Loši momci zelenog terena, Baloteli je još početnik

Za neke od njih može se reći da je Baloteli “malo dete“, među njima su i dva bivša kapitena Mančester junajteda, kao i dva majstora sa apeninskog poluostrva.

Mnogo zvezda je igralo na “Old Trafordu”, postizali su golove, donosili trofeje koji su Junajted učinili najtrofejnijim timom u Engleskoj, ali su imali i svoju “mračnu” stranu. Ipak, neprevaziđen je Erik Kantona.



Čovek koji je proslavio dres sa brojem “7” imao je status božanstva na “Teatru snova”, a s njim može da se meri samo veličina Ser Aleksa Fergusona.

Beta/AP

Poznat kao lider i virtuoz na terenu, savršen golgeter, imao je i status, može se slobodno reći “ludaka” s kojim se ni jedan rival nije usuđivao da uđe u konfrontaciju.

Iako je postigao mnogo važnih golova, neispisiv trag ostavio je čuvenim “kung fu” udaranjem navijača nakon što je dobio crveni karton.



Kada je 1997. godine napustio Junajted, gledaoci na “Old Trafordu” ipak nisu ostali uskraćeni za buntovnika na terenu.

Kapitensku traku uzeo je još jedan sada već legendarni igrač “crveih đavola”, Roj Kin. Prgavi Irac komandovao je sredinom terena, pokretao napade, ali mu je specijalnost bila bukvalno slamanje pritivničkih ataka.

Beta/AP

Rođen u radničkoj porodici u predgrađu Korka, Kinov omiljeni sport u detinjstvu bio je boks, a iako je okončao profesionalnu karijeru i dalje redovno ide u teretanu.

Svoje borilačko umeće maksimalno je koristio na zelenom terenu, bukvalno niko nije smeo da krene u jači duel sa njim, jer se ishod uvek znao. Roj bi oštrim pogledom zakucavao za tlo već oborenog rivala.



Čovek zbog koga pola Irske navija za tim iz Mančestera je rekorder po broju isključenja, 13 puta je dobi crveni karton, a status “nemilosrdnog” stekao je brutalnim startom nad fudbalerom gradskog rivala Sitija Alf-Inge Halandom.

Kin je nervozan zbog poraza od Lidsa u prethodnom meču u septembru 1997. godine divljački nasrnuo na Norvežanina koji je zbog zadobijene povrede pauzirao godinu dana.

Haland je u naravno javno prozvao Kina u medijima jer je smatrao da ga je Irac namerno povredio. Samo tri godine kasnije Kin mu je pokazao kako prolaze oni koji ga prozivaju.



Junajted i Siti su ponovo bili rivali na terenu, a Kin je Halandu slomio nogu zbog čega je ovaj morao da okonča karijeru. Kasnije je u autobiografiji Irac potvrdio da ga je namerno povredio jer ga je ovaj kritikovao u medijima.

Da fudbaleri “bad boy” statusa ne obitavaju samo u Engleskoj, imamo dva primera sa juga Evrope, iz Italije.

Prestonica evropske kulture je takođe bila i još je uvek je dom nekoliko “nezgodnih” fudbalera. Dva se imena ističu, i oba su velika.

Prvi je “Princ Rima”, legenda Rome, jedan od poslednjih fudbalskih romantika Frančesko Toti, pravi rimski “gladijator”.



Maestro sa loptom u nogama, ali nekontrolisanog temperamenta. I pored fenomenalnih golova i poteze niko neće zaboraviti ni njegovo udaranje već pomenutog Balotelija.

Dok je ovaj bio igrač Intera, lično je osetio kako je to kada se pogrešnom igraču uneseš u lice. Moglo bi se reći da je Toti Balotelijev uzor.

Ovaj pregled “nezgodnih” fudbalskih velemajstora ne bi bio kompletan bez nekog igrača balkanskog porekla.

Beta/AP

Iako je skoro ceo život Šveđanin, u njemu definitivno teče vrela slovenska krv, pa je nekada teško reći da je Zlatan Ibrahimović “viking”, bez obriza što su i drevni preci Skandinavaca takođe bili poznati kao hladnokrvni, brutalni borci.

Besan, nadmen, beskompromisan, tuče i svoje i protivničke igrače, nije mu bitno koje boje je dres, da li je na utakmici i ili treningu, da li je u klubu ili u reprezentaciji, niti ko je u pitanju. 



Kao tinejdžer IBrahimović je trenirao taekvondo, borilačku disciplinu u kojoj poseduje crni pojas. Taekvondoisti su poznati po moćnom udarcima nogama, što je Zlatan maksimalno koristio i kao fudbaler.

Oni jesu bili i još uvek su prljavi, pokvareni, brutalni, nadmeni, ali su pre svega fudbalski velemajstori bez kojih ova igra ne bi bila ono što jeste, najvažnija sporedna stvar na svetu.

Baloteli mora još mnogo da raste da bi ih dostigao, samo se nadamo da će rasti kao fudbaler i čovek, a ne kao nasilnik na terenu.

Mi smo izdvojili samo ovu četvoricu vrhunskih igrača, tu je naravno još mnogo njih koji ovoj četvorki nisu ni "do kolena", što se tiče fudbalske veštine.

Ko su po vašem mišljenju najbrutalniji fudbaleri na svetu, kome to može, a kome ne sme da se oprosti? Da li ovakve pojave utiču loše na fudbal, ili od ove igre čine veći spektakl? Napišite nam svoj komentar.