Majami – peti Grend slem turnir

Najveće zasluge za turnir koji danas nazivamo „petim Grend slemom“ ima osnivač Erl ’Buč’ Bučholc, bivši igrač i teniski fanatik.

San o organizaciji turnira počeo je mnogo ranije, još 60-ih godina, kada je Buč sa kolegama Krejmerom, Sedžamnom, Gonsalesom i Segurom putovao po američkim zabitima tražeći pogodna mesta za tenis.

Bučholc se iz tenisa povukao 1970. godine zbog hroničnih problema sa laktom, a deset godina kasnije dogodio se sudbonosni korak za današnji Majami Masters. Buč je tada bio izvršni direktor Udruženja igrača i u tom svojstvu je predložio organizaciju dvonedeljnog turnira Tomasu Liptonu, potpredsedniku kompanije „Lipton“.

Potpisan je petogodišnji sponzorski ugovor vredan milion i po dolara, a bilo je zamišljeno da ’zimski Vimbldon’, kako je nazivan, bude prvo veliko takmičenje u godini jer se Australijan open tada održavao u decembru. Odlučeno je da se turnir održi u Delrej Biču, odmaralištu 50km severno od Majamija.

Bučholc je zatim privukao poznata sudijska i dizajnerska imena kako bi sve bilo u najboljem redu, a ATP i WTA prihvatili su njegov predlog da vodi turnir narednih 15 godina u zamenu za procenat od prodaje karata i televizijskih prava. Međutim, nije sve išlo tako glatko.

„ATP i WTA, kao i neki vrhunski igrači, bili su skeptični. Čak je i Bad Kolins (teniski analitičar) tada rekao da nam ne treba još jedan kombinovani događaj (gde igraju i muškarci i žene). Da tada nismo potpisali ugovor, uveren sam da bi turnir na neki način bio promenjen i da ga ne bismo imali u današnjem obliku“, kaže Bučholc.

Četvrtog februara 1985. godine počeo je prvi turnir pod nazivom „International Players Championships“, a učestvovalo je 84 od prvih 100 muškaraca i 97 od Top 100 na WTA listi. Prvi šampioni bili su Tim Majoti i Martina Navratilova.

„Laver’s“, zdanje na kojem se turnir igrao, prolazio je kroz finansijske poteškoće, pa je Bučholc već sledeće godine turnir premestio u mesto Boku Raton. I tu se zadržao samo jednu sezonu, a već 1987. pronašao je stalni dom – Ki Biskejn, selo u Majami-Dejd oblasti, istočno od grada Majamija.

„Pređete most i imate utisak da se napustili grad i ušli u tropski raj. Bilo je kao na razglednici, a tome sam se nadao. Još kada sam video onih pet hiljada mesta za parking, pomislio sam: ’To je to’“, objašnjava Bučholc odabir lokacije.

Na prvom takmičenju u današnjem domu Miloslav Mečir iznenadio je Ivana Lendla u finalu, a Štefi Graf je bila bolja od Kris Evert u ženskoj konkurenciji.

Turnir je mogao da nastavi da se širi i poboljšava, a to je učinjeno izgradnjom novog stadiona. Iako je bilo određenih prepreka, stadion je sagrađen 1994. godine Majami-Dejt oblast posvetila je 20 miliona vredno zdanje svojim građanima. I danas se turnir održava u teniskom centru „Krendon park“, a centralni teren ima 13.300 sedećih mesta.

„Kada smo sagradili stadion, igrači poput Štefi Graf, Pita Samprasa, Gabrijele Sabatini, Džima Kurijer i Andrea Agasija počeli su da govore da je to jedan od najboljih centralnih terena na svetu. To je povećalo ugled turnira, oni su stali iza nas i to nam je mnogo pomoglo. Sada je bilo poželjno da postoji još neki ovakav turnir, a ne da mi predstavljamo izuzetak“.

Nešto ranije, 1993. godine, turnir je ’preživeo’ ogromno nevreme poznato kao „oluja veka“, zbog koje su brojni mečevi odloženi, ali turnir se priveo kraju sa Pitom Samprasom i Arančom Sančes-Vikario kao šampionima.

Tri godine kasnije oboren je rekord po broju posetilaca, pošto je kompleks posetilo 234.755 gledalaca. Sledeće sezone muško finale prvi put se igralo na tri dobijena seta, a poslednji put 2007. kada je Novak Đoković u finalu dobio Giljerma Kanjasa (između je bila i pauza u kojoj se igralo na dva dobijena). Rekord po broju poseta oboren je još nekoliko puta, te 2007. bilo je 297.011 gledalaca, a prošle čak 316.267.

Godine 2003. Meri Džo Fernandes postala je zvanični ambasador turnira. Ona je 11 puta igrala u Majamiju, a i dalje je aktivna kao komentator za ESPN i CBS. Bučholc, osnivač turnira, prošle godine je rešio da se povuče posle 25 godina vođenja turnira jer želi više vremena da provodi sa porodicom.

Danas se turnir održava pod imenom „Sony Ericsson Open“, ima ukupni nagradni fond od devet miliona dolara, a mečevi sa turnira svakodnevno se direktno prenose na najvećem delu planete. U 2010. širom sveta bilo je 2400 sati televizijskog prenosa.

Zbog svega toga Ki Biskejn i nazivaju „petim Grend slem turnirom“.

Za kraj, nekoliko zanimljivosti. Najviše titula u muškoj konkurenciji osvojio je Andre Agasi (šest), koji je ujedno i najmlađi šampion sa 19 godina i 330 dana. U ženskoj konkurenciji su po pet puta slavile Štefi Graf i Serena Vilijams, a najmlađa pobednica je Monika Seleš sa 16 godina i 111 dana.

Pet puta se dogodilo da igrači koji nisu imali status nosilaca uđu u finale – Tim Majoti i Skot Dejvis (1985), Dejvid Viton (1991), Sebastijan Grožan (1999) i Kim Klajsters (2005).