Kako nauka opovrgava basne?

Foto: Mike/ Flickr.com

Nastale u najranijim vremenim, basne ispredaju priče čije pouke deluju univerzalno, vanvremenski. Ipak, priroda ih ponekad opovrgava, kao što su to naučnici uspeli da dokažu u barem tri primera.

U basni "Cvrčak i mrav", cvrčak je prikazan kao pravi hedonista, koji živi ne razmišljajući o tome šta će biti sutra, dok je mrav opisan kao marljiv i ozbiljan radnik. Ali, u prirodi mnogi mravi vole da lenčare.

U septembarskom broju časopisa Behavioral Ecology and Sociobiology, biolozi sa Univerziteta Arizone otkrili su da je čak polovina populacije mravinjaka neaktivna. Američki naučnici su posmatranjem 225 mrava konstatovali da se njih 34 brinu o jajima, 26 su radnici zaposleni van gnezda, 62 obavljaju razne zadatke dok 103, što je gotovo polovina, ne rade "a ma baš ništa".

"Apsolutno ništa, ni potreba za odmorom ni cirkadijski ritam ne mogu da objasne njihovo gotovo permanentno lenčarenje", navode istraživači. U basni "Vuk i jagnje", autor ističe da je "pravo jačeg" neprikosnoveno i da slabiji (jagnje) neminovno mora da poklekne pred jačim (vuk). Ali, da li je to uvek tako u prirodi?

Video snimak koji je napravljen 2013. u Norveškoj upravo dokazuje suprotno. Na snimku se vide tri ovce koje se uspešno suprotstavljaju vuku koji kidiše na njih.

U basni "Gavran i lisica", gavran je prikazan kao praznoglava ptica. U stvarnosti, međutim, stvari stoje sasvim drugačije. Naime, gavran je izuzetno inteligentna životinja, svakako dovoljno bistra da ne poveruje u laskanja slatkorečivog prevaranta. U emisiji BBC-ja iz 2014, prikazano je kako gavran stručno obavlja nekoliko uzastopnih zadataka: hvata kamenje, ređa ga u kutiju kako bi otvorio vrata iza kojih je štap dovoljno dug da s njim privuče hranu. Gavrani imaju "oblik analitične i deduktuvne inteligencije", ističu naučnici. Konkretno, sposobni su da osmisle oruđe i da se njime služe. A takva ptica se jednostavno ne može smatrati ni glupom ni naivnom.