Prvo dete sa transplantiranim šakama: Moj život je zaokružen

Dve godine kasnije, dečak iz Baltimora u Merilendu uživa u nezavisnosti koju su mu omogućile njegove nove šake. Tek sada objavljen je i izveštaj o revolucionarnom tretmanu koji je dobio i od kog će koristi imati još mnoga deca.

Zionu su šake i stopala amputirani kada je imao samo dve godine, jer je bio zaražen sepsom. Šest godina koristio je specijalnu opremu kako bi se oblačio, kupao i jeo, sve dok mu dvostruka transplantacija nije promenila život.

"Osamnaest meseci posle transplantacije, dete je prevazišlo svoje ranije adaptivne sposobnosti. Sada može da piše, jede, obavlja nuždu i presvlači se nezavisnije i efikasnije nego pre operacije", piše tim iz Dečje bolnice u Filadelfiji u časopisu "Lancet Child and Adolescent Health".

Transplantacija organa je rizična utoliko što telo može odbaciti presađeni deo, a i lekovi koji se uzimaju kako bi se taj proces zaustavio nose određene rizike. Ipak, Zion koji sada ima 10 godina, dobro se oseća.

Prošle godine on je rekao: "Jedino što je kod mene sada drugačije je to što imam dve šake. Još sam ono isto dete, koje su svi znali zbog toga što nema šake. Ovo je deo mog života koji mi je nedostajao. Sada je tu i moj život je zaokružen".

Samo osam meseci nakon operacije Zion je mogao da koristi makaze i crta bojicama, a godinu dana kasnije može da zamahne bejzbol palicom obema rukama. Čak je i bacao prvu loptu na utakmici Baltimor Oriolsa.

Dr Skot Levin, vođa tima na Zionovoj operaciji, pohvalio je hrabrost malog pacijenta.

"Nikad nisam video da Zion plače. Nikad nisam video da se pobunio protiv terapije. On je izvanredno ljudsko biće, bez obzira na to da li je dete ili odrastao. Ima takvu hrabrost i odlučnost, da nas sve inspiriše", rekao je on.

Ipak, on je u protekle dve godine imao brojne mentalne i fizičke izazove, jer je prošao kroz ogroman broj fizioterapija čiji je cilj da mu pomognu da se prilagodi, a išao je i na savetovanja sa psihologom.

"Od operacije, prošao je kroz osam situacija u kojima je njegovo telo odbacivalo nove šake, od kojih su dve bile ozbiljne. Sve one suzbijene su imunosupresantima, bez uticaja na funkcionisanje šaka", pišu lekari.

On i dalje uzima četiri različita leka, kako bi njegovo telo nastavilo da trpi nove ruke, ali se lekari nadaju da će uskoro smanjiti dozu.

Mnogi lekari smatraju da je Zionov slučaj jedinstven i da mnogo dece ne bi izdržalo ono što je on istrpeo, zbog čega sumnjaju u dalju primenu ove tehnike. Takođe, on je izuzetak i zato što je već bio na imunosupresantima, pošto je primio bubreg od majke.

Da li će pametna bionička pomagala umanjiti potrebu za ovako komplikovanim zahvatima, tek ćemo videti u decenijama koje slede.