Budućnost elektro vozila zavisi od Konga i dece rudara

Do 2030. godine očekuje se da prodaja EV vozila zauzima čak oko 30% svetskog tržišta, pa se polako postavlja pitanje na šta će sve to da utiče.

Ako izuzmemo struju koja je neophodna za ova vozila i njenu proizvodnju, drugi važan, ali možda i važniji faktor su baterije koje napajaju elektromotore.

Baterije će biti prekretnica jer su njihov neizostavan sastojak metali koji nisu rasprostranjeni u svim delovima sveta, poput kobalta.

Pre nekoliko dana pojavila se vest da je BMW postigao dogovor za snabdevanje kobaltom i litijumom upravo u narednih desetak godina, ključnih za ovaj sector autoindustrije.

Ovaj metal kao i litijum nisu tako dostupni poput drugih kao što su čelik, bakar i nikl, što značajno limitira proizvođače automobila, pre svega u nastojanjima da cenu električnih vozila učine pristupačnijom.

Za velike kompanije je od suštinskog značaja da dogovore stalnu cenu neke sirovine, ali u slučaju nekih kao što je kobalt, zbog nestabilne političke situacije u zemljama iz kojih dolaze, to je skoro pa nemoguće, piše Bloomberg.

Pad cene vozila na električni pogon umnogome zavisi od pada cene sirovina potrebnih za njegovu proizvodnju, gde je opet ključna baterija, ali oskudacija određenih metala bi mogla da napravi veliki problem i utiče na tu dinamiku.

Visoka cena baterija je trenutno glavni razlog zašto su proizvođačima neophodne subvencije država kako bi EV vozila bila dostupna širokim narodnim masama. Koliko to može da utiče na proizvodnju najbolje pokazuje primer Tesle čiji Model 3 je daleko od planiranog ritma upravo zbog problema sa baterijama.

Foto: Getty images

Prema poslednjim istraživanjima koje je sproveo Slobodni univerzitet u Briselu cena kilovat-časa bi sa trenutnih 432$ trebalo da padne na 100$ u periodu 2020-2025. Ukoliko se to dogodi, cena EV vozila će biti na nivou onih na fosilna goriva koje danas može da priušti većina ljudi.

Međutim, rast cene litijuma, kobalta, mangana i grafita u poslednje vreme bi moglo da uspori tako brz progres.

Najskuplji od njih je kobalt čija je cena oko 60.000 dolara za tonu. Koristi se u baterijskim katodama kako bi se postigla gustina energije neophodne za povećanja dometa EV vozila. Prošle godine njegova cena je porasla za čak 83%, pre svega zbog porasta potražnje za baterijama, a oko 60% iskopanog kobalta upravo odlazi na to.

Za bateriju od 85 KWh kakvu koristi Tesla potrebno je osam kilograma kobalta. Prema aktuelnom rastu prodaje EV vozila predviđa se da će potražnja za kobaltom dostići čak 9.300% do 2040, a celoj autoindustriji će biti potrebno tri puta više ovog metala nego što je iskopano tokom cele 2016. S obzirom da je kobalt važan i u proizvodnji industrijskih legura, potreban je ogroman porast proizvodnje.

Na osnovu trenutnog nivoa proizvodnje, predviđa se da će zalihe kobalta trajati još 57 godina, a poređenja radi litijuma još 400. Nema sumnje da će se otkriti nove rezerve na nekim drugim mestima, ali će proizvodnja i dalje najverovatnije zavisiti isključivo od jedne zemlje – DR Kongo.

Prema najnovijim istraživanjima Kongo "leži" na 49% svetskih rezervi kobalta i proizvodi oko 54%. A u pitanju je jedna od najsiromašnijih zemalja sveta čiji je predsednik odbio da napusti vlast nakon što mu je istekao mandat 2016.

Veliki deo izvoza kobalta iz ove zemlje, spekuliše se više od 20%, dolazi iz "zanatskih" rudnika koji su iskopali lokalni stanovnici pod kontrolom različitih oružanih snaga. Prema izveštaju Amnesti Internešnela iz septembra 2016. zabeležena je ogromna eksploatacija dece.

Foto: Getty images

Najveći deo rudnika je pod kontrolom kineskih državnih kompanija, dok Kongo svoj udeo koristi za isplatu kredita koje uzima od Kine. To stvara napetu situaciju, vlada želi da izvuče što veći profit pa pokušava da prisili kineske proizvođače da unutar Konga prerađuje što veću količinu rude, a ne da je izvozi u Kinu. Pre deset godina je ograničenje izvoza rude iz Konga dovela cenu do vrhunca, 41% veću od trenutne.

Tesla se obavezala na etički izvor nabavke kobalta za svoje potrebe, ukoliko je i druge kompanije budu pratile do će dovesti sigurno do alternativnog izvora, ali će to svakako potrajati.

U međuvremenu, sve ovo predstavlja nezgodan skup okolnosti za automobilsku industriju. Volkswagen je do prošle godine profitirao na osnovu četvorogodišnjeg ugovora sa rudarskom kompanijom Glencore koja je snabdela kineskog proizvođača baterija Contemporary Amperex Technology sa 20.000 tona kobalta. Međutim, prošlog septembra VW je pokušao da dogovori novi petogodišnji ugovor kako bi se obezbedio od rasta cena i nestašice metala, ali nije dobio nijednu ponudu na tender.

Izrada profitabilnih električnih vozila je pred velikim izazovom. Neizvesnost snabdevanja sirovinama i zavisnost od nestabilne afričke zemlje i kineskih državnih firmi to još dodatno otežavaju.

Napredak tehnologija obećava manju upotrebu i zavisnost industrije od kobalta i nikla, južnokorejski gigant Samsung očekuje pad za čak 50%, tome će svakako doprineti i reciklaža postojećih sirovina, ali trenutno ne postoji konkretna tehnologija koja bi mogla da u potpunosti izbaci kobalt iz jednačine, a da to ne utiče na performanse baterije.

Možda će ova prirodna ogranjičenja biti koristna u smanjivajnu globalne euforije u vezi sa električnim automobilima, što će industriji omogućiti više vremena za istraživanja i razvoj. To će svakako usporiti "gašenje" vozila na hibridni pogon sa manjim baterijama i vozila na gorive ćelije. Da bi razvoj EV bio koristan za potrošače, tehnologija izrade baterija mora značajno da napreduje kako bi se što manje oslanjala na mala i nestabilna tržišta sirovih materijala, a obezbedila ono što je potrošaču najbitnije – brže punjenje i veći domet.