Fantastičan Saturnov svet

Diona, Saturn i prstenovi

Pitomo lice pokazuje Diona dok je letelica Kasini posmatra sa udaljenosti od 803.000 kilometara 23 septembra 2005. godine. Ogromne pukotine i sistemi džinovskih kanjona, posledice burne prošlosti, nalaze se na suprotnoj strani ovog Saturnovog meseca.

Kompletnu pozadinu ispunjava planeta Saturn koja je od Dione udaljena oko 370.000 kilometara. U trenutku snimanja džinovske oluje besne na južnoj polulopti planete. Na ovoj slici atmosfera je mirna i bez ikakvih detalja.

Bajkoviti prizori u slici širokougaone kamere koja ima deset puta veæe vidno polje od uskougaone kamere. Gornji deo Saturna prekriven je senkom koju bacaju prstenovi planete.

Dve kamere postoje na Kasiniju: širokougaona i uskougaona. Obe koriste ultra osetljivi CCD senzor dimenzija 1024 x 1024 piksela. Širokougaona kamera je postavljena na teleskop žižne daljine od 200 mm i svetlosne moći f/3.5 dok uskougaona kamera koristi teleskop od 2000 mm i f/10.5. A kakva je razlika u praksi najbolje se vidi iz prve gornje fotografije uslikane širokougaonom kamerom u istom trenutku kada i fotografija na početku teksta, delo uskougaone kamere.

Sa prečnikom od 1118 km Diona je po veličini četvrti Saturnov satelit. Površinska temperatura je slična Titanovoj i iznosi -180 C, ali za razliku od Titana mala Diona nema atmosferu. Iapetus

1 500 miliona kilometara daleko od nas, u mračnim prostranstvima Sunčevog sistema, oko divovske planete Saturn, kruži pedesetak do sada otkrivenih satelita. Jedan od njih je Iapetus, tajanstvena ledena gromada, sa dva lica. Jedno, u pravcu kretanja, je tamno, a drugo, suprotno, je svetlo. To je samo jedna od misterija ovog satelita.

Na ovoj fotografiji sastavljenoj od dvadeset snimaka vidimo Iapetus sa različitih rastojanja. Snimke je poslala letelica Cassini koja krstari po fantastičnom Saturnovom svetu, osmatra ga i prikuplja dragocene podatke.

Iapetus, ili Japet kako ga mi zovemo, je, kao i mnoga druga nebeska tela, dobio ime po liku iz grčke mitologije. On je titan, sin Urana i Geje.

Satelit je otkrio Đovano Kasini 1671 godine.