Svet
Rat – dan 791: Novi napadi; Bajden potpisao: Stiže pomoć; Vojska u "paklu"
Rat u Ukrajini – 791. dan.
23:30
24.4.2024.
1 d
Ljudski govor je nastao iz cvrkuta ptica?
„Zvukovi koje proizvode ptice predstavljaju najbližu analogiju ljudskom jeziku“, napisao je Čarls Darvin tokom svojih razmišljanja o tome kako je nastao ljudski jezik, a naučnici sa MIT-a sada tvrde da je Darvin bio na pravom putu.
ŽivotPetak, 22.02.2013.
15:00
Naučnici veruju da je ljudski govor nastao iz pesme ptica i infromativnog izražavanja viđenog kod mnogih životinjskih vrsta.
„Ova slučajna kombinacija aktivirala je ljudski govor“, smatra Šigeru Mijagava, profesor lingvistike na MIT-u.
Mijagava smatra da postoje dva sloja u svim ljudskim jezicima: „izražajan“ sloj koji uključuje promenjivu organizaciju rečenica, i „leksički“, koji se odnosi na samu srž sadržaja u rečenici.
Na osnovu analize životinjske komunikacije, MIjagava smatra da cvrkutanje ptica najviše podseća na „izražajan“ sloj ljudskih rečenica.
Kratke audio poruke primata, sa druge strane, predstavljaju „leksički“ sloj.
U jednom trenutku, pre 50.000 do 80.000 godina, ljudi su spojili ova dva tipa izražavanja u jedinstvenu jezičku formu.
Ovakve adaptacije postojećih struktura poznate su prirodnoj istoriji, primetio je profesor Robert Bervik, takođe sa MIT-a.
„Kada nešto novo evoluira, vrlo često je izgrađeno od starih delova. To smo toliko puta videli tokom evolucije. Stare strukture mogu samo malo da se promene, ali to im omogućava nove drastične funkcije“.
Kako bi shvatili razliku između „leksičkog“ i „izražajnog“ sloja, možemo za primer uzeti rečenicu „Miloš je video kondora“.
Vrlo lako možemo stvoriti brojne varijacije ove rečenice, kao što je: „Da li je Miloš video kondora?“.
Ovo premeštanje elemenata dešava se u „izražajnom“ sloju i omogućava nam da dodamo kompleksnost i postavimo pitanje.
Međutim, „leksički“ deo ostaje isti, pošto uključuje iste osnovne lemente: subjekat, glagol i objekat.
Ptice na poseduju „leksičku“ podlogu. Umesto toga ptice pevaju naučene melodije – cela pesma ima jedno značenje, bilo da je u pitanju poziv na parenje, odbranu teritorije ili nešto treće.
Ljudi, sudeći po istraživačima, kombinuju ova dva sistema. Možemo da komuniciramo samo putem ključnih informacija, poput primata, ali takođe, posedujemo melodički kapacitet i sposobnost da kombinujemo delove našeg jezika.
Upravo ta sposobnost omogućila nam je da generišemo naizgled beskrajan niz značenja u našim jezicima.
Istraživači, poput Darvina, takođe smatraju da su ljudi prvo imali sposobnost da pevaju, a potom su integrisali specifične leksičke elemente u te pesme. Foto: Image courtesy of stockimages / FreeDigitalPhotos.net
„Ova slučajna kombinacija aktivirala je ljudski govor“, smatra Šigeru Mijagava, profesor lingvistike na MIT-u.
Mijagava smatra da postoje dva sloja u svim ljudskim jezicima: „izražajan“ sloj koji uključuje promenjivu organizaciju rečenica, i „leksički“, koji se odnosi na samu srž sadržaja u rečenici.
Na osnovu analize životinjske komunikacije, MIjagava smatra da cvrkutanje ptica najviše podseća na „izražajan“ sloj ljudskih rečenica.
Kratke audio poruke primata, sa druge strane, predstavljaju „leksički“ sloj.
U jednom trenutku, pre 50.000 do 80.000 godina, ljudi su spojili ova dva tipa izražavanja u jedinstvenu jezičku formu.
Ovakve adaptacije postojećih struktura poznate su prirodnoj istoriji, primetio je profesor Robert Bervik, takođe sa MIT-a.
„Kada nešto novo evoluira, vrlo često je izgrađeno od starih delova. To smo toliko puta videli tokom evolucije. Stare strukture mogu samo malo da se promene, ali to im omogućava nove drastične funkcije“.
Kako bi shvatili razliku između „leksičkog“ i „izražajnog“ sloja, možemo za primer uzeti rečenicu „Miloš je video kondora“.
Vrlo lako možemo stvoriti brojne varijacije ove rečenice, kao što je: „Da li je Miloš video kondora?“.
Ovo premeštanje elemenata dešava se u „izražajnom“ sloju i omogućava nam da dodamo kompleksnost i postavimo pitanje.
Međutim, „leksički“ deo ostaje isti, pošto uključuje iste osnovne lemente: subjekat, glagol i objekat.
Ptice na poseduju „leksičku“ podlogu. Umesto toga ptice pevaju naučene melodije – cela pesma ima jedno značenje, bilo da je u pitanju poziv na parenje, odbranu teritorije ili nešto treće.
Ljudi, sudeći po istraživačima, kombinuju ova dva sistema. Možemo da komuniciramo samo putem ključnih informacija, poput primata, ali takođe, posedujemo melodički kapacitet i sposobnost da kombinujemo delove našeg jezika.
Upravo ta sposobnost omogućila nam je da generišemo naizgled beskrajan niz značenja u našim jezicima.
Istraživači, poput Darvina, takođe smatraju da su ljudi prvo imali sposobnost da pevaju, a potom su integrisali specifične leksičke elemente u te pesme. Foto: Image courtesy of stockimages / FreeDigitalPhotos.net
Ovo je arhivirana verzija originalne stranice. Izvinjavamo se ukoliko, usled tehničkih ograničenja, stranica i njen sadržaj ne odgovaraju originalnoj verziji.
4 Komentari
Možda vas zanima
Svet
Zakazan sastanak: Sprema se kraj rata?
Savetnici za nacionalnu bezbednost i visoki zvaničnici iz celog sveta spremaju se za sastanak koji će ovog vikenda biti održan u katarskoj prestonici Dohi.
15:07
25.4.2024.
1 d
🔴⚪ – ⚫⚪
Zvezda u finalu Kupa – dupla pobeda u derbijima; Milojevića naljutilo pitanje; Duljajev status upitan
Fudbaleri Crvene zvezde plasirali su se u finale Kupa Srbije, posle pobede nad Partizanom rezultatom 2:0.
22:37
24.4.2024.
1 d
Svet
Rat – dan 792: Novi udarac za Zelenskog; Žestoke borbe, na hiljade mrtvih; Stigla osveta
Rat u Ukrajini – 792. dan. Udari ukrajinskih dronova na ruska skladišta goriva i čeličanu.
23:38
25.4.2024.
21 h
Društvo
Stiže novi "pakao"; Spremite se
Kao u prvih 15 dana aprila, ovaj mesec će se završiti natprosečnim temperaturama. Prema najavi RHMZ u nedelju i do prve polovine naredne sedmice temperature će dostići letnje vrednosti.
7:21
26.4.2024.
13 h
Komentari 4
Pogledaj komentare