Srbima cigarete i čašica preči od hleba

Alkohol je u srpskoj tradiciji pratilac svih događaja. I slavlja i nesreća. A godine iza nas nosile su mnogo stresa, ostajalo se bez posla, jedva sastavljao kraj sa krajem, raspadali su se brakovi i porodice, “pucalo” se psihički, pa opet posezalo za čašicom. Uz nju, obavezna je cigareta. I ovo su neki od razloga zašto u Srbiji ima oko 300.000 alkoholičara i oko dva miliona zavisnika od nikotina, pišu Večernje novosti.

Stručnjaci, psiholozi, lekari smatraju da nema sistemske borbe države, naročito protiv alkoholizma.

Raspoloživi podaci Ministarstva zdravlja pokazuju da je svaki treći stanovnik Srbije pušač, a da je oko 40 odsto šesnaestogodišnjaka probalo cigarete. Između 10 i 15 odsto odraslog stanovništva Srbije ima dijagnozu - alkoholičara. Po broju ispijenih litara na četvrtom smo mestu u Evropi, a po komadima popušenih cigareta takođe prednjačimo.

Prema informacijama iz Klinike za pulmologiju KCS, svakog dana u Srbiji se popuši 68 miliona cigareta, a nakon tog užitka ostane čak - šest tona opušaka!

Pušači i odvikavanje

Najveći broj pušača je u populaciji između 30 i 60 godina, dok je bivših pušača najviše među starijom populacijom - iznad 60 godina. Od 120 koji pokušaju da se odviknu u toku godine, desetina uspe. I Detoksikološki savet Srbije protiv pušenja ima sve više onih na odvikavanju, a 80 odsto su dame. Doktor Vesna Mandrapa, iz Centra za odvikavanje u beogradskom domu zdravlja “Stari grad”, napominje da je za 10 odsto povećan broj ljudi koji se javljaju u njihov preventivni centar za odvikavanje od pušenja.

Prosečan srpski zavisnik od alkohola ima 45 godina i pije da bi - rešio probleme. Ovo je podatak sa nedavno održanog okruglog stola u okviru Nacionalnog kongresa Udruženja psihijatara.

U Srbiji se godišnje po stanovniku popije oko 11 litara alkohola, što je svrstava na visoko četvrto mesto u Evropi, dok je svetski prosek oko šest litara - podatak je Zajednice klubova lečenih alkoholičara u Srbiji.

Procenjuje se da na globalnom nivou između 10 i 15 odsto punoletnog stanovništva čine alkoholičari, kao i da je muškaraca među njima tri puta više od žena. U proseku, srpsko domaćinstvo troši šest odsto svog budžeta na alkohol.

Prema rečima dr Marija Sarajlije, psihijatra iz beogradske Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj, u Srbiji još ne postoji jasna svest o tome da je alkoholizam bolest, a ne porok.

“Najnovije istraživanje Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” pokazalo je da više od 40 odsto stanovnika Srbije svakodnevno konzumira alkohol”, kaže Sarajlija. “Svaki četvrti srednjoškolac redovno pije alkohol. Ovi podaci govore da je u pitanju epidemijska zastupljenost ovog poremećaja. Zabrinjava i da se tek oko deset odsto alkoholičara leči u nekoj od nadležnih institucija. Brine i sve mlađi uzrast kada se porodica obolelog javlja za pomoć.”

Poslednji takav slučaj iz Drajzerove je devojčica stara devet godina koja svakodnevno popije i do litar piva!

Čak 81 odsto srednjoškolaca u Srbiji je do svoje sedamnaeste godine pilo alkohol, a njih 73 odsto to uobičajeno radi prilikom izlazaka u grad i druženja. Iskustvo pijanstva je imalo 68 odsto mladih u Srbiji i Crnoj Gori i svaki drugi u BiH.

Ovo je podatak nedavnog istraživanja Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti “Vita” iz Novog Sada, na uzorku od 914 srednjoškolaca, prosečne starosti 17 godina, iz Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine.

Prvi put u kući

Istraživanje govori da su mladi u 76 odsto slučajeva alkohol probali u svojoj kući i da su ih “poslužili” roditelji, bake, deke. Mladi piju u grupi, takmičarski, s namerom da se opiju. Čak u 80 odsto slučajeva ispijanje se kod mladih završava opijanjem. Onima koji uđu u problem alkoholizma najčešće se to događa oko 21. godine, dok se između 25. i 27. javljaju na lečenje. U Srbiji mladi od 11. do 13. godine, pokazuju podaci, dvostruko više piju nego njihovi vršnjaci u Evropi.

“Rizični oblici ponašanja kod srednjoškolaca u Srbiji, konzumiranje pre svega alkohola i cigareta, nešto su izraženiji u odnosu na ispitanike iz BiH i Crne Gore”, kaže Milan Vlaisavljević, direktor “Vite”. “Prvi problem je generalno blagonaklon stav prema alkoholu u našoj kulturi, gde mladi često prvi put probaju alkohol u krugu porodice. Drugi je što je to deo naše tradicije, prateći momenat skoro svakog događaja, a tu je i dostupnost alkohola, uprkos propisima da maloletni ne mogu da ga kupe.”

Kako Vlaisavljević kaže, nema sistemske borbe koja treba da krene od države, i previše se očekuje od porodice, a ona je izgubila snagu koju je nekada imala. Deca su prepuštena ulici i sebi, sve češće posežu za alkoholom, ali i drugim opijatima.

Prema zakonu, maloletnici ne mogu da kupe ni cigarete, međutim, svaki drugi ispitani srednjoškolac u Srbiji probao je cigarete, od čega je njih 56 odsto nastavilo redovno da puši.

U Ministartsvu zdravlja kažu da poslednjih godina vode ljutu bitku sa pušenjem. Rezultat je taj da u proseku pušači izduvane dnevno od četiri do osam cigareta manje nego pre uvođenja zakona i poskupljenja cigareta. Tako je u 2011. jedanaest odsto osoba smanjilo broj popušenih cigareta, u 2012. godini 16 odsto. Iz Saveta Srbije protiv pušenja kažu da je smanjen za 12 odsto broj mladih pušača, onih u školama.