Na današnji dan, 10. jun

1190 - Nemački car Fridrih I Barbarosa udavio se u reci Salef u Maloj Aziji u Trećem krstaškom ratu. Na presto je stupio 1152. posle čega je vodio više ratova u Italiji u pokušaju da potčini lombardske gradove i primora papu na pokornost. Posle poraza 1176. u bici kod Lenjana pokajnički se izmirio s papom. Predvodeći krstaše na putu ka Jerusalimu 1189. prošao je kroz Srbiju i sastao se u Nišu sa velikim županom Srbije Stefanom Nemanjom.

1610 - Prvi holandski iseljenici u Americi iskrcali su se na ostrvo Menhetn, sada centralni deo Njujorka.

1793 - Prvi javni zoološki vrt "Žarden de plant" otvoren je u Parizu.

1819 - Rođen je francuski slikar Gistav Kurbe. Opor i snažan, odbacio je romantične pejzaže i idealizovanje ljudi i prizora, izvršivši ogroman uticaj na evropsko slikarstvo sredinom 19. veka. Glavna dela: "Atelje", "Tucači kamena", "Talas", "Pogreb u Ornanu".

1832 - Rođen je nemački inženjer Nikolaus Avgust Oto, koji je 1861. napravio prvi benzinski motor, a 1876. izumeo četvorotaktni motor sa unutrašnjim sagorevanjem, poznat kao "Oto motor", što je omogućilo razvoj automobilizma.

1836 - Umro je francuski fizičar i matematičar Andre Mari Amper, osnivač elektrodinamike. Zasnovao je teoriju magnetizma u nerazdvojivoj vezi s elektricitetom i pronašao i proučio uzajamno dejstvo električnih struja. Napisao je više dela iz fizike, matematike i filozofije. Njemu u čast jedinica za jačinu struje nazvana je amper (A), jedinica za naelektrisanje (količinu elektriciteta) ampersekunda (As) i amperčas (Ah), a instrument za merenje jačine struje ampermetar.

1868 - Prilikom šetnje Košutnjakom (koji je tada bio privatno lovište Obrenovića) ubijen je srpski knez Mihailo Obrenović. Na prestolu Srbije bio je od 1839. do 1842. i od 1860. do smrti. Zbog bune koju je 1842. podigao Toma Vučić Perišić morao je da pobegne u Austriju, posle čega je na presto Srbije doveden knez Aleksandar Karađorđević. Boraveći van zemlje, pomagao je mnoge srpske kulturne radnike i pisce, uključujući Vuka Karadžića, Đuru Daničića, Branka Radičevića. Kada se njegov otac knez Miloš Obrenović vratio na vlast 1858. preuzeo je komandu nad vojskom, a ubrzo posle očeve smrti 1860. zaveo je autoritarnu vladavinu, pretvorivši Skupštinu u savetodavni organ. Ustanovio je 1861. narodnu vojsku od oko 50.000 ljudi i snabdeo je modernim naoružanjem. Iskoristio je tursko bombardovanje Beograda 1862. (Čukur česma) da nakon obimne diplomatske akcije 1867. primora Tursku da povuče garnizone iz utvrđenih gradova Srbije.

1874 - Umro je srpski državnik Ilija Garašanin, čije je delo "Načertanije", prvu verziju je napisao Franja Zah, predviđalo oslobađanje svih Srba i Južnih Slovena. Zalagao se za Savez balkanskih naroda kako bi se zajedno oduprli Turskoj. Sin je trgovca Milutina Savića iz sela Garaši kod Kragujevca i prezime je uzeo prema nazivu rodnog mesta. Karijeru je započeo kao oficir 1837. i bio je prvi starešina vojske knjaza Miloša Obrenovića, ali je posle Miloševe abdikacije 1839. morao u izbeglištvo. Po povratku od 1843. do 1852. bio je ministar unutrašnjih dela pa ministar spoljnih poslova, ali je smenjen pod pritiskom Rusije. Ponovo je postao ministar unutrašnjih dela 1858. i odluka Svetoandrejske skupštine o zbacivanju dinastije Karađorđević je najviše njegova zasluga. Na poziv kneza Mihaila Obrenovića 1861. postao je šef vlade i diplomatije. Prihvatio je njegovu ideju o savezu sa Grčkom i Rumunijom u pripremanju ustanka protiv Turaka, takođe je vodio tajne pregovore o ustanku sa prvacima Srba u Bosni, ali je otpušten 1867. zbog protivljenja kneževoj ženidbi sa Katarinom Konstantinović.

1875 - Umro je srpski pisac Jovan Grčić Milenko, sledbenik Branka Radičevića, romantičarski pesnik poznat kao "fruškogorski slavuj". Sebi je dodao ime Milenko, po devojci Mileni u koju je bio zaljubljen. Gimnaziju je učio u Novom Sadu, Segedinu i Požunu (sadašnja Bratislava). Kao stipendista Matice srpske studirao je medicinu u Beču, ali se razboleo od tuberkuloze, vratio se u rodni Čerević u Sremu, i u 29. godini umro u manastiru Beočin. U lirskim pesmama, lakih melodičnih stihova, izrazio je neposredan doživljaj prirode. U osećanjima je romantičarski čedan i sentimentalan, ali je napisao i više tzv. "prostih pesama", po kojima se smatra pretečom realizma u srpskoj poeziji. U Beču je 1869. objavio "Pesme". Pisao je i pripovetke i prevodio je Šilera, Getea, Hajnea.

1922 - Rođena je Džudi Garland, američka filmska glumica i pevačica, koja se proslavila već kao devojčica ulogom u filmu "Čarobnjak iz Oza" za koju je dobila Oskara. Tumačila je uloge i u filmovima Vinsenta Minelija, jednog od pet njenih muževa, njihova kćerka Lajza Mineli takođe je ostvarila veoma uspešnu pevačku i glumačku karijeru. Ostali filmovi: "Bebe u vojsci", "Osnujmo orkestar", "Bebe na Brodveju", "Mala Neli Keli", "Sretni me u Sent Luisu", "Časovnik", "Zigfildove ludosti", "Pirat", "Zvezda je rođena".

1923 - Rođen je britanski medijski magnat češkog porekla Jan Robert Maksvel.

1923 - Umro je francuski pisac Pjer Loti, koji je zbog napisa o okrutnostima kolonijalnih trupa u Indokini otpušten iz vojne službe. Kao pomorski oficir mnogo je putovao i dela mu obiluju egzotikom. Kao turkofil, u Prvom balkanskom ratu izražavao je simpatije za Tursku, ali je posle bugarskog prepada na srpsku vojsku u Drugom balkanskom ratu i kasnije u Prvom svetskom ratu, pohvalno i s neskrivenim divljenjem pisao o Srbima. Ostala dela: "U haremu", "Lotijeva ženidba", "Mornar", "Islandski ribar", "Gospođa hrizantema", "Roman jednog spahije".

1930 - Rođen je Branimir Živojinović, prevodilac i književnik. Rođen je u Beogradu, u porodici istaknutih intelektualaca. Bio je profesor na Filološkom fakultetu (Odeljenje za germanistiku) i urednik u Srpskoj književnoj zadruzi. Jedan je od osnivača Udruženja književnih prevodilaca Srbije i prvi dobitnik nagrade "Miloš N. Đurić" za 1968. Objavio je četiri pesničke zbirke i šest antologija nemačke i svetske lirike. Sa nemačkog, engleskog, francuskog i ruskog prevodio je Getea, Šekspira, Šilera, Novalisa, Hajnea, Rilkea, Ničea, Miltona, Ljermontova, Bodlera, Celana, Ahmatovu, Kafku, Muzila, Hesea, Mana, Kanetija.

1931 - Rođen je Žoao Žilberto, brazilski pevač, tekstopisac i gitarista. Šezdesetih godina 20. veka doživeo je globalnu popularnost. Jedan je od tvoraca muzičkog pravca bosa nova. U Brazilu je bio poznat po nadimku O Mito (Legenda). Najpoznatiji je po pesmi "Garota de Ipanema" (Devojka sa Ipaneme). Univerzitet Kolumbija u SAD dodelio mu je titulu počasnog doktora nauka zbog doprinosa muzici.

1934 - Umro je engleski kompozitor Frederik Delijus, impresionista poznat po simfonijama "Pariz, pesma velikog grada", "Brigg Fair". Komponovao je i opere i koncerte, uključujući "Misu života", inspirisanu delom Fridriha Ničea "Tako je govorio Zaratustra".

1940 - Fašistička Italija ušla je u Drugi svetski rat kao saveznik nacističke Nemačke, objavivši rat Francuskoj i Velikoj Britaniji.

1942 - Počela je ofanziva na Kozaru u Drugom svetskom ratu, u kojoj je oko 40.000 nemačkih i hrvatskih vojnika zatvorilo obruč oko slobodne teritorije u području te planine u Bosni. U opkoljenom području zbeg sa oko 80.000 srpskih civila branilo je 3.500 boraca Drugog krajiškog partizanskog odreda. Posle 50 dana teških borbi probijen je obruč i spaseno je nešto više od 15.000 civila, dok je oko 60.000 odvedeno u logore, mahom u Jasenovac.

1942 - Nemci su u selu Lidice u Češkoj, koje su prethodno spalili, streljali sve muškarce, žene odveli u logore, a decu u "prevaspitne" ustanove, kao odmazdu zbog ubistva Rajnharda Hajdriha. Selo je obnovljeno 1946. i podignut je spomenik žrtvama.

1945 - Komandantu zapadnih savezničkih snaga u Drugom svetskom ratu američkom generalu Dvajtu Ajzenhaueru je uručeno jedno od najviših sovjetskih odlikovanja - Orden pobede.

1946 - Umro je američki bokser afričkog porekla Džek Džonson, prvi crnac koji je osvojio titulu svetskog prvaka u teškoj kategoriji.

1967 - Izrael je prihvatio zahtev UN o prekidu vatre u ratu sa Egiptom (Šestodnevnom), u kojem su Izraelci, protiv kojih su ratovali i Sirija i Jordan, za samo šest dana zauzeli teritoriju četiri puta prostraniju od Izraela.

1967 - Sovjetski Savez je prekinuo diplomatske odnose sa Izraelom i zapretio sankcijama ukoliko izraelska armija ne obustavi napredovanje prema glavnom gradu Sirije Damasku.

1967 - Umro je američki filmski glumac Spenser Trejsi, izuzetan tumač niza karakternih uloga, prvi glumac koji je dve godine uzastopno dobio Oskara, za filmove "Hrabri kapetan" 1937. i "Grad dečaka" 1938. Ostali filmovi: "Bes", "Sedmi krst", "Citadela", "Starac i more", "Nirnberški proces", "Pogodi ko dolazi na večeru".

1970 - U Jordanu je najmanje 100 lica ubijeno u sukobu vladinih snaga sa palestinskim gerilcima.

1971 - SAD su posle 21 godine ukinule embargo na trgovinu s Kinom.

1989 - Narodna republika Kina i Tajvan uspostavili su direktne telefonske veze.

1990 - Na prvim slobodnim izborima u Bugarskoj posle Drugog svetskog rata pobedila je Bugarska socijalistička partija, bivša Komunistička partija, koja je dobila 47 odsto glasova, dok je desničarski Savez demokratskih snaga osvojio 36 odsto.

1990 - Predsedničke izbore u Peruu dobio je peruanski političar japanskog porekla Alberto Fudžimori, porazivši na njima pisca Marija Vargasa Ljosu.

1992 - Dogodio se masakr u selu Čemerno, kada su 32 srpska civila, najviše žene, dece i starci, meštani tog sela u blizini Sarajeva, pobijeni u praskozorje, od strane lokalnih muslimanskih ekstremista.

1995 - Bivši predsednik vlade Švedske Karl Bilt naimenovan je umesto lorda Dejvida Ovena za kopredsednika Međunarodne konferencije o prethodnoj Jugoslaviji, saopštio je predsedavajući Evropske unije francuski predsednik Žak Širak.

1996 - Čečenski islamski separatisti i zvaničnici Rusije potpisali su dokumente kojima je predviđeno okončanje 18-mesečnog rata u Čečeniji.

1997 - Prema naređenju vođe kambodžanske maoističke gerilske frakcije "Crvenih Kmera" Pol Pota, ubijen je jedan od njegovih najbližih saradnika Son Sen i 11 članova njegove porodice.

1999 - Poslednji projektili NATO - 79. dana agresije na Srbiju (SRJ) - pali su nešto posle 13 časova u području sela Kololeč kod Kosovske Kamenice, a ubrzo potom generalni sekretar NATO Havijer Solana saopštio je da bombardovanje prestaje. Prve jedinice Vojske Jugoslavije su, na osnovu Vojno-tehničkog sporazuma potpisanog dan ranije u Kumanovu, počele povlačenje sa Kosova i Metohije, a kasnije istog dana Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je, uz uzdržan glas NR Kine, usvojio rezoluciju 1244 kojom je legalizovan dolazak međunarodnih vojnih snaga u južnu srpsku pokrajinu.

1999 - Predsednik SRJ Slobodan Milošević je saopštio da je tokom agresije NATO poginulo 462 pripadnika Vojske Jugoslavije i 114 policajaca, kao i "da je zemlja odbranjena i da je sačuvan njen suverenitet i teritorijalni integritet".

2000 - Umro je sirijski predsednik Hafez el Asad, koji je na vlast došao državnim udarom u novembru 1970. da bi već sledećeg marta bio izabran za šefa države. Bio je jedan od najuticajnijih državnika Bliskog istoka. Na poziciji predsednika nasledio ga je sin.

2002 - U blizini beogradskog hotela "Jugoslavija" iz zasede je ubijen srpski policijski general Boško Buha, zamenik šefa resora javne bezbednosti u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije.

2004 - Umro je američki muzičar afroameričkog porekla Rej Čarls, "otac soula", koji je uspeo da savlada i siromaštvo i nedostatak vida i zavisnost od heroina i postane jedan od najpopularnijih i najplodnijih muzičara 20. veka. Tokom 58 godina izdao je 250 albuma i održao oko 10.000 koncerata. Međunarodnu slavu stekao je 1954. pesmom "Našao sam ženu", a nezaboravna pesma "Džordžija u mojim mislima" svrstala ga je 1960. godine među svetske zvezde, što je sledeće godine potvrdio hitovima "Zbriši drumom Džek" i "Ne mogu da prestanem da te volim".

2010 - Umro je Vlaho Orlić, jedan od najboljih domaćih vaterpolo stručnjaka. Rođen u Kotoru, detinjstvo je proveo u Italiji i Dubrovniku, a kao mladić uspešno se bavio veslanjem. Od 1958. nalazio se u beogradskom Partizanu, kao igrač i potom trener. Smatra se najzaslužnijim za napredak tog kluba koji je sedamdesetih vladao Evropom i bio je jedan od najboljih vaterpolo klubova na kontinentu. Početkom devedesetih učestvovao je u stvaranju uspešnih timova Zvezde i Bečeja.

2025 - U prepodnevnim satima u srednjoj školi u Gracu, Austrija, dogodilo se masovno ubistvo. Napadač, polaznik te ustanove, usmrtio je 10 osoba a preko 30 povredio odnosno ranio, automatskim oružjem i nožem.