Zlostavljana deca češće obolevaju

Studija, objavljena u medicinskom časopisu “Arhivi opšte psihijatrije”, u kojoj je učestvovalo više od 18.000 mladih iz deset zemalja koji su rekli da su imali nesrecnho detinjstvo, pokazala je da su u odraslom dobu patili od bolesti srca, artritisa, astme, dijabetesa i drugih bolesti.

Istraživanje je pokazalo, takođe, da su od istih bolesti patili i oni koji su u životnom dobu pre 21. godine patili od depresije, aksioznosti i drugih mentalnih poremećaja, prenose britanski mediji.

“Dobijeni rezultati ne znače da nesrećno detinstvo definitivno vodi pogoršanom psihičkom stanju, ali postoji niz pokazatelja da su ove dve stvari povezane”, rekla je vođa studije Kejt Skot sa Univerziteta u novozelandskoj oblasti Otago.

Ona je navela da traume doživljene u detinjstvu mogu da oblikuju kasnije ponašanje ili život jedne osobe - osoba može da počne da puši, da pije ili da se prejeda kako bi izašla na kraj sa traumama.

Isto tako, mladi ljudi koji pate od depresije ili drugih mentalnih problema rešenje mogu da nađu u cigarama ili alkoholu.

“Iz ovoga možemo da vidimo da i nesrećno detinjstvo i bolovanje od menalnih poremećaja nezavisno jedno od drugog 'oblikuju' kasnije ponašanje i život”, istakla je ona.

Skotova je naglasila da dugoročni stres, kao kod dece koja su dugo vremena zlostavljana, sa sigurnošću doprinosi oboljavanju od zdravstvenih problema, jer se nivo hormona stresa konstantno pojačava.

U prilog tome ide činjenica da su ispitanici, koji su naveli bar tri stresne situacije u svom detinjstvu, imali i do dva puta veći rizik da obole od bolesti srca, artritisa…

Nešto slično bilo je i kod odraslih koji su pre 21. godine života patili od depresije, panike ili nekog drugog mentalnog poremećaja. Ova studija, ipak, ima svoje granice - koliko se osoba zaista može prisetiti svog detinjstva.