NASA želi da nadmaši misiju "Rozeta"

Nova animacija pod nazivom “Benuovo putovanje” prati neobičan život asteroida koji bi mogao pružiti odgovore na pitanja o našem Sunčevom sistemu.

U snimku se može videti i Osiris Rex misija koja će biti pokrenuta krajem 2016.

Po svemu sudeći, letelica NASA trebalo bi da sleti na površinu Benua 2018. i vrati prikupljene uzorke na Zemlju pet godina kasnije.

U videu ima reči i o uspehu misije Evropske svemirske agencije Roseta. Za razliku od kometa, od kojih je jednu osvojila ESA, asteroidi sadrže metale iz perioda nastanka Sunčevog sistema.

“Lovimo Benua, jer želimo da znamo šta je sve prošao tokom svog života”, kaže Edvard Bešor sa Univerziteta u Arizoni.

Misija je prethodnica mnogo većeg plana hvatanja asteroida i njegovog dovlačenja u Mesečevu orbitu.

“Na planetama, poput Zemlje, originalni materijali su u velikoj meri izmenjeni geološkim aktivnostima i hemijskim reakcijama sa atmosferom i vodom”, kaže profesor Bešor.

“Mislimo da je Benu morao ostati relativno nepromenjen, pa nam ovaj asteroid služi kao neka vremenska kapsula koju želimo da istražimo.”

Za razliku od sonde File, koja će kometu proučavati isključivo na njoj samoj i podatke slati na daljinu (ukoliko se “probudi”), Osiris-Rex doneće materijal nazad na Zemlju. Tako će naučnici moći da izvedu mnogo više analiza.

Merenja pokazuju da je gustina ovog asteroida manja od prosečne stene, pa naučnici smatraju da u njemu postoje pukotine.

Takođe, Benu je vrlo taman. Poput asfalta na toplom, sunčanom danu, on apsorbuje najveći deo sunčeve svetlosti koja do njega dospeva, a zatim je emituje kao toplotu.

Ova radijacija mu daje blagi “podsticaj”, poznat kao efekat Jarkovski, koji postepeno menja orbitu tokom vremena.

Animacija pokazuje da se Beni kreće na takav način sve dok se njegova putanja ne susretne sa gravitacionom rezonancom planete Saturn.

Zbog nje Benu ponovo biva odgurnut u unutrašnji deo Sunčevog sistema, gde se približava Veneri i Zemlji.

Interakcija sa planetama rasipa materijal od kog je asteroid sačinjen i menja mu oblik.

Pošto Benu počinje opasno da se približava Zemlji, postoji mala šansa - oko jedan prema 2.500 - da će udariti u našu planetu krajem 22. veka.