zaustavljanja pretpreli maksimalan pad od 100 odsto, uz pretnju potpunog gašenja i "katastrofalnih posledica po desetine hiljada ljudi koji žive od njih".
Tada su navedeni i primeri iz drugih zemalja, čije su vlasti ranije već bile donele pakete mera za pomoć tamošnjoj muzičkoj industriji.
Britanska vlada je objavila da će muzičku industriju pomoći sa 1,57 milijardi funti, Nemačka je još na početku krize uključila kulturni i kreativni sektor u paket pomoći vredan čak 50 milijardi evra, a jedna od najteže pogođenih zemalja korona birusom - Italija - je za muzičku i filmsku industriju opredelila 130 miliona evra.
Sedam dana posle ovog saopštenja odlučeno je da Egzit bude pomeren za 2021. godinu.
Za razliku od Egzita, Nišvil će se desiti.
Pomoć države i udruženja
Vlada Srbije je početkom maja usvojila zaključak kojim je opredeljena bespovratna pomoć od 90.000 dinara za mart, april i maj mesec za 2.353 samostalna umetnika.
Izdvojeno je blizu 212 miliona dinara.
Iz
Ministarstva kulture su sredinom juna najavili da će opredeljena sredstva preneti lokalnim samoupravama, posle čega će biti omogućena isplata novčane pomoći.
Do objavljivanja ovog teksta iz Ministarstva kulture nismo dobili odgovor da li su novčana sredstva preneta opštinama i da li je novčana pomoć isplaćena.
Iz Udruženja muzičkih umetnika Srbije kažu za BBC na srpskom da su samostalni umetnici dobili predviđena novčana sredstva, ali da su i pored toga njihovi članovi nastavili da im se javljaju i traže pomoć.
Status samostalnog umetnika mogu dobiti umetnici iz oblasti književnosti, muzike, filma, pozorišta, arhitekture, likovne, primenjene i vizuelne umetnosti, umetničke igre i slično.
Međutim, nemaju svi muzičari u Srbiji status samostalnog umetnika, zbog čega je reagovao Samostalni sindikat estradnih umetnika i izvođača Srbije.
Oni su u pismu
ministru finansija Siniši Malom tražili da najavljeni drugi paket pomoći, pored samostalnih umetnika, ovog puta "obuhvati i estradno-muzičke izvođače i saradnike" koji "sami uplaćuju doprinose, a ne ostvaruju nikakve prihode".
Novi paket pomoći obuhvata dvomesečnu isplatu 60 odsto minimalne zarade i privremeno oslobađanje od plaćanja poreza i doprinosa.
Više od 500 članova Organizacije muzičkih autora Srbije - Sokoj, dobilo je jednokratnu pomoć od 24.000 dinara, dok je oko 100 autora odbijeno, "jer nisu ispunjavali uslove za pomoć", kažu iz Sokoja za BBC na srpskom.
Pored članova sa statusom samostalnog umetnika, novčana pomoć je isplaćena i članovima koji nisu u radnom odnosu, penzionerima sa penzijama nižim od 32.000 dinara, članovima koji nisu preduzetnici, vlasnici drugog privrednog subjekta i nemaju drugi izvor prihoda.
Uslove za novčanu pomoć ispunjavali su i članovi koji u poslednjih 12 meseci nisu ostvarili zaradu od autorskih i izvođačkih prava (tantijeme) više od 500.000 dinara neto iznosa.
Iz Sokoja kažu da su članovi nastavili da se javljaju, te da se razmatra mogućnosti nove isplate pomoći.
Loše, bolje, najgore
Marica Đukić i njen nevenčani suprug Predrag Kostić nastupaju u klubovima, kafanama i na proslavama širom Timočke krajine.
Kao i mnoge njihove kolege, na početku epidemije su ostali bez posla i primanja, pa su trošili ušteđevinu.
"Posle tog perioda, kada se to kao stišalo i situacija stabilizovala, naišle su svirke gde se dobro zaradilo, pa smo se tu povratili. A onda je krenulo još gore", govori za BBC na srpskom Marica Đukić.
U Zaječaru gde žive, proglašena je vanredna situacija kojom je propisana zabrana održavanja proslava i veselja, kao i zabrana rada noćnih klubova.
Predrag je zbog toga počeo da radi druge poslove - limariju i ugradnju oluka.
"Radi na kući i radi privatno po ceo dan pa donese nešto novca. Ja se osećam malo bezvredno jer sam navikla da radimo zajedno i donosimo iste pare u kuću, pola-pola", navodi Đukić.
Nakon što su popuštanja mera u maju, ponovo su krenuli da sviraju u lokalnim kafanama, većinom u baštama i na otvorenom.
Đukić kaže da su se tada ljudi opustili i da je sve izgledalo kao da su "pušteni s lanca".
Na jednoj svirci se desilo da joj je devojka prišla da joj traži mikrofon da otpeva pesmu.
"To je kao četkica za zuve, ali oni ne razmišljaju o tome", dodaje Đukić.
Pojedini zaječarski muzičari su se zarazili na poslu, a njihov kućni prijatelj i kolega sa kojim su nastupali -
Veljko Marinković, preminuo je od korona virusa, kaže Marica.
"Mnogo mi je žao Veljka, sve je radio da porodica bude dobro. Pojurio je da se malo finansijski oporavi i mislim da ga je to koštalo, te proklete pare", govori ona.
Kaže da njen nevenčani suprug Predrag Kostić sa kojim ima sina Viktora, još uvek odradi poneku svirku u susednom Boru.
"Ja mu kažem da ne ide jer me je strah, ali on ode da zaradi jer dete, porodica...", zaključuje Đukić.
"Bezizlazna situacija" izdavačkih kuća i promotera
Koncertna agencija i izdavačka kuća Odličan hrčak odložila je mnoge koncerte, kao i Kontakt muzičku konferenciju.
"U onom međuperiodu, kad se pojavila lažna nada da će sve to da se normalizuje, ponovo je zakazana gomila koncerata, pa je ponovo otkazana", govori Predrag Ivanović iz Odličnog Hrčka.
Novac od prodatih karata još uvek nisu vraćali jer događaji, kako kaže, nisu otkazani, već pomereni, pa će karte važiti i za nove datume, kada se stvore uslovi.
Ivanović smatra da se, ekonomski gledano, nalaze u "bezizlaznoj situaciji", jer su koncerti glavni izvor prihoda, i za njih, i za bendove sa kojima sarađuju.
"Neko kod kuće pokušava da napravi nešto novo, nove pesme i slično, ali je situacija već kritična i tragična, budući da ta muzička, nazovi, industrija u Srbiji najugroženija, ako se to privredno može tako nazvati", dodaje.
Udruženje promotera i tiketing agencija - Uptas, zatražilo je 27. jula od Vlade Srbije pomoć u rešavanju problema u kojima se nalazi "više od 20.000 zaposlenih u ovom sektoru", piše u saopštenju.
Potpisnici apela i članovi udruženja, među kojima je i Odličan hrčak, traže od države da pomogne "kako kroz direktna davanja, tako i kroz smanjivanje namera i poreza, kao i dodatne olakšice rente".
Dodaju da ukoliko nadležni ne odgovore na predloge iz apela, "ovoj industriji preti potpuno gašenje".
Da bi nekako prevazišli krizu, iz Odličnog hrčka planiraju otvaranje nove muzičke prodavnice u Beogradu, gde će moći da se kupe njihova i druga izdanja, garderoba bendova i ostalo.
Ivanović kaže da će pokušati preko društevnih mreža da organizuju internet koncerte gde će publika moći da pomogne bendovima novčano.
Iako su srpske
platforme za slušanje muzike u Srbiji od sredine jula bogatije za Spotifaj, Ivanović tvrdi da je poseta servisima ostala ista, te da boravak kod kuće nije povećao posetu.
Međutim, kupovina diskova i ploča se tokom epidemije održala, a planirano je i objavljivanje reizdanja albuma na ploči Repetitora, Električnog orgazma, Popečitelja i drugih.
"Ide epidemijski gas"
Ne vladaju ista pravila u svim muzičkim žanrovima, barem što se tiče zarade putem platformi za slušanje muzike.
"Ja iskreno nemam problema, jer imam strimove", kaže za BBC na srpskom Uroš Radivojević Numero, mladi hip hop umetnik.
Njegovi prihodi dolaze od Jutjuba i platformi za slušanje muzike, pre svega zahvaljujući novom albumu koji je objavio u novembru.
"Album Petak je trebalo da izađe prošlog leta, pa onda u oktobru i tek sada vidim da je super što je kasnio jer mi se u martu isplatilo. Kao da sam znao šta će da se dogodi", dodaje Numero.
Kaže da prihodi od platformi kasne dva meseca, tako da će tek u septembru znati koliko je zaradio u julu.
Pre ponovnih uvođenja mera okupljanja, dva puta je nastupao u Beogradu, dok su svi letnji festivali na koje je bio pozvan otkazani ili pomereni - od Egzita, preko niškog Dođi na Amfi', do hrvatskog festivala Grafiti na gradele.
Kaže da je poseta njegovom Jutjub kanalu skočila tokom epidemije, dok za muzičke internet platforme ne može da tvrdi jer ne prati on analitiku i statistiku, već drugi.
Za porast slušanosti, navodi, da je pored korone, uticao i nov sadržaj koji redovnije objavljuje na Jutjub kanalu.
Treš metal u raljama korone
Beogradski metal bend Quaserborn imao je zakazanu promociju novog albuma za 14. mart u Domu omladine, ali je tik uoči koncerta Vlada Srbije donela zabranu okupljanja u zatvorenom prostoru, pa je koncert otkazan.
"Pre toga, brinuli smo o dve stvari - da li će odziv zbog straha od, tada sasvim novog, virusa biti manji, i još bitnije, da li će se neko zapravo zaraziti na našem koncertu.
"Razmišljali smo čak i da sami otkažemo koncert, sreća u nesreći je što smo prinudnim otkazivanjem rešeni tih briga", govori za BBC na srpskom Luka Matković, pevač i gitarista benda Quaserborn.
Policijski čas koji je usledio, iskoristili su za komponovanje novih pesama, komunicirajući putem interneta.
Probe isprva nisu održavali. Vežbali su od kuće na instrumentalnim snimcima koje je svako ponaosob prethodno snimio.
"Kada su mere malo popustile, održali smo i neke probe, čisto da ne bismo sasvim ispali iz forme, mada smo svi dosta obazrivi.
"U jednom momentu, delovalo je kao da ćemo uskoro uspeti i da održimo pomenuti koncert, međutim, kako sada stvari stoje - verovatno za to neće biti uslova u ovoj godini", naglašava 30-godišnji Luka Matković.
Pored toga što je muzičar, Matković radi i kao producent u njegovom muzičkom studiju Citadela.
"Svi muzičari s kojima sam sarađivao su ostali bez prihoda, a time i ja. U ovom trenutku se za snimanja javljaju samo hobisti koji su zaposleni u nekim industrijama koje korona i nije toliko oštetila, na primer industrija video igara", naglašava on.
Bend je finansijske gubitke u manjoj meri uspeo da nadoknadi prodajom majica i diskova.
U nedostatku posla, Matković je uz pomoć drugara renovirao studio i tako uštedeo novac, kojeg "u ovom poslu trenutno nema".
"Jedina uteha mi je razumevanje vlasnika prostora u kojem radim za kašnjenje sa kirijama", dodaje.
Državnu pomoć nije tražio, iako smatra da je to zapravo novac koji je "narod platio kroz poreze i smanjenje plata i penzija".
Fanovi, puni razumevanja i podrške, javljaju se redovno i pitaju kada će se održati otkazani koncert.
"Trenutno spremamo snimak uživo iz našeg studija, čisto da bar na neki način nadoknadimo nastupe", zaključuje Matković.
"Nije sve tako sivo"
Muzički radnici u Srbiji danas pronalaze različite načine da iskoriste slobodno vreme i zarade.
"Više sam pisao nego što sam snimao, ali sam bio produktivan i odmorio sam", kaže Uroš Radivojević Numero.
Planira da u narednom periodu radi na novom albumu, objavljuje singlove i spotove i da, dok traje epidemija, pruži maksimum "koji nikada pre nije dao".
Milan Čekrdžin se trudi da i dalje radi na muzici, pa je tako pomogao prijateljima u snimanju novog materijala.
"Koristimo te vakume i rupe da budemo produktivni. Imamo posla, ali nema materijalne koristi", navodi Čekrdžin.
Ukoliko epidemija korona virusa potraje, Marica Đukić će se ponovo okušati kao kozmetičarka.
"Razmišljamo o tome da možda neki salončić pokrenemo, jer svakako ne mogu večno da pevam, a posao pedikira, manikira, depilacije držim u malom prstu", dodaje 36-godišnja pevačica.
Dok se nije vratio u rodni Zaječar Ivan Stanković je u Beogradu, pored sviranja u lokalima, radio za humanitarnu organizaciju Lekari bez granica i predavao gitaru u jednoj školi.
"U toj školici radim od novembra, a tamo sam predavao preko skajpa i u prvom talasu. Sad radim isto to, samo što je letnje vreme pa nema dece toliko", dodaje Stanković.
Pored toga, Stanković uči o stvarima za koje nije imao ranije vremena, a koje bi mu potencijalno donele neku zaradu - snimanje i obrada zvuka, muzika za reklame, korišćenje tehnologije i slično.
Razmišljao je i o učenju zanata kod lokalnog majstora za veš mašine, jer mu je, kaže, dosadno.
Uprkos svemu, optimističan je i na celokupnu situaciju gleda pozitivno.
"Jedino što mene brine kao muzičara je to što sam navučen na sviranje za ljude, da im pružim neku vrstu doživljaja jer ne sviram zbog sebe, već zato što volim, a volim da to podelim sa ljudima.
"E onda tamo negde za mesec dana kad me bude uhvatio taj neizdrž, počećemo da se dovijamo", zaključuje Stanković.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja,
stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
Komentari 1
Pogledaj komentare