Zašto Mediteranci žive duže?

Već više decenija istraživači i analitičari se suočavaju sa jednim interesantnim “mediteraneo” fenomenom. Ta kolevka evropske, a velikim delom i svetske civilizacije i kulturne baštine, mediteranski region, izaziva pažnju i interesovanje sveta zdravljem i dugovečnošću svojih stanovnika. Na trenutnoj, kao i na ranijim listama svetske dugovečnosti, mediteranski narodi, Francuzi, Italijani, Grci i Španci, uz Japance, Australijance i Šveđane, imaju najveći broj očekivanih godina života na svetu. Ovaj fenomen se prati od Drugog svetskog rata do danas.

Kako je nastao izraz – mediteranska ishrana

Odmah posle rata jedna grupa naučnika je posetila ratom razrušeni Krit i bila iznenađena saznanjem da su osiromašeni stanovnici ovog ostrva u proseku zdraviji i dugovečniji nego, recimo, Britanci ili Amerikanci. To je pripisano načinu ishrane na tom ostrvu i tada je  skovan izraz «mediteranska ishrana». Ali, ovaj izraz je postao posebno popularan poslednjih godina, kada su počela da se obavljaju ozbiljna istraživanja, sa ciljem da se otkriju pravi uzroci, kao i da se potvrdi efikasnost ovog tipa ishrane i života. Ta istraživanja su nedvosmisleno pokazala da je mediteranski način ishrane, uz način života koji ga okružuje i podržava, od velike koristi po zdravlje, da utiče na smanjivanje gojaznosti, broja srčanih oboljenja i oboljenja od raka i u skladu sa tim produžava i život.

Iako postoje nacionalne varijacije u okviru mediteranske ishrane, kao osam osnovnih zajedničkih karakteristika izdvajaju se: 1. velika količina nezasićenih masti (pre svega zahvaljujući upotrebi maslinovog ulja), zatim 2. umereno korišćenje vina, kao i 3. obilno korišćenje mahuna, 4. žitarica, 5. povrća, 6. voća, 7. manja upotreba mleka i mlečnih proizvoda, 8. manja upotreba mesa i mesnih proizvoda.  Napravljena je i piramida mediteranske ishrane, prema kojoj se svakodnevno jede: hleb, pasta, palenta, žitarice i krompir u najvećoj meri, zatim slede voće i povrće, pa pasulj i druge mahune, jezgrasto voće, pa onda sledi maslinovo ulje, sir i jogurt u manjoj meri. Vino se umereno pije svakodnevno. Zatim, nekoliko puta nedeljno na jelovniku su riba, piletina, jaja i slatkiši. Na kraju je crveno meso, nekoliko puta mesečno, a ponegde i malo češće u malim količinama. 

Tradicija koja zdravlje daje

Sama mediteranska ishrana je deo tradicije, koja postoji već stotinama godina, duboko ukorenjenja na ovim prostorima, a koja istovremeno čini deo društvenog karaktera i nasleđa, koji se prenose s generacije na generaciju. Sve se to dešava pod toplim okriljem mediteranskog sunca uz bogate darove prirode. Smatra se da antioksidanti predstavljaju značajan element u mediteranskoj hrani, pa na taj način imaju veliki uticaj na zdravlje. U značajnoj meri se koriste divlje jestive biljke, posebno u ruralnim delovima, u obliku salata i pita, a one sadrže i velike količine flavonoida, u znatno većim količinama nego crno vino ili crni čaj. Kao što se radilo vekovima  i dalje se sa obala mora, livada i planina, sakupljaju bilje, morske trave i proizvodi mora, ne samo kao dodaci hrani, već kao glavna jela na njihovom svakodnevnom jelovniku.

Paradoksi potvrđuju pravilo

Međutim, neke činjenice vezane za mediteransku ishranu već godinama zbunjuju naučnike i stručnjake i predstavljaju svojevrstan naučni paradoks. I pored toga što u svojoj ishrani koriste hranu bogatu mastima, ovi narodi imaju nizak procenat gojaznih i obolelih od kardiovaskularnih oboljenja i raka, neuporedivo manje od ostalih nacija.

Prvo što je istaknuto kao mogući uzrok je upotreba maslinovog ulja i vina. S jedne strane, dokazano je da je maslinovo ulje korisno za smanjenje holesterola i čuvanje srca. A opet, sa povećanom upotrebom i prodajom maslinovog ulja u drugim zemljama nije došlo do poboljšanja zdravstvene situacije. Što se vina tiče, tu se naučnici još uvek bore da dokažu na koji način bi vino moglo pozitivno da deluje na srce i zdravlje uopšte. Proučavan je njegov biohemijski sastav i došlo se do nekih otkrića da određene supstance, kao što su polifenoli, blagotvorno deluju na srce. Iako se veliki broj naučnika slaže da umerena upotreba alkohola može da koristi zdravlju i dalje nije sve potpuno potvrđeno, pogotovo što se upotreba alkohola, čak i u manjim dozama, vezuje za određene bolesti i zdravstveni rizik.

Masline i vino, zaista, tradicionalno predstavljaju dva specifična i važna elementa mediteranske ishrane. Maslina je veoma stara i drevna biljna kultura, koja se već milenijumima uzgaja na ovim prostorima. Prema grčkoj legendi, drevna boginja mudrosti Atina se takmičila sa Posejdonom ko će podariti Grcima najkorisniji božanski dar. Posejdon je stvorio ratne konje, ali ga je Atina pobedila sa svojim darom, maslinovim drvetom. Prvi koji su gajili masline su bili Persijanci, zatim Mesopotamci, Egipćani, Feničani, pa Grci. Grci su upoznali Rimljane sa ovom biljkom, pa se onda njena proizvodnja proširila preko severne Afrike do Španije i Portugalije. Danas devedeset procenata svetske proizvodnje daju mediteranski narodi.

Način života je izuzetno važan

Prema tome, i pored pokušaja da se, recimo, vino i maslinovo ulje proglase glavnim činiocima dobrog zdravlja i dugovečnosti mediteranskih naroda, pa i kao rešenje paradoksa, shvatilo se da ne postoji samo jedan očigledan uzrok. Pretpostavlja se da je pre u pitanju čitav način života i odnos prema hrani i obedovanju uopšte. Ovi narodi, pre svega, imaju jedan poseban odnos prema jedenju, koji je deo tradicionalnog porodičnog i individualnog okruženja. Oni uživaju u hrani sa porodicom i prijateljima, jedu svežu, manje prerađenu hranu, hranu sa dosta hranljivih sastojaka, a njihovo voće, povrće i peciva su odličnog ukusa. Za njih je obrok vreme za uživanje i opuštanje, a porcije nisu velike. 

Ostaje da se vidi kako će ova tradicionalna kuhinja uspeti da odoli naletima brze hrane, brzog života i globalne komercijalizacije. Zasad su to velika iskušenja, koja nisu prolazila bez borbe. Postoji mogućnost i šansa da mediteranski način ishrane i način života, potkrepljen jakim naučnim argumentima, kao i zdravstvenim potrebama i problemima sa kojima se suočavaju druge nacije, preraste u sve važniji pokret za menjanje sistema vrednosti i odnosa prema hrani u drugim zemljama sveta. 

Iz magazina "Zdrav život"