48 sati Hungaroring

Odavno sam čuo izreku da se Formula 1 može prenositi na dva načina - onako kako to radi nemački RTL i onako kako rade svi ostali. Pretpostavljam da se TV kućama s Ostrva i iz Italije ova klasifikacija posebno ne dopada, ali pošto sam i sâm duže od decenije bio konzument onoga što svakog gran pri vikenda emituje kuća iz Kelna, znam ponešto o tome kako kod njih stvari funkcionišu. Komentator Hajko Vaser i bivši F1 vozač Kristijan Daner nalaze se u kabini i uvek su na licu mesta. Moderator Florijan Kenig i Niki Lauda po pravilu su locirani tako da im zvezde F1 karavana najčešće dolaze na noge. Najmanje dva reportera, Kaj Ebel i jedan ’anonimni heroj’, čije se lice na televiziji ne vidi, love izjave bitnih ljudi po pit-lejnu i padoku. Sve to prati cela armija onih koji se bave informacijama, statistikom, tehnikom, a za prevoz materijala i opreme zadužen je konvoj šlepera. Prekinuli smo brojanje kod petog ili šestog.

Čemu cela ova priča? Pa, otud što se i Sebastijan Fetel izgleda koristi istom podelom, na RTL i ostale. U okvirnom prostoru od deset minuta, koliko je trajao njegov susret s medijima u četvrtak, Nemac je posvetio, recimo, dva domaćinima Mađarima, šest ili sedam ’svom’ RTL-u, i preostalo vreme nekom od onih koji su bili dovoljno uporni da otrpe dotadašnje ignorisanje, a na mikrofonu su imali ’dobru’ oznaku, recimo ’BBC Sport’. Italijanska koleginica nije bila od takvih, odustala je od pokušaja da dopre do Fetela i, iznervirana, primetila da on i RTL uvek rade ’jedan na jedan’, čak i kad je termin za razgovor namenjen svima. Da su Nemci u Sebovom slučaju ’jednakiji od drugih’, to je razumljivo, iako za posao vrlo nezgodno.

Lov na veštice

Posle dešavanja na Hokenhajmu - a od Nemačkog gran prija bila su prošla tek četiri dana - moglo se očekivati da će (zabranjena) timska naređenja biti tema broj jedan i u Mađarskoj. Glave su još bile vrele, duhovi usijani, jezikom Srbiji tako dragog političkog novogovora, reklo bi se da je u pres centru Hungaroringa vladala atmosfera linča. Spoznaja ume da žulja - svi tu jako dobro znali šta se desilo i načisto su s tim da se trkama dirigovalo i ranije, te da će režije sa zida boksa uvek, neizbežno, biti, dokle god F1 ekipe budu imale po dva automobila, dokle god se kompanijama - vlasnicima timova - ili sponzorima budu polagali računi za novac uložen u sport. Sve jasno kao dan, ali mnogi su došli po krv, poneko i željan senzacionalističkog ’novinarstva’.

Prvi Ferarijevac koji je izašao na megdan predstavnicima medija bio je Felipe Masa i zvanična FIA konferencija u četvrtak prošla je u znaku čerečenja zlosrećnog Brazilca. On je došao s podignutim gardom i uglavnom je stoički gutao knedle, odgovarajući na pitanja po formi različita, ali po suštini jedna te ista - sva su se ticala timskih naredbi. Barikelo mu je bio podrška i po zemljačkoj, i po iskustvenoj liniji, samo što Rubensove odvažne, muške izjave, teško piju vodu kod onih koji pamte dovoljno dugo i sećaju se koliko mu je vremena trebalo da napravi „promene u svom životu i pređe u drugi tim.“

Englezi i Italijani marširali su agresivno, ali se pred njima Masina šupljikava defanziva nekako držala. Čašu je prelio brazilski novinar pitanjem da li je Felipe, zapravo, izdao svoju otadžbinu. Ferarijev emotivac i ranije se verbalno spoticao o kontroverzne slučajeve i pipave teme. Ova o Brazilu baš ga je pomerila iz temelja, pa je počeo da preteruje u samoopravdavanju, jednako ponavljajući da mu je njegova zemlja najvažnija i stigavši do zaklinjanja da je postao jači, da mu se Nemačka više ne bi mogla ponoviti, te da će u analognoj situaciji u Mađarskoj voziti na pobedu. Da li je stvarno u to verovao?

Kovalainen se umotao u zaborav i odbio da osveži uspomene na to kako je baš na Hokenhajmu propustio Hamiltona u sezoni 2008, kada su Finac i Englez bili timske kolege. Heikiju je lako da promeni teren - „sada je vozač Lotusa i to je jedino što ga zanima“. U priči ’jedan na jedan’ potvrdio nam je da je Norfolk prestao da razvija ovogodišnji bolid i da su se Gaskojn i saradnici bacili na rad na formuli za 2011. Odvažan potez koji će do kraja ove godine možda doneti pokoji trenutak sreće Virdžinu, a Lotus će u dolazećoj sezoni ponovo učiniti spremnijim od ostalih novih - ili najmlađih - ekipa.

Kraći razgovori s Kubicom i Rozbergom s jedne, i Algersuarijem s druge strane, jasno su pokazali kolika provalija zjapi između vozača s višegodišnjim iskustvom - kažimo, i sa šampionskim ambicijama - i jednog momka koji je tek u Mođorodu zaokružio svoju prvu godinu u Formuli 1. Ni Robert ni Niko nisu se bacali kamenjem na timska naređenja, naprotiv. Obojica su svesni realnosti i poretka stvari u onome što je poslovna strana trkačkog sporta i drage bi volje dočekali da jednog dana cela ekipa (i kolega s druge strane garaže) rade za njih i njihove titule. Stoga, čemu izgovarati reči koje bi se kasnije morale gutati, zašto se pred sadašnjim ili potencijalnim poslodavcima legitimisati u lošem svetlu, zašto dovoditi u pitanje reputaciju ’timskog igrača’?

Niko je čak implicitno priznao da bi možda potpisao ugovor sa vrhunskim timom i ako u njemu ne bi imao ravnopravan status, jer „koliko vrhunskih ponuda možete imati?“. Haime, pak, latinska krv i srce, zauzeo je i branio stanovište da se nikada i nikome ne bi pomerio sa vodeće pozicije. Očekujem da će govoriti drugačije kad bude pojeo još spanaća.

Tačku na ’i’ stavio je Dejvid Kultard. Njegov stav od starta je odudarao od većinskog mišljenja i bilo je osveženje čuti ga ponovo. Škot se nije priključio lovu na veštice, iako u svoje vreme nije bio ’korisnik’ naredbi, već onaj koji se sklanja: Hakinena je dva puta propustio (Heres 97, Melburn 98) - njegove reči tim su dragocenije. Snimak nemam pri sebi, pa suštinu navodim po sećanju: „pravilo koje ne može da se sprovodi besmisleno je, publici timske naredbe mogu da se ne sviđaju, kao ni način na koji ih neka ekipa sprovodi, ali tu se ne može ništa, sva povika od Nemačke nadalje u suštini je hipokrizija“.

Šetnja pit-lejnom organizuje se četvrtkom i tradicionalno je pravo svakog ko kupi trodnevnu ulaznicu za bilo koju od tribina na Hugaroringu. Stvari su u organizacionom smislu uznapredovale otkad sam poslednji put i sâm tu bio - sada vozači imaju podijum sa kojeg dele autograme i sesiju je otvorio Ferarijev par. Junak popodneva ispao je Rubens Barikelo, pošto je išao preko granica ’obaveznog programa’. Ispred svoje garaže potpisivao je majice, zastave, magazine, primao poklone, fotografisao se s navijačima. Bila je to scena tipična za odnose između vozača i gledalaca u američkim trkačkim serijama, a valjalo bi da Rubinjov komentar ima moć da njegove kolege natera da se zamisle: „Kad budu osamnaest godina u Formuli 1, možda će i oni ovako raditi.“

Prestani da snimaš i jedi!

Kada se prebroje sezone, stvar je jasna, ali ne poznajem živu dušu koju na prvu loptu ne iznenadi podatak da je ove godine vožena 25. Velika nagrada Mađarske. U čast četvrt veka od prve trke u Mođorodu, pa i u čast vizije koja je naše severne komšije još u doba socijalizma uvela u F1 svet, u padoku je u petak popodne poslužena ogromna torta. Ispred pres centra okupili su se vozači, šefovi timova i zvaničnici, šištale su prskalice, a ceremonijom je dirigovao Berni Eklston lično. Veliki mag hteo je da se i tu pokaže kao domaćin parade, pa se latio posluživanja gostiju. Moj saputnik s kamerom, snimatelj Foks televizije, presekao se kada mu je gospodar F1 biznisa ’naredio’ da „prekine prokleto snimanje i da uzme tortu“. Smem da garantujem da je to bio jedini čovek kojem je Eklston dao akreditaciju da na Hungaroring dođe da radi, a zatim mu lično naredio da se mane posla.

Paralelno sa ovim momentom predaha, počinjala je pres-konferencija na kojoj su reč imali šefovi timova, Domenikali, Horner, Bulije i Koles. U prvi red seli su Italijan i Englez i testerisanje ’crvenih’ nastavilo se tamo gde je stalo dvadeset pet sati ranije. Brazilski reporter gotovo je zapretio da bi u njegovoj zemlji proizvodi Fiata i Šela, kao i usluge Santander banke mogli biti bojkotovani. Još trapavija konstrukcija u priču je uključila i interese kladioničara. Šef Ferarija, naravno, nije smeo da jasno i glasno kaže jedinu istinu - da Skuderija jeste naredila Masi da propusti Alonsa, da je time povećala šanse za osvajanje vozačke titule, da je tako činila ranije i da će to činiti i ubuduće i da, elegantnije spakovano, slično rade i drugi. Ili se kaju što ne rade. Nije smeo, već i zato što će Svetski savet auto-sporta tek reći svoje o slučaju Hokehajm.

Da se razumemo: pitanja su jedno, a provokacije su nešto sasvim drugo i utisak je da je Domenikali po karakteru i nastupu prilično laka meta za ovakva iživljavanja. Uostalom, nedavno je u Italiji optužen da je previše ’mekan’ za ulogu koju igra, a jedna oštra kritika na račun skorašnjih promašaja ekipe, koja se pojavila na medija-sajtu Ferarija, pokazuje da Stefano nema apsolutnu kontrolu nad tim vidom obraćanja Maranela svetu. Da je kojim slučajem Flavio Briatore komandant parade kod ’propetog konjića’, držim da bi posle dve njegove rečenice sve piromane prošla volja da raspiruju požar.

Stefano je sam kriv za kašu u kojoj se našao - ako se već rešila na režiju, njegova postava na Hokenhajmu morala je da dejstvuje diskretnije (smanjenje broja obrtaja motora, fingirana štednja goriva, izbor opcija srazmerno je širok), a ne poput slona u staklarskoj radnji. Menadžer ’propetog konjića’ ograničio se na ponavljanje činjenice da je Formula 1 timski sport i pozive na nešto bolje od kratkog pamćenja. Bežeći od detalja, nekoliko puta se gotovo ugrizao za jezik - najočiglednije onda kada je objašnjavao koliko je Ferari podržavao Masu i na sportskom i na ličnom planu, i u momentu kad je prisutne podsetio na to da su ga isti oni koji sada traže ’pravdu za Brazilca’ tokom dobrog dela ove sezone maltene pitali šta će mu Felipe u ekipi.

Čaša ga mimoišla

Dok je Italijan bio pod baražnom paljbom, Kris Horner dočekao je trenutak relativnog spokojstva. Koliko su samo njega kasapili posle krajnje trapavo tretiranog sudara Fetela i Vebera u Istanbulu, pod kolikom se presijom našao posle akcije ’Red Bul ti skida krila’ na Silverstonu! Najmlađi šef F1 ekipe prikazao je kvalitet hvale vredan za posao kojim se bavi - sposoban je da ’prečuje’ pitanje, ili smisao pitanja, i da u odgovoru obrađuje teme koje nisu ni pomenute. I tako dok ’protivniku’ ne dodija.

Ni Englez, ni njegove postrojene kolege - suparnici nisu smeli otvoreno da kažu, ali naslutiti se može: kada bi timovi birali između pravila i interesa tima, uvek bi odabrali potonje. Pitanje je isključivo kakve bi sankcije za to bili spremni da snose. Za verovati je da ih samo procena isplativosti drži na distanci od očiglednog kršenja propisa.

Greši svako ko misli da se Horner ne kaje što je svojim pilotima u Turskoj dopustio da se trkaju. Dokaz: više puta ponovljena formulacija „bilo to dobro ili loše, pustili smo ih“. Jer, umesto moguće dvostruke pobede, Milton Kins je tamo uknjižio samo jedno treće mesto, a kako se ovaj šampionat odvija, ti poeni mogli bi vozačima ili ekipi opako da nedostaju u momentu povlačenja konačne crte. Koliko će tada boleti spoznaja da bi sve bilo drugačije da su u Istanbulu zagrizli metak i u etar pustili komandu, makar i naivnu i providnu poput: „Mark, Fetel je brži od tebe, da - li - si - razumeo?“ Ili: „Sebastijane, moraš da paziš na potrošnju, ovim tempom nećeš stići do cilja.“

Kolin Koles nikada se, nikada neće naći u poziciji da njegov tim juri bilo koju titulu. Kao prvi čovek majušne Hispanije, on trpi pritiske sasvim druge vrste i verovatno mu je otud lakše da izgovori stvari u vezi sa kojima Horner i Domenikali moraju da ćute, ili da dobro biraju reči. Recimo: „Konstruktorska titula je ključna s finansijske strane, od vozačke stižu reputacija i možda indirektna sponzorstva.“ Ili: „Interes ekipe je na prvom mestu, sve ostalo dolazi posle. Svaki tim to sprovodi na svoj način, ja bih stvar možda izveo drugačije od ostalih, mislim da nije pravi put to raditi tako očigledno.“ Najzad i ovo: „Moguće je sprovesti timska naređenja koja ne krše propise.“

U Meklarenu smo čuli na čemu tim planira da radi u letnjoj pauzi, kad isteknu dve sedmice tokom kojih F1 fabrike moraju biti zatvorene. Ne i bukvalno zatvorene - razvoj u tih četrnaest dana stoji, ali je na programu održavanje postrojenja. Martin Vitmarš bio je jako zainteresovan za tumačenje legalnosti Red Bulovih i Ferarijevih savitljivih krila, pre svega zato da bi znao da li i Voking treba da investira u razvoj u tom pravcu. Očigledno bi taj tehnički detalj bio tema broj jedan, da Skuderija akcijom u Hokenhajmu nije usmerila sve reflektore ka sebi.

Fors Indija već je opisala slučaj kada formula koja je izašla na stazu nije ista ona koja se vraća u garažu, zato što vreli izduvni gasovi u velikoj meri izmene oblik zadnjeg kraja njenog poda. Vitmarš nije ulazio u takve detalje, samo je istakao da je konstrukcija funkcionalnog, korisnog ’produvanog difuzora’ krupan izazov. Red Bul ga je rešio praktično idealno, Ferari je, čini se, ulovio suštinu, a Meklaren još uvek nije. Problem je (najmanje) dvojak: termalna opterećenja šasije su velika, a sistem treba da obezbeđuje što je moguće stalniji aeropotisak čije vrednosti ne smeju da osciluju. Takođe, Luisov i Džensonov direktni naredbodavac potvrdio nam je pretpostavku da se difuzor obilno snabdeva izduvnim gasovima i onda kad vozač ne drži nogu na papučici gasa.

Čelni čovek ekipe iz Vokinga bio je naš poslednji sagovornik u Mađarskoj, u petak popodne morali smo da krenemo za Beograd. Neke druge teme sigurno su preuzele primat tokom naredna dva dana, recimo Red Bulova vanzemaljska superiornost u kvalifikacijama i trci, način na koji je Fetel ponovo prokockao pol poziciju, Veberova sjajna, na strategiji i hrabroj vožnji na supermekim gumama zasnovana pobeda, konačno i krajnje rizični manevar Šumahera protiv Barikela, ali mi nismo bili tamo da zabeležimo komentare na sva pobrojana događanja...