9. maj 2007.
| Piše: Snežana Čongradin | Izvor: Danas
- Srbija je u ovom trenutku politički udaljenija od pregovora sa EU nego što je bila pre nekoliko meseci, ili pre godinu dana kada su oni bili prekinuti. Proevropske i prodemokratske snage u Srbiji su u defanzivi. Pitanje statusa Kosova mobilisalo je oko zajedničke nacionalne platforme sve snage bivšeg Miloševićevog režima, ali i predstavnike demokratskih stranaka, izuzev još nejakog bloka oko Liberalno-demokratske stranke. Nije bilo jasne evropske političke perspektive kao protivteže u političkom grupisanju u Srbiji i stalnog pregovaračkog procesa koji bi takve napore podsticao i kanalisao - kaže u razgovoru za Danas Jelica Minić, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji.
Populizam izgleda kao spas od beznađa: Jelica Minić
Tomislav Nikolić, predsednik SRS, ujedno je i predsednik srpskog parlamenta. Da li je na pomolu sezonu "lova na izdajnike"?
- Kao logičan sled ovakvog besciljnog toka društvenih zbivanja i neuspešnih pregovora o novoj vladi Srbija je dobila novog predsednika Skupštine. Skupštinska debata pokazala je svu dubinu društvene krize, dezorijentacije, nepoverenja, potencijalnog nasilja i otvaranja sezone lova na domaće neprijatelje i izdajnike u trenutku kada ponestaju spoljni. Nema jake motivacije da se problem saradnje s Hagom ubrza. Prestanak pregovora omogućio je onima koji su protiv takve saradnje da se konsoliduju i da se pomere u senku. Saradnja sa susedima, koja je bila jedan od najjačih pregovaračkih aduta vlastima u Srbiji posle demokratskih promena 2000. godine, danas je sfera u kojoj rastu sitnije i krupnije tenzije i nesporazumi i to u trenutku kada je Srbija mogla preuzeti vodeću ulogu u regionalnoj saradnji. Pregovaračka struktura u administraciji, koja je dobro obavljala svoj posao i dovela pregovore gotovo do kraja, danas se rastače i gubi svaku motivaciju posle čitave godine bez unutrašnjih političkih podsticaja i pritiska ispunjavanja tekućih zadataka. Ekonomska sfera ima svoju logiku - tamo gde nema čistih pravila igre i stalnog monitoringa dolaze mutne radnje, nesolidan kapital, nepouzdani partneri. O tome govori serija problematičnih privatizacija.
Kako bi novi izbori uticali na pregovore o pridruživanju EU, pre svega ako bi na vlast došla SRS (u koaliciji s DSS i SPS)?
- Preksinoć je stupila na vlast koalicija SRS - DSS - SPS, sa ili bez izbora. Demokratski blok nije iskoristio podršku birača koju je dobio. Za velike zaokrete, jasan društveni projekt i količinu rizika koju to iziskuje treba hrabrosti i volje. Demokratski blok nije pokazao da to ima. U odsustvu snage ideja stupa na scenu snaga netransformisanih struktura, a ona u samoodbrani vuče unazad. Za nekoga ko stvari gleda iz Brisela moguća su preispitivanja da li je možda napravljena neka greška u koracima, ili zaključak - Evropa nema šta da traži u Srbiji, s Miloševićem ili bez njega. Ili, Sanader je postao vodeći Evropljanin u Hrvatskoj - možda će se i u Srbiji desiti čudo. Ili, politička obećanja Rusiji već su data, Srbija će biti teren za prepucavanje, mala teritorija u regionu okruženom EU gde će se možda potkusurivati veliki u svojim strateškim dogovorima.
Ukoliko bi se nastavio zastoj u pregovorima sa EU, kako bi to građani osetili, odnosno koje bi bile prve direktne negativne posledice takvog sleda događaja?
- Ne može se poricati da je od 2000. došlo do mnogih pozitivnih promena u Srbiji. Ona je ponovo i institucionalno i funkcionalno deo međunarodne zajednice i mora da ispunjava brojne preuzete obaveze. To znači i da građani Srbije imaju neku vrstu međunarodne zaštite u odnosu na sopstvenu državu. Reforme su započete, otvorena je evropska perspektiva, ako se potpiše sporazum o viznim olakšicama lakše će se putovati, školovati i sarađivati sa Evropom. Ali, zastoj u pregovorima podstiče beznađe u Srbiji. Beznađe dalje širi uverenje da je sve moguće i sve dozvoljeno, da nema pravila igre i kazne za zločin. A onda populizam izgleda kao spasenje.
Šta je još preostalo od velikih poslova (osim ispunjenja obaveze prema Haškom tribunalu) što bi trebalo uraditi u procesu pridruživanja EU?
- Obaveze prema Hagu bile su jedini uslov pre godinu dana i sve dotle dok se u Briselu verovalo da će u Beogradu dobiti partnera s kojim se može dalje pregovarati. Ali, u senci su i novi mogući uslovi. S novom političkom konstelacijom u Srbiji, koja je moglo bi se reći sada već izvesna, Beogradu se mogu isporučiti i neki novi uslovi kao što je Kosovo, a lista potencijalnih problema se time ne mora iscrpeti. Ako postanemo ponovo zemlja kojoj niko ne želi da pomogne i kojoj pomoći nema, ništa lakše nego produkovati dodatne probleme.
Da li postoji mogućnost da se, dok Srbija "odluči" da nastavi pregovore o pridruživanju, raspoloženje u EU promeni i ona odluči da ne nastavi pregovore sa Srbijom?
- Sve je moguće. Ipak, svetom vladaju interesi, a oni su predvidivi. Nadajmo se da je količina grešaka iz nedavne prošlosti ipak bila neki nauk za političare u Srbiji. Nadajmo se da kakva god vlada bude formirana u Srbiji, neće zanemariti prethodna iskustva. Na kraju, tu su ipak i građani čije strpljenje ima granice.
NIS monopolista, a ne Delta U Srbiji će monopoli trajati dok god država ne pokaže zube. Učiniću sve da konkurencija ojača i omogući kvalitetnije snabdevanje, bolji izbor i
...
Dalje
Procedura i vladavina prava, 29. avgust 2008. Goran Miletić
centarJedna od važnih i omiljenih disciplina vlasti u Srbiji je pokazivanje ažurnosti. To nije ažurnost u smilu da se nešto radi brzo & na vreme (to bi bio viši nivo), već namera da građanstvu pokažu da uopšte
...
U Srbiji će monopoli trajati dok god država ne pokaže zube. Učiniću sve da konkurencija ojača i omogući kvalitetnije snabdevanje, bolji izbor i
...
centarJedna od važnih i omiljenih disciplina vlasti u Srbiji je pokazivanje ažurnosti. To nije ažurnost u smilu da se nešto radi brzo & na vreme (to bi bio viši nivo), već namera da građanstvu pokažu da uopšte
...
