Sinsinati – kolevka SAD-a

Ipak, ta oblast bogata je istorijom, a Sinsinati je svakako jedan od gradova koji predstavljaju stub samog američkog društva.

Lociran u državi Ohajo, Sinsinati je, sa preko dva miliona stanovnika u metro zoni, najveći grad te oblasti. Nalazi se blizu granica sa Kentakijem i Indijanom i predstavlja simbiozu urbanog životnog stila Severa i konzervativnosti Juga.

Na početku 19. veka bio je prvi kontinentalni grad koji je doživeo nagli procvat i zbog toga ga mnogi smatraju kolevkom američkog duha, pošto u njemu nije bilo mnogo evropskih imigranata, za razliku od gradova na istoku.

Pošto leži na reci Ohajo, najvećoj pritoci Misisipija, brzo se razvio u trgovinski centar, ali su ga krajem 19. veka mnogi gradovi nadmašili zbog razvoja železnice. Pored ekonomske stabilnosti, Sinsinati je bio grad rasnih previranja u prošlosti. Tokom 19. veka reka Ohajo bila je granica između države Kentaki, koja je dozvoljavala robovlasništvo, i države Ohajo, koja nije, te su mnogi Afroamerikanci bežali iz Kentakija put Ohaja preko reke.

Iako su početkom 20. veka mnogi gradovi na srednjem zapadu bili veći od Sinsinatija (najviše Čikago), Sinsi je Veliku depresiju „podneo“ mnogo bolje od većine velikih mesta, pošto je kriza povećala rečni promet, koji je bio mnogo jeftiniji od železničkog.

Doduše, reka je prouzrokovala i probleme, pošto je 1937. godine uništila veliki broj kuća. Nakon drugog svetskog rata, gradska uprava je objavila plan za obnovu grada i modernizaciju centra, koji je do tada bio industrijska zona.

Danas je Sinsinati grad koji se i dalje razvija, ali već predstavlja neodoljiv spoj divne arhitekture i industrije. Zanimljivo, u njemu se nalazi „Over-the-Rhine“ četvrt, mesto koje „čuva“ jednu od najvećih skupina klasične arhitekture na svetu (čak 943 zgrade). Ovo oblasti su ime dali nemački imigranti koji su je i gradili tokom 19. veka, a ime joj znači „preko Rajne“, što je asocijacija na poznatu reku, ali i kanal u Sinsinatiju koji su Nemci tako zvali.

Sinsinati bez većih problema možete obilaziti javnim prevozom, pošto grad poseduje dobru mrežu autobusa i metroa. U nekim delovima možete i pešačiti (kao, na primer, „preko Rajne“), mada sâm grad ne pogoduje previše pešacima.

Mada Sinsinati nije preterano popularan za turiste, činjenica je da u njemu, pored nemačke četvrti, ima još toga zanimljivog za videti.

Zgrada Kerju, po kojoj je dizajniran Empajer Stejt Bilding, nalazi se u centru i za svega dva dolara sa 49. sprata pruža spektakularan pogled na grad. U Sinsiju se nalazi i prva profesionalna obzervatorija u SAD-u, koju danas vode volonteri i organizuju večeri posmatranja zvezda.

Ipak, ono po čemu je Sinsinati najpoznatiji jeste sistem parkova, u koji spada preko stotinu zelenih površina, na preko 5.000 hektara. Sojer Point je jedan od najpopularnijih velikih parkova, gde se leti često održavaju žurke i koncerti.

Pomalo bizarno, ali svakako fascinantno, jeste da je možda i najveća atrakcija u Sinsinatiju – jedno groblje. Naime, Spring Grouv groblje, koje je 2007. godine zaštićeno kao kulturni spomenik, dizajnirao je pre više od 160 godina Adolf Štrauh, čija je ideja bila da groblje izgleda kao park, samo sa spomenicima.

I, odista, groblje je spektakularno lepo, sa jezerima, mostovima i skulpturama. Na njemu se održavaju čak i venčanja! Pored svega, najbolje je izdvojiti dan ili dva za posetu “Over-the-Rhine” četvrti. U svakom slučaju, posetiocima Mastersa koji nisu iz Ohaja neće biti dosadno.