Da li se ugradnja "plina" i dalje isplati?

Rast cene goriva u 2018. pogodio je mnoge vozače. Na sreću, pred kraj godine cene su počele da padaju. Neki stručnjaci očekuju da će cene i dalje ići dole, ali ne mnogo i ne brzo. Sajt Polovni automobili istraživao je da li se u novim okolnostima vozačima isplati ugradnja uređaja za tečni naftni gas.

Podeli
Foto: B92/NĆ
Foto: B92/NĆ

Izvor: Polovni automobili; Autor: Dragan Romčević

Kada je reć o ceni goriva, situacija bi narednih nekoliko meseci trebalo da bude stabilna. Stoga smo ponovo napravili okvirnu računicu kako bismo videli da li se i dalje isplati ugradnja plina.

Inače, akcize će uskoro biti povećane, odnosno usklađene sa inflacijom. Kada i koliko, ne zna se. Možda u februaru, možda u martu...

Ovih dana gorivo može da se kupi po sledećim cenama:

a) Plin: 78,40 din
b) Benzin: 144,70 din
c) Dizel: 158,90 din

Napominjemo da se cene menjaju iz dana u dan i da mogu da se razlikuju od pumpe do pumpe. U trenutku pisanja ovog teksta, 14. januara 2019. godine, cene plina bile su gotovo identične na svim pumpama koje smo posetili, isto kao i cene dizela, dok je benzin bio od 144,20 do 144,90 dinara.

Uglavnom, ukoliko spadate u one koji uglavnom toče za hiljadu dinara, danas za jednu "crvenu" možete da kupite oko:

a) 12,8 litara plina
b) 6,9 litara benzina
c) 6,3 litara dizela

Šta to znači u praksi? Kao primer uzećemo automobil koji u proseku troši 8 l/100 km benzina. Kada mu ugradimo TNG uređaj, pretpostavićemo da troši 10 l/100 km plina.

Ukoliko bi isti automobil imao dizel motor slične snage, uzimamo pretpostavku da bi trošio oko 6 l/100 km dizela. Dakle, za jednu "hiljadarku" možemo da pređemo:

a) 128 km na plin
b) 86 km na benzin
c) 105 km na dizel

Plin pobeđuje! Međutim, da pogledamo to na malo duži rok. U tabeli ispod vidimo koliko novca potrošimo na gorivo na pređenih 1.000, 5.000, pa sve do 100.000 kilometara.

Pogledajmo sada koliko više novca treba dati kada se vozi na benzin ili dizel u odnosu na plin.

Dakle, ako piše "+ 3.736", to znači da treba dati 3.376 dinara više za benzin/dizel da se pređe ista kilometraža u odnosu na plin.

Primer automobila koji više troši

Uzmimo i drugi primer, gde je potrošnja benzina 10 l/100 km, plina 12 l/100 km, a dizela 7 l/100 km.

Pogledajmo sada koliko više novca treba dati kada se vozi na benzin ili dizel u odnosu na plin

Dakle, ako piše "+ 5.062", to znači da treba dati 5.062 dinara više za benzin/dizel da se pređe ista kilometraža u odnosu na plin.

Ali auto sa TNG uređajem troši i benzin

Foto: B92/NĆ
Foto: B92/NĆ

Tako je, ali količinu benzina koju će potrošiti auto teško je proceniti, pošto ta stavka zavisi od brojnih faktora, kao što su:

a) Temperatura, odnosno vremenski uslovi.

Ako je zima i napolju je ledenih -10 °C, motor će potrošiti mnogo više benzina da dostigne temperaturu na kojoj se automatski prebacuje na plin nego leti.

b) Način zagrevanja motora.

Mnogi vozači vole zimi da ostave auto da radi u mestu i po 10 minuta, a za to vreme dobar broj automobila neće se prebaciti na plin. Drugi krenu posle minut-dva i auto im prebaci na plin posle još minut-dva.

Problem je u tome što se motor znatno brže zagreva u vožnji nego u leru. Tu se javlja i ono iskonsko pitanje – koliko auto troši u leru? Nakon mukotrpne potrage za proverenim podacima, dođosmo do proseka od 0,5 do 1 litra po jednom satu rada u leru – za kola sa motorom od 1.400 do 2.000 kubika.

Naglašavamo da je ovo samo prosek dobijen na osnovu nekoliko testiranja koja su obavljana u specifičnim uslovima. U praksi, potrošnja u leru zavisi od mnogo faktora, kao što je radna temperatura motora, temperatura vazduha, kubikaža, tip/vrsta motora, način kontrole rada motora, stanje motora...

Inače, ne verujte putnom kompjuteru kada vam pokazuje potrošnju u leru. A ni u vožnji...

c) Podešenost plinskog uređaja.

Kada motor, odnosno rashladna tečnost, dostigne određenu temperaturu, doći će do automatskog prebacivanja na plin. A to zavisi od toga kako je podešen plinski uređaj, odnosno na kojoj temperaturi će "oživeti" i od toga koliko brzo će motor dostići tu temperaturu.

Kada je reč o starijim uređajima kod kojih se ručno prebacuje na plin – sve zavisi od vozača. Kada on proceni da se motor dovoljno zagrejao, prebaciće na plin.

d) Broj startovanja motora.

Pošto se motor startuje na benzin, a zatim prebacuje na plin, prilikom svakog startovanja potrošiće se određena količina benzina. Koliko će se nakon startovanja auto voziti na benzin pre nego što pređe na plin, opet zavisi od gore navedenih uslova.

Prava papazjanija, zar ne?

Razlike u potrošnji benzina i plina

Razlika u potrošnji benzina i plina prvenstveno zavisi od vrste TNG uređaja. Što je savremeniji i sofisticiraniji sistem, razlika će biti manja.

Isto važi i za pad snage. Ukoliko je motor u savršenom stanju, imate ugrađen savremen i kvalitetan TNG uređaj, razlike će biti minimalne.

Ipak, praksa pokazuje da čak i potpuno novi automobili sa fabrički ugrađenim sistemom pokazuju osetnu razliku u potrošnji između benzina i plina.

Ukoliko je sistem loše podešen, potrošnja može da bude ekstremno uvećana u odnosu na benzin.

Koliko košta ugradnja plina?

Foto: B92/NĆ
Foto: B92/NĆ

Danas sekvent uređaj može da se ugradi za oko 350 evra. Naravno, cena zavisi od servisa u kojem ugrađujete, kvaliteta komponenti, motora (marka i model automobila, vrsta motora)... Zato cena ugradnje može da bude i manja i mnogo veća.

Kupovina automobila sa TNG uređajem?

Mnogi su u dilemi da li da kupe auto koji već koristi plin, pošto će tako izbeći troškove ugradnje.

Međutim, u tom slučaju treba videti koliko još ima vremena do "reatesta", kada će morati da se menja rezervoar čiji je rok trajanja 10 godina od dana proizvodnje (ne od dana ugradnje), da li će morati da sređuju isparivač koji je možda u katastrofalnom stanju i slično.

Troškovi atesta?

Nakon ugradnje, TNG uređaj treba atestirati, tj. obaviti ispitivanje u nekoj od ovlašćenih laboratorija i od Agencije za bezbednost saobraćaja dobiti Uverenje o ispitivanju (atest). Troškovi atesta su oko 100 evra.

Nakon pet godina, morate da obavite tzv. reatestiranje (tj. periodično ispitivanje). Njegova cena je oko 6.000 dinara.

Troškovi održavanja plinske instalacije?

Foto: B92/NĆ
Foto: B92/NĆ

Ovde vlada blagi haos. Neki vozači ništa ne diraju dok auto drastično ne izgubi snagu, poveća potrošnju ili počne da se guši pri pokušaju oštrijeg ubrzavanja ili pri višim obrtajima, drugi sami menjaju filtere koje kupe na buvljaku...

U servisima koji se bave ugradnjom kažu da bi redovni servisi trebalo da se rade na svakih 10.000 ili 15.000 kilometara, kada se obavlja zamena filtera i podešavanje sistema. Cena redovnih servisa ide od 2.000 pa sve do 5.000 dinara.

Čišćenje isparivača i zamenu membrana planirajte na 60.000 kilometara. Ovu stavku takođe mnogi odlažu sve dok ne dođe do problema. Zato je najbolje da se detaljno raspitate o troškovima održavanja u servisu kod kojeg planirate ugradnju.

Ne zaboravite da je rok trajanja rezervoara 10 godina od datuma proizvodnje. Dakle, ne od datuma ugradnje, već od datuma proizvodnje.

Zaključak

Da li se plin isplati? Da biste dobili konkretan odgovor, morate da napravite sopstvenu računicu.

Stavite na papir troškove ugradnje, atesta i održavanja, kao i uštedu u odnosu na vožnju na benzin. Okvirna računica će vam reći posle koliko kilometara štedite koliko novca.

Mi ne znamo da li:

a) ugrađujete nov TNG uređaj, po kojoj ceni i u koji auto,
b) kupujete auto koji već ide na plin (u kojem slučaju ne znamo koliko mu još važi atest, mora li da se menja "boca", koja mu je potrošnja...)
c) koliko kilometara prelazite godišnje
d) itd.

Stoga ne možemo da damo precizan odgovor koji će važiti za sve. Nekome se isplati, nekome ne.

Pozivamo vas da u komentarima napišite vaša iskustva.

Aktuelno

strana 1 od 14 idi na stranu