Srbija priznaje gej brakove?

Veća izjednačenost bračne i vanbračne zajednice, crkvenog i opštinskog venčanja, osnivanje Alimentacionog fonda, bolja zaštita dece od fizičkog kažnjavanja, nepotpuno usvojenje, legalizacija surogat majke... samo su neki od predloga sadržanih u novom Građanskom zakoniku koji je upravo završila radna grupa Vlade Republike Srbije. A kako ”Novosti” saznaju, razmišlja se i o priznavanju homoseksualnih brakova, i to tako što bi brak ubuduće bio definisan kao ”zajednica dva lica”, a ne isključivo muškarca i žene.

Ukoliko bi ovaj dokument prošao bez ikakvih izmena, porodični odnosi bi bili regulisani mnogo detaljnije nego važećim Porodičnim zakonom. Međutim, i dalje je neizvesno kada bi stupio na snagu, jer se javna rasprava o nacrtu zakona očekuje najranije za osam meseci.

- Uradili smo dve trećine posla. Deo koji se odnosi na nasledno pravo završavamo u septembru, a u novembru i onaj koji se tiče stvarnog prava. Odmah potom biće održana javna rasprava - objašnjava Ratomir Slijepčević, sekretar Komisije za izradu Građanskog zakonika.

Ceo zakonik se, inače, sastoji iz tri celine, a u trećem delu koji se dotiče porodičnih odnosa, ispisano je čak 380 članova. Većina je prepisana iz važećeg Porodičnog zakona, ali ima i značajnih novina. A neke od njih bi čak ”tražile” i promenu Ustava. To bi se dogodilo ako se usvoji predlog da ubuduće brak bude ”iste težine” bez obzira na to da li ga je sklopio sveštenik ili matičar.

- U zakoniku ima i nekih radikalnih stvari, ali one su rezultat međunarodnih konvencija - dodaje Slijepčević. - Svet već prihvata takva rešenja, pa ćemo i mi.

Novi Građanski zakonik propisuje i uvođenje nove institucije - Alimentacionog fonda.

- Iz njega bi se plaćalo izdržavanje deteta sve dok tu obavezu ne preuzme tuženi roditelj - obrazlažu u Komisiji. - Ako dužnik nije platio alimentaciju tri meseca uzastopno ili pola godine sa prekidima, dete će isplatiti Fond, ali će potom juriti dužnike i vratiti novac, i to sa deset odsto kamate.

Posebna novina je i legalizcija surogat majke. U Srbiji bi tako, prvi put, bili propisani jasni uslovi i pravila po kojima bi majka koja želi a ne može da rađa dobila mogućnost da sklopi ugovor i da to umesto nje učini druga žena.

I vanbračna zajednica bi mogla biti gotovo sasvim izjednačena u pravima i obavezama sa bračnom, osim što u Komisiji postoji dilema da li da se uvede i njena obavezna registracija.

Komisija se, međutim, jedino nije bavila - finansijama. Nije urađena ni projekcija budžeta ni studija izvodljivosti.

- Sam zakonik neće mnogo koštati i ne iziskuje velika izdvajanja, pa niko i ne postavlja pitanje troškova - kaže sekretar Komisije.

Od pionira - začelje

Srbija je bila među prvim evropskim zemljama koje su još u 19. veku imale svoj građanski zakonik. Donet je 1844. godine i bio je na snazi punih sto godina.

- Potom je, sa svim zakonima Srbije i predratne Jugoslavije, izgubio pravnu snagu pod dejstvom ”revolucionarne svesti” - podsećaju u Komisiji za izradu Građanskog zakonika. - Od tog vremena, pa sve do danas, Srbija nije izvršila usklađivanje u vidu opšteg Građanskog zakonika, pa u tom pogledu veoma kasni u odnosu na druge zemlje u okviru evropske porodice prava.