Kuda luta Vojadžer 1?

Štaviše, naučnici su postavili datum izlaska sonde iz Sunčevog sistema: 25. avgust 2012.

Od 1977. Vojadžer 1 se udaljava od Zemlje prema ivici mehura koja se naziva heliopauzom. Ali u proteklih nekoliko godina, svemirska letelica je „nevaljala” i pokazuje slabašne nepotvrđene znake da prelazi u međuzvezdani prostor.

Do sada nema trećeg dokaza da je sonda van granica solarnog sistema, jer letelica nije promenila pravac magnetnog polja. Ipak, uglavnom je prihvaćeno da je Vojadžer 1 preskočio „ogradu” i našao se u nekontrolisanom prostoru kosmosa, u kom će jednog dana okončati svoj ipak dugi vek.

Što se tiče konkretnih dokaza, u protekloj godini je zaista zabeleženo definitivno povećanje gustine naelektrisanog gasa oko svemirske sonde. To je ujedno i „izdajnički” trag, jer je gustina plazme u međuzvezdanom prostoru mnogo veća nego što je to slučaj unutar Sunčevog sistema.

Osvrnuvši se na prošlost, naučnici tima zaduženi za „Vojadžer 1” izjavili su da je značajnije povećanje gustine otpočelo u avgustu 2012. U isto vreme je na Vojadžeru 1 zabeležena sumnjiva promena čestica velike energije koje su poznatije kao kosmički zraci. Jedini problem je što je ekipa očekivala treći dokaz o prelasku na drugu teritoriju, promenu pravca magnetnog polja. Iako do takve promene još nije došlo, naučnici su se složili da je letelica „napolju” i da mi jednostavno ne razumemo kako se magnetno polje ponaša na samoj ivici Sunčevog sistema kao ni van njega.

Merenja visoke gustine su sasvim dovoljan i neoboriv dokaz, smatra Vilijem Kurt sa Univerziteta u Ajovi.

Dramatičnost oko Vojadžera 1 pojačana je 2004. godine, kada je sonda prešla u graničnu zonu, u područje Sunčeve ravnice. Porasle su nade da će Vojadžer 1 iskočiti iz sfere solarnog uticaja u „otvoreno more” međuzvezdanog prostora. Stvari su krenule drugim tokom 25. avgusta 2012. Nestali su kosmički zraci koji stižu sa Sunca. Zamenili su ih galaktički kosmički zraci, koji dolaze iz izvora van heliosfere. Za neke naučnike to je bio pravi dokaz da je sonda napustila solarni sistem.

Međutim, teorija pretpostavlja da bi u heliopauzi pravac magnetnog polja koje donosi solarni vetar trebalo da se prebaci na „pogon” naelektrisanim česticama koje lebde u međuzvezdanom prostoru. Istraživači su zaključili da do promene još nije došlo i da je Vojadžer 1 još uvek u Sunčevom sistemu.

Najnovija merenja stižu od instrumenta na Vojadžeru 1 koji detektuje oscilacije u plazmi iz okoline, što objašnjava gustinu. Oscilacije u plazmi mogu biti izazvane ekstremnim događajima na Suncu, koji šalju zrake elektrona u juriš kroz solarni vetar. Kada ovi zraci dođu u interakciju s međuzvezdanom plazmom, mogu da stvore oscilacije u određenom obimu frekvencije.

Vilijem Kurt to slikovito predstavlja. „Ako zamislite oscilacije plazme kao žicu violine, Vojadžer je izmerio vibracije te žice. Nova merenja oscilacija uzetih u obzir u toku dva perioda, od oktobra do novembra 2012. i od maja do aprila 2013, pokazuju da se gustina plazme neprekidno povećavala a da je sada približno 30 puta veća nego u unutrašnjosti područja Sunčeve ravnice. Koristeći podatke dobijene u prošlosti, tim Vojadžera smatra da je povećanje započelo 25. avgusta 2012, što je u zgodnoj korelaciji s promenama kosmičkih zraka.”

Ideja da je potrebno videti konkretnu promenu u magnetnom polju počiva na pretpostavci da postoji jedinstvena granica između heliosfere i međuzvezdanog prostora. Međutim, možda i nije tako. Jedno je sigurno. Vojadžer 1 bi konačno trebalo da pokaže promenu u pravcu magnetnog polja kako se udaljava od granice. Kada se polje zaista promeni, astronomi će biti veoma uzbuđeni.

Ali, vreme polako ističe. Vojadžer će 2020. početi rotaciju energije putem raznoraznih instrumenata kako bi štedeo energiju. Do 2025. godine ova svemirska sonda će se jednostavno ugasiti.

Izvor: Politika.rs