Gde je razvijeni svet, gde region, a gde smo mi

Svet se na različite načine bori sa zagađenjem vazduha, u čemu prednjače zemlje Zapadne Evrope, pre svega zahvaljujući svom bogatstvu, ali i društvenoj svesti i političkoj volji.

Nenad Ćosić
Podeli
Foto: Nissan promo
Foto: Nissan promo

Pročitajte još:

- (Ne)rešiv problem: Automobili i zagađenje vazduha – hajde da se pobrinemo za naših 20%

- Dugo putovanje u Evropu: Kako do automobila koji manje zagađuju?

Konkretno, kada je reč o automobilima, u Evropskoj uniji je predloženo da se nakon 2030. godine registruju samo vozila bez emisije štetnih gasova, kako se ne bi uzrokovala dalja zagađenja.

"Prisustvo Srbije na mapi evropske mreže punjača je neophodno kako bi automobilski uvoznici mogli da pariraju najvećim standardima i uvedu električna vozila u svoj portfolio", kažu u srpskoj Asocijaciji uvoznika vozila i delova.

"Republika Srbija će, kao kandidat za članstvo u Evropskoj Uniji, morati da isprati trendove i proceduralna pravila ove zajednice respektabilnih zemalja Evrope, a održivi razvoj i zaštita životne sredine je jedan od krucijalnih faktora", objašnjavaju oni.

Kako se navodi, podsticaji za kupovinu obično su u obliku jednokratne isplate subvencija za smanjenje početnih troškova pri kupovini električnih vozila i mogu se sprovesti na brojne načine.

Prema različitim kriterijumima utvrđuju se vozila koja ispunjavaju uslove za subvencije pri kupovini, sa mogućnošću ograničenja subvencija na vozila koja se pokreću isključivo električnom energijom ili sa mogućnošću uključenja hibridnih vozila, vozila sa motorima s unutrašnjim sagorevanjem ali niskom emisijom štetnih gasova ili vozila s pogonom na vodonik.

Mehanizmi podsticaja su brojni i nekad se vezuju za vremenski period ili broj vozila.

Sve razvijenije, ali i manje razvijene države nude subvencije za kupovinu električnog vozila, jer prepoznaju važnost podsticaja razvoja tog segmenta. Izdvojićemo neke koje pokazuju trend i postignute domete u ovom polju.

Foto: Peugeot promo
Foto: Peugeot promo

U Kini je plan da do 2020. godine bude uspostavljena mreža od 5 miliona punjača. Program na nivou države nudi jednokratnu isplatu kupcima električnih i hibridnih vozila u iznosu od 35.000 do 60.000 juana (otprilike 4.600-7.900 €). Uz to postoji i dodatna subvencija lokalnih vlasti od 7.500 €, kao i besplatna registracija.

Japan je država sa više punjača nego benzinskih pumpi, 40.000 naspram 35.000. Subvencioniše se čitava razlika u ceni između električnog vozila i ekvivalentnog vozila sa motorom na unutrašnje sagorevanje, do najviše 850.000 jena (oko 7.000 €).

U SAD saveznom subvencijom kupci električnih vozila stiču pravo na jednokratnu isplatu do najviše 7.500 $. Kalifornija ima poseban program subvencija, kojim se za električna vozila isključivo na baterije daje dodatnih 2.500 $, a za hibridna vozila 1.500 $.

U Francuskoj postoji takozvani bonus/malus sistem,koji deluje tako da kupci vozila sa visokim nivoom emisije CO2 plaćaju kaznu, a kupci vozila sa niskom emisijom dobijaju bonus.

Struktura je osmišljena tako da je neutralna za državnu računicu, tako što oni koji plaćaju kaznu finansiraju one koji dobijaju bonus. Ova politika je uvedena 2008. godine, a učinak se odmah video: od januara 2008. do novembra 2008. prodaja vozila u kategoriji 101-120 g/km povećala se sa 20% nove prodaje, na više od polovine.

Foto: Mercedes promo
Foto: Mercedes promo

U Velikoj Britaniji kupci električnog ili hibridnog vozila koje emituje manje od 75 g CO2/km imaju pravo na 25% popusta na cenu vozila, do najviše 5.000 £, dok za kupovinu komercijalnog vozila iznos do 8.000 £.

Švedska od 2012. godine ima propis kojim vozila sa emisijom CO2 od 50 g/km ili manje dobijaju "super premiju za ekološka vozila" od 40.000 švedskih kruna (oko 3.800 €), koja ističe nakon isplate za prvih 5.000 vozila.

To nije sve...

Poreske olakšice su drugi oblik podsticaja za kupce i kompanje koje upotrebljavaju električna vozila.

Među njima su:

Države nude i brojne druge pogodnosti kao što su besplatan parking – Danska, Island, Monako, Holandija, Norveška; ili dozvoljen ulazak u centar grada kao u Londonu. Uz ovo, jedna od beneficija je i vožnja “žutom trakom” (tzv. brzom trakom) u gradovim, koja je inače rezervisana za vozila javnog gradskog prevoza.

PDV - Norveška ima izuzeće od plaćanja PDV-a od 25% na električna vozila. Godine 2012. Island je uveo izuzeće od plaćanja PDV-a na električna vozila. U jesen 2014. kineska vlada najavila je da će se odreći 10% poreza na promet vozila za električna vozila i vozila na „nove energije“.

Porez na registraciju - države mogu izuzeti električna vozila od taksi koje se naplaćuju pri registraciji novog vozila. U Norveškoj, na primer, taj porez se izračunava na onovu emisije CO2 pojedinačnog vozila, pri čemu se viša stopa odnosi na vozila koja više zagađuju.

• U Finskoj električna vozila plaćaju samo minimalnu stopu poreza od 5% na emisiju CO2.

• Irska nudi olakšicu pri plaćanju poreza na registraciju do 5.000 €.

Porez na upotrebu puteva (trošarina) - Neke države naplaćuju godišnji porez na upotrebu puteva odnosno cirkulaciju, koji se za električna vozila može ukinuti ili smanjiti. U Nemačkoj, na primer, električna i hibridna vozila izuzeta su od tog poreza 10 godina od datuma prve registracije. U Belgiji se na električna vozila plaća najniža stopa poreza na upotrebu puteva, a u Češkoj, Grčkoj i Mađarskoj u potpunosti su izuzeta od plaćanja. U Italiji su električna vozila izuzeta pet godina od datuma prve registracije, nakon čega se primenjuje smanjenje poreza za 75%, u odnosu na porez za ekvivalentno vozilo sa benzinskim motorom.

Takođe, postoji podatak da je u Danskoj vlada izdvojila 12,5 miliona kruna (1.670.000 €) za uvođenje električnih taksi vozila. Kako bi zadovoljila sve strože kriterijume o smanjenju emisija štetnih gasova, Nemačka bi do 2030. godine mogla izglasati prestanak prodaje automobila opremljenih motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.

Zemlje u regionu

I u našem regionu započelo se sa programom i razvojem neophodne infrastrukture. Danas je punjačima za električne automobile najbolje opremljena Slovenija. Brzi punjači za sve vrste novih električnih automobila u Sloveniji raspoređeni su na svakih 50 kilometara.

Foto: Toyota promo
Foto: Toyota promo

U Sloveniji država daje subvencije od 100% na izgradnju punjača, dok kupovinu novog električnog automobila subvencioniše i do 7.500 € (u zavisnosti od kategorije subvencija je u opsegu od 3.000–7.500 €).

U Hrvatskoj je 2014. započet program podsticaja kupovine električnih vozila, plan je da do kraja 2020. bude 296 priključaka na 164 lokacija punjača, i to na svakih 50 km, a do 2025. godine 348 punjača sa 602 utična mesta. Hrvatski Telekom je u protekle tri godine razvio najširu i u potpunosti spojenu nacionalnu mrežu električnih punjača u Hrvatskoj, čiji se popis nalazi na www.puni.hr .

Hrvatska je prepoznala kao podsticaj za dolazak turista izgradnju mreže punjača i priključila se aplikaciji PlugSurfing, tako da je od jula 2016. moguće pristupiti i mreži punjača Hrvatskog Telekoma, što će u budućnosti brojnim evropskim turistima služiti kao dodatni podsticaj da se upute u Hrvatsku svojim električnim vozilom.

Trenutno država daje subvencije od 70.000 kuna na kupovinu električnih vozila (oko 9.400 evra), 50.000 kuna (6.700 €) na PHEV (plug-in hibride) i 30.000 kuna (4.000€) na hibride sa emisijom do 90 g CO2/km itd. Vozačima su sva punjenja električnih vozila bila dostupna besplatno do kraja prošle godine.

U Makedoniji postoji plan subvencije za 5.000 vozila; 3.500 € subvenicije za svako vozilo vrednosti do 25.000 €, a 5.000 € za vrednost preko 25.000 €. Takođe, oslobođeni su plaćanja putarina, parkiranja i registracije.

strana 1 od 12 idi na stranu