Pronađeni tragovi života na Marsu

Novim istraživanje tim pod vođstvom Edrijena Brauna iz Instituta za potragu za vanzemaljskom inteligencijom (SETI) utvrdio je da je Nili Fose gotovo identična kopija područja u Australiji u kojem su pronađeni neki od najranijih dokaza o postojanju života na Zemlji.

Prema izveštaju objavljenom u časopisu „Naučni spisi o Zemlji i planetama” (Earth and Planetary Science Letters), stručnjaci smatraju da su se isti hidrotermalni procesi koji su tragove života očuvali na Zemlji odvijali i na Crvenoj planeti.

Kada su 2008. godine u tim stenama prvi put otkriveni karbonati, rezultati su izazvali oduševljenje naučne zajednice jer se za njima dugo tragalo kao za konačnom potvrdom da je na Marsu postojao život. Karbonatni minerali najčešće se talože u morima kao ostaci ljuštura morskih organizama. Ostaci živih organizama obično se pretvaraju u njih ako se ne pretvore u naftu. Nalaze se i u evaporitnim stenama i krševitim predelima.

U novoj studiji naučnici su detaljno istražili karbonate na Marsu. Braunov tim je pomoću instrumenta zvanog Krism na NASA-inom Rekonesens Orbiteru analizirao stene infracrvenim svetlom. Nakon toga istom je tehnikom snimio kamenje na severozapadu Australije, u području poznatom kao Pilbara.

„Pilbara je deo Zemlje koji je uspeo da ostane na površini oko 3,5 milijardi godina, gotovo tri četvrtine njene istorije.Ono predstavlja maleni prozor u zbivanja na našoj planeti u ranim stadijumima.

”Naučnici smatraju da su karakteristične oznake stena Pilbare koje se nazivaju stomatoliti nastale spajanjem cijanobakterija s mikročesticama prašine i peska.

„Ova obeležja stvorio je život. Možemo sa sigurnošću reći da ih je mogao stvoriti samo život, a ne geološki procesi”, objasnio je dr Braun. „Ako je bilo dovoljno živih organizama da nastanu ovi slojevi, neke vrste korala ili nastambi mikroba, moguće je da su se tamo odvijali isti fizički procesi kao na Zemlji.” U istom području otkriveni su i tragovi metana koji je na Zemlji takođe čest znak delovanja živih organizama.

Dr Braun i mnogi drugi naučnici želeli su da upravo Nili Fose bude mesto sletanja NASA-ine misije koja bi trebalo da bude lansirana 2011. godine, međutim, ideja je u junu ove godine odbačena jer se lokacija pokazala previše opasnom.

„Letelicom se upravlja na daljinu, bez pilota i sve zavisi od robota. To je vrlo opasno. Stoga je za istraživanje potrebno imati 20-ak kilometara ravnog terena, a Nili Fose je, nažalost, prilično neravno kamenito područje. MSL će posetiti neka druga zanimljiva područja, međutim, to je mesto na kojem bi trebalo tražiti život na Marsu”, rekao je Braun.

MSL će biti poslednja letačka misija koja će istraživati površinu susedne planete do 2018. jer je finansiranje takvih letova izuzetno skupo.

Izvor: www.bbc.co.uk/news/science-environment-10790648