Hrana i osmeh mogu biti lekovi

Piše: Marina Jablanov Stojanović

Izvor: Dnevnik.rs

Pravilna ishrana nam omogućava dobro zdravlje i dovoljan priliv energije za naše aktivnosti. Pitanje je samo šta je pravilna ishrana, jer se taj pojam prilično menjao kroz noviju istoriju, pa ono što je smatrano da je zdravo u XIX ili XX veku nije i sada. Naravno, na to je uticao razvoj nauke, ali često i dobar marketing. Setimo se samo kako je spanać postao popularan zahvaljujući crtanom filmu o snažnom i nepobedivom mornaru Popaju. S druge strane, često smo bombardovani raznim informacijama, ponekad često oprečnim, o tome šta je pravilna ishrana. "Dnevnik" je potražio odgovore kod Beograđanke Tatjane Popović, koja je u Njujorku završila studije na renomiranom Institutu za integrativnu ishranu.

"Zdravom hranom se bavim poslednjih 11 godina i presrećna sam što sam otkrila da je moja životna misija da pomažem drugima da promene ishranu i stil života. Kao health coach (savetnik za zdrave stilove života), osećam da živim svoju svrhu. Za one kojima je ovaj termin nepoznat, to predstavlja saradnju između mentora, odnosno savetnika i klijenta, koji želi da unapredi svoje zdravstveno stanje, ishranu i stil života."

* Svedoci smo da se navike teško menjaju. Kako je izgledao vaš put?

- Moj primer je prilično drugačiji od primera ljudi sa kojima se svakodnevno susrećem. S obzirom da sam preko noći saznala da imam kancer, a dijagnostikovan mi je kada sam imala 18 godina, prvobitno sam verovala da ću samo primenjivanjem oficijalne medicine uspeti da prevaziđem bolest. Tada sam svesno izbegavala uvođenje zdravih navika u svoj život. Međutim, kada mi je zdravstveno stanje bilo veoma ugroženo, osetivši da sam na ivici života i smrti, spremno sam odlučila da se odreknem svega što me je udaljavalo od oporavka. Velika želja da budem opet zdrava nadvladala je želju za nezdravom hranom, koja je do tada bila moj način ishrane. Put promene nije bio lak, ali čvrsto verujem da se svaki trud isplati. Tako je bilo u mom slučaju, pa sa ponosom svoj primer često prepričavam klijentima kao oprez da se menjaju dok ne dođu u situaciju da izgube zdravlje.

* Vaš moto je da zdravlje nije destinacija već večito putovanje. Da li biste nam objasnili šta to za vas znači?

- Svima nam se dogodilo da imamo zdravstveni problem, nekad manji, a nekad veći. Ovi problemi nas remete da dostignemo svoj potpuni fizički ili mentalni potencijal. Ljudi obično postanu isfrustrirani, ako planirana zdravstvena poboljšanja ili promene ne dođu u trenutku kada ih očekuju i zbog toga neretko odustaju od određenog režima ishrane ili stila života. Međutim, kada taj problem rešimo, dešava se da naiđe novi, jer zdravlje nije destinacija do koje se stigne, pa da više nikada opet ne dođemo u situaciju da se borimo da ostvarimo balans. Naprotiv, zdravlje predstavlja večito putovanje. Ulaganje u naše telo i duh treba da traje neprestano, kako bismo što lakše prevazilazili izazove sa kojima se svakodnevno susrećemo.

* Koliko vam je sopstveno iskustvo pomoglo da razumete druge da biste im mogli pomoći?

- Moje iskustvo mi je bilo izuzetno dragoceno. Prevazilaženjem sopstvenog zdravstvenog problema, uz mnogo truda i discipline, otkrila sam koliko sam sama spremna da se odreknem navika u kojima sam do tada uživala, kako bih povratila zdravlje. Kao rezultat moje borbe za dobro zdravlje, danas vrlo lako prepoznajem potencijal svojih klijenata, u smislu njihove želje za promenom i mogu da procenim kakav će rezultat ostvariti u toku ovakvih savetodavnih programa.

* Danas je veoma mnogo različitih koncepata pravilne ishrane. Šta zapravo znači pravilna i zdrava ishrana i kako je prilagoditi različitim ljudima, čije su potrebe?

- Pravilna i zdrava ishrana ima mnogo definicija. Za mene, zdrava ishrana može da znači unošenje većinom biljne hrane, sa manjim procentom unosa životinjskih namirnica. Za nekoga drugog, pak, zdrava ishrana predstavljaće unos organskih namirnica, dok za nekoga trećeg, to je praktikovanje sirove ishrane. Uz pomoć znanja koja sam stekla u Njujorku, trudim se da svojim klijentima objasnim da smo mi svi drugačiji i da uz pomoć koncepta bio-individualizma treba naše telo da posmatramo kao jedinstveno.

* Da li biste nam to ilustrovali nekim primerom?

- Najplastičniji primer tome je namirnica badem. Većina ljudi koja se hrani zdravo zna da su bademi izvrstan izvor masti, omega 3 masnih kiselina, proteina i brojnih minerala. U toku praktikovanja zdravog načina ishrane, bademi se veoma često konzumiraju kao dodaci salatama, potom kao užine, a sve više kao glavna namirnica za pravljenje biljnog mleka. Međutim, uprkos brojnim zdravstvenim benefitima konzumiranja badema, postoji određeni broj ljudi koji su intolerantni na koštunjave plodove, ili još ozbiljnije, alergični na njih. Ovim primerom možemo razumeti da čak i zdrava hrana za nekoga može predstavljati otrov. Mi smo svi drugačiji i kojim god režimom ishrane odlučili da se hranimo, moramo imati u vidu stanje i potrebe našeg organizma, a ne praktikovanje popularnih režima po svaku cenu bez primenjivanja bio-individualnog pristupa.

* Zbog kakvih vam se problema ljudi najčešće obraćaju i da li oni mogu samo da se reše pravilnom ishranom?

- Najčešće sarađujem sa ljudima koji žele da koriguju telesnu težinu i otklone zdravstvene probleme poput povišenog holesterola i triglicerida, potom migrene i glavobolje, alergije, nadutosti, problema sa varenjem i slično. Tu svakako spada i poslovni svet, koji kao glavni problem ističe nemanje dovoljno vremena da pripremaju zdravu hranu. Većina zdravstvenih tegoba može biti regulisana zdravom ishranom, samo je potrebno imati strpljenje i uložiti trud i vreme kako bi se rezultati primetili. Iako i dalje verujemo u magične pilule koje preko noći otklanjaju probleme sa zdravljem, moram naglasiti da nije poenta lečiti posledicu, nego uzrok kako bismo se zaista oporavili.

* Koje su to namirnice koje bi trebalo da svakodnevno imamo na trpezi i zašto?

- Svakodnevno treba da unosimo minimum pet porcija povrća i voća, jer su puna biljnih vlakana koja su izuzetno važna za varenje, bogata su fitonutrijentima, antioksidansima i vitaminima, neophodnim za dobro zdravlje. Kada se odlučujemo za proteine, biljnog i/ili životinjskog porekla, važno je da znamo odakle nam dolazi meso ili riba, jer u današnje vreme meso nije isto kao što je bilo pre 30 godina. Puno je antibiotika, hormona i toksina, a jedenjem takvih proteina ove sastojke direktno apsorbujemo u naše telo. Pored proteina, zdrave masti su od suštinskog značaja za naš nervni sistem. Žitarice celog zrna obiluju biljnim vlaknima i mineralima, te i njih treba uvrstiti u svakodnevnu ishranu. Po preporuci Harvarda i Instituta za integrativnu ishranu, idealno izbalansirani tanjir izgleda ovako: 50 procenata tanjira treba da je povrće, 25 odsto tanjira proteini, 25 posto nerafinisani ugljeni hidrati (žitarica celog zrna), a pored tanjira manja porcija zdravih masti i čaša vode, kao neizostavnog sastojka za održavanje dobrog zdravlja i vitalnosti.

* Da bi naš organizam dobro funkcionisao važne su i masnoće. Koje namirnice su izvor zdravih masnoća?

- Najkvalitetnije masti su masti biljnog porekla, jer ne sadrže holesterol. U ove namirnice spadaju kvalitetno maslinovo ulje, kokosovo ulje i druge vrste ulja, avokado, koštunjavi plodovi, semenke. Pored ribe, koja je naširoko poznata po značaju za naše zdravlje, kao i sadržaju omega 3 i 6 masnih kiselina, izdvojila bih laneno seme i čia semenke, koje su odličan izvor zdravih masnoća za one ljude koji praktikuju vegansku ishranu.

* Koje napitke preporučujete?

- Napitak koji bi trebao da zauzima prvo mesto u našoj svakodnevici je upravo onaj od kog se sastoji oko 60 procenata našeg tela, a to je voda. Kako bi organizam uspeo da sprovodi sve fiziološke procese, neophodno je da unosimo dovoljno vode, što je u proseku oko 2 litre dnevno. Uz vodu, preporučujem konzumiranje čajeva, poput zelenog čaja, banča čaja, koprive i drugih. Naglasila bih da je bolje koristiti one koji nisu u filter vrećicama. Preporučila bih sokove i smutije, koji predstavljaju interesatnan način dopune ishrane brojnim vitaminima, antioksidansima i mineralima.

* Kreirali ste program detoksikacije za pet dana. Koji su principi ovog programa, kome on može najviše pomoći?

- Kreiranjem petodnevnog detoks programa mislila sam na sve one koji kontinuirano unose procesovanu hranu (visokoprerađenu, industrijski spremljenu, često punu aditiva, masnoće, soli, šećera…), mesne prerađevine, piju mnogo kafa u toku dana, osećaju se tromo, umorno i pored svega toga su naduti, imaju problem sa alergijama, intolerantni su na laktozu i/ili gluten, a to još uvek nisu otkrili. Obroci koji su zastupljeni u detoks programu predstavljaju kombinaciju bezglutenske, veganske i makrobiotičke ishrane, čineći spoj namirnica uz pomoć kojih naše telo može da ostvari fenomenalan napredak za samo pet dana.

* Koje namirnice učestvuju u ovakvom programu i zašto?

- Hrana u toku ovog program uključuje povrće, semenke, koštunjavo voće, mahunarke, žitarice, zdravo bilje, začine koji deluju protivupalno i vrlo malo voća. Svaka namirnica u detoks programu pažljivo je birana po svom snažnom detoksikacionom, antiupalnom i antioksidantnom dejstvu.

* Koji je vaš recept za divan dan?

- Moj recept za divan dan je da jutro započnemo osmehom, zahvalni za sve što u životu imamo. Ovom receptu dodajem muziku, kao predivan začin koji nam može ulepšati svaki trenutak. Najvažnijim smatram bavljenje fizičkom aktivnošću i brigu o ishrani, jer su ova dva aspekta od suštinskog značaja za opšte zdravlje. U tom slučaju, naše telo velikodušno će nas nagraditi dobrom energijom, jakim imunitetom i dugovečnošću.