"Saga o stvaralačkim nemirima": Izložba slika makedonskog autora od 12. juna u galeriji MTS Dvorane

Publika će imati priliku da izložbu "Saga o stvaralačkim nemirima" pogledaju u galeriji MTS Dvorane od 12. juna do 12. jula.

Izložba je posvećena velikanu makedonske likovne umetnosti Petru Mazevu, a beogradskoj publici biće predstavljeno deset  umetničkih dela.

Petar Mazev (1927. Kavadarci — 1993. Skoplje) bio je beogradski student Akademije likovnih umetnosti i jedan od najprepoznatljivijih likovnih umetnika druge polovine 20. veka, sa brojnim izložbama priređenim u beogradskim likovnim prostorima.

U katalogu izložbe poznata istoričarka umetnosti Viktorija Vaseva Dimeska kaže:

"Izložbom Petra Mazeva — jedne od ključnih figura u razvoju savremene makedonske likovne umetnosti druge polovine 20. veka — nastavlja se nastojanje MKIC-a u Beogradu da predstavi ključne makedonske umetnike koji su gradili, inovativno osmišljavali i profilisali našu likovnu scenu, a čija se dela nalaze u beogradskim privatnim zbirkama" i dodaje;

"Mazev je beogradskoj publici poznat po nizu izložbi, ali ipak uvek ostaje nešto neviđeno, nešto što je pritajeno i strpljivo čekalo da bude otkriveno. I upravo ovakav sistem predstavljanja, ovakav koncept, omogućava nam da ispratimo dela koja ili nismo poznavali, ili smo ih, viđena nekom prilikom, zaboravili".

Kako kaže Vaseva Dimeska - Deset Mazevljevih dela nastalih u periodu od 1977. do 1992. godine odslikavaju bogatstvo različitosti njegovog rukopisa i pružaju složen presek njegovog raskošnog stvaralačkog potencijala.

Pažljiv izbor dela pokreće sublimisano bogatstvo raznovrsnosti rukopisa, čime se prati i iščitava njegova vizuelna retorika.

Tako, od naglašenije figuracije u delu "Pokraj Radike" (1977) i ekstatične "Karijatide", kojoj je tesan prostor platna, nastaje 1987. godine groteskna kompozicija "Bez reči", u kojoj je forma eksplozivnija od kolorita, dok u plemenitoj, harmoničnoj igri forme i boje preplet rasprsnutih kolorističkih senzacija gotovo skriva figuru u kompoziciji "Čovek koji stoji". 

U delu "Prezir" (1988) portret ne izražava njegovo osobeno interesovanje za ovaj motiv kao takav, već predstavlja izazov samim bogatstvom sadržaja raznovrsnih oblika lica, formi, senki… koji podstiču njegov eruptivni temperament. Već u kompozicijama "Bez naslova", "Portret" i "Žena sa crvenim osmehom" nastupa virtuozna igra crteža, koja otvara enigmatičan prostor za otkrivanje oblika što neprestano navode i zavode.

Poslednja dva dela iz ove zbirke ujedno su i među poslednjima na njegovom stvaralačkom i životnom putu, nastala neposredno pred iznenadno gašenje njegove palete: uz "Oplakivanje" (1992), potresno mirnu kompoziciju, vinuo se i krik, poslednji pozdrav… "Za mog sina" (1992).

Poslednjih godina života Mazev se predao najdubljim treptajima duha; nije napustio borbu koja ga je dovela do sve naglašenijeg deformisanja prizora slike kao odraza sopstvenog očaja i nemoći pred izgorelim pejzažom čovekove sudbine, i do kraja ostao veran koloritu, mirisu rodnog podneblja i makedonskoj duhovnoj i vizuelnoj likovnoj riznici-

Ulaz na izložbu je slobodan.