Trkački maraton na Floridi: 24 časa Dejtone

Grand-Am je organizacija pod čijim se patronatom održava nekoliko auto i moto prvenstava na američkom kontinentu. Najvažnija je Roleks serija, takmičenje sportskih automobila, koje ove sezone ulazi u desetu godinu postojanja. A glavna trka u Roleks šampionatu jeste 24 časa Dejtone (Roleks 24 sata). Od septembra 2008. Grand-Am je u vlasništvu Naskar imperije, s tim što i dalje samostalno upravlja svojim trkama.

Odmah po osnivanju, Grand-am je od maratonske trke na Floridi načinio centralni sezonski događaj i od 2000. godine na njoj je bazirao ceo šampionat, po analogiji Indi 500 - Indikar i Le Man - Le Man serija. Takmičenje je tada imalo dve klase prototipova i tri GT klase, a takav šareniš na istoj stazi u isto vreme ume da izazove konfuziju.

Dodatni razlog za pojednostavljenja bila je činjenica da su se prototipovi, zasnovani na Le Man automobilima, pokazali kao tehnološki isuviše napredni, i preopasni, rečju prebrzi za glavnu trku prvenstva. Pored toga, takva vozila bila su i skupa, a takmičenje nedovoljno pristupačno. Zato se krenulo na temeljna uprošćavanja: 2003. su uvedeni specifični Dejtona prototipovi, a dve godine kasnije svi GT automobili objedinjeni su u jedinstvenu kategoriju.

Danas se u Roleks seriji voze Dejtona prototipovi (DP), namenski stvoreni samo za ovo takmičenje i Gran turizmo automobili (GT), zasnovani na performantnim produkcijskim vozilima, ali spremljeni za trkanje i u velikoj meri prepravljeni. Prototipovi su egzotične i vizuelno do te mere jedinstvene mašine, da ih je nemoguće pomešati sa GT klasom.

Pošto je kontrola izdataka prioritet, a pravila su stabilna i sa prilično dugim rokom važenja, sloboda improvizacije jako je ograničena. Cilj ovog takmičenja nisu inovacije i tehnički proboji, već neizvesne i uzbudljive trke. U izradi šasija DP automobila ne koriste se kompozitni materijali, razvoj preko sezone nije dopušten, nema troškova na testiranjima, eksperimentisanja, usavršavanja aerodinamike. Obe kategorije gumama snabdeva Pireli.

Na kalendaru Grand-Am šampionata bili su, ili još uvek jesu, neki od najprestižnijih autodroma u Severnoj Americi. Primat, jasno, ima Dejtona spidvej, ali svoje oreole poseduju i druge staze. Ove sezone Roleks serija broji dvanaest rundi, i na proputovanju kroz SAD i Kanadu proći će i Laguna Seku, Votkins Glen, Mid-Ohajo, Montreal, Solt Lejk Siti i Homsted. Samo Dejtona traje 24 časa, Glen se vozi šest sati, a ostale trke na distancu od 250, ređe 200 milja.

Susret na vrhu

Svaka dvadesečetvoročasovna trka izdržljivosti zaslužuje pažnju, kao ultimativna proba ljudi i tehnike. Bogata i duga tradicija Dejtona spidveja još jedan je razlog zašto pogled ovog vikenda valja usmeriti ka Floridi. I, to nije sve. Roleks 24 sata jeste nezvanični globalni početak sezone kružnih trka. A kako u januaru ostale serije imaju zimsku pauzu, ili su tek u fazi treninga, to otvara prostor za start i onima kojima Roleks Grand-am nije matično takmičenje.

Upravo „gosti“, zvučna pojačanja iz Naskara, Indikara, ALMS-a, trka sportskih automobila, čak i iz sveta dvotočkaša, daju ogromnu dodatnu specifičnu težinu i još prestiža maratonu na Floridi, koji tako postaje skup zvezda auto sporta. Ne samo američkih: u ovom, četrdeset sedmom izdanju trke, zastupljeno je dvadeset šest nacija. Tu nastaju rivalstva koja se mogu ponoviti idućeg januara, ili neće više nikada! Ove godine, to je i jedna od poslednjih prilika da se istaknu i možda pronađu angažman piloti koji još nemaju trkačko sedište za 2009.

U očima svetske publike, veća je verovatnoća da će biti pamćeni slavljenici na Dejtoni, nego oni koji konačno osvoje Roleks seriju. Još jedna važeća analogija: pre ćete upamtiti ko je osvojio Le Man ili Indi 500, nego ime prvaka LMS šampionata, ili Indikara. Dopustimo tu Amerikancima i nešto nacionalnog ponosa: ALMS jeste vrhunsko takmičenje sportskih automobila u Sjedinjenim Državama, ali se njegova pravila pišu u Francuskoj. Grand-Am Roleks serija nešto je što pripada severnoameričkom kontinentu, i to valja razumeti.

Prototipovi

Žiža interesovanja u Roleks seriji je DP kategorija. U nju spadaju namenski izrađene trkačke mašine sa centralno postavljenim motorom, sposobne za brzine od 185-195 milja na sat. Njihove šasije izrađuju specijalisti, kao što su Rajli, Dalara ili Lola. Veliki proizvođači i fabrički timovi tu su nepoželjni, jer bi mogli da ulože mnogo novca i postanu dominantni, a to Roleks serija ne dopušta. Pravila su do te mere standardizovana, da kreacije liče jedna na drugu, a ekipe ne mogu mnogo da menjaju ono što kupe. Jedna šasija košta između 400.000 i 500.000 dolara, ali konfiguracije uglavnom ostaju iste tokom pet godina; to je period nakon kojeg Grand-Am vrši novi odabir između prijavljenih konstruktora i odlučuje koga će licencirati.

Ako su nepoželjni u izradi karoserija, proizvođači su dobrodošli kao snabdevači motorima, uz uslov da su agregati atmosferski i zasnovani na produkcijskim. U Dejtona prototipovima nalazimo petolitarske V8 motore Pontijaka, Leksusa, BMW-a, Poršea i Forda, ali i Poršeov šestocilindraš od 3,99 litara. Snage su im ujednačene na oko 510 KS, a svaki agregat kompatibilan je sa svakom šasijom, što otvara mogućnost za razne potencijalno uspešne kombinacije. Uz motore većih zapremina standardno ide petostepeni menjač, agregati manji od 4,5 litra mogu da snagu prenose preko šestostepenih.

Uravnoteženje se postiže i propisivanjem minimalne težine, koja raste srazmerno zapremini motora. Inače, najmanja težina automobila iznosi 1.021 kilogram. U ovoj seriji je praksa: uvek se prvo navodi ime proizvođača agregata, a naziv karoserije posle njega. Tako je naziv pobednika prošlih godina bio jedino ispravan u formi Leksus-Rajli.

Gran turizmo

GT kategorija je poprište za okršaje automobila zasnovanih na sportskim produkcijskim i slična je onome što se u FIA kategorizaciji označava kao GT3. Ravnoteža snaga između tako različitih trkača kao što su Mazda RX8, Porše 911, Pontijak GXP i GTO, Ferari 430, Ford Mustang, i Ševrolet Korveta, postiže se propisima koji regulišu dimenzije pneumatika, maksimalni broj obrtaja i minimalnu dozvoljenu težinu, koja se kreće u rasponu od 1.043 do 1.270 kilograma. Snaga ovih automobila kreće se između 390 i 450 KS, a brzine im ne prelaze 180 milja na sat.

Vozač koji je postigao najbolje kvalifikaciono vreme za tim mora da započne trku. DP i GT kategorije se, po pravilu, trkaju zajedno, ali klasifikuju i boduju odvojeno. Polazi se u odvojenim grupama: prototipovi prvi, GT automobili kreću nekih pola minuta za njima. U retkim izuzecima, kada staze nemaju propusnu moć za četrdeset ili pedeset automobila, GT se vozi subotom, a DP nedeljom, i to obavezno na istoj distanci.

Konačno, svaki pobednik nosi 35 poena. Jedini uslov da se neko nađe u plasmanu jeste da pređe makar jedan krug u trkačkim uslovima (ne pod žutom zastavom). Na Floridi je teže: auto mora da prođe kroz cilj nakon 24 časa, i to sopstvenim pogonom. Za kraće trke prijavljuju se dvočlane posade, po tri pilota smenjuju se na šestočasovnim i takmičenjima od 1.000 kilometara, dok se za Dejtonu broj vozača povećava i na pet.

Sati, kilometri, dani

Dejtona spidvej postoji od 1959. U pitanju je tri-oval, ili D-oval od 4 kilometra, ali dvadesetčetvoročasovna trka odvija se na stazi koja kombinuje delove te konfiguracije, dakle i krivine s nagibom, sa deonicama dograđenim unutar njegovog perimetra. Taj profil piste broji 14 zavoja, u koje spadaju dve ukosnice i šikana na najdužem pravcu, i dugačak je 5,73 kilometra.

Autodrom u mestu Dejtona bič, gde je 1947. osnovan Naskar, proslavio se baš po trkama američke „nacionalne klase“. Ali tu su 1962. i 1963. vožena tročasovna nadmetanja sportskih automobila, deo tada postojećeg Svetskog prvenstva. Već 1964, prelazi se na format od 2.000 kilometara, pandan evropskim trkama izdržljivosti u Nirburgringu, Monci i Spa Frankoršampu. A od 1966. maraton na Floridi traje 24 časa, za koji god se šampionat bodovao. Izuzeci su bili 1972. godina, kada se zbog energetske krize vozilo šest sati, i još crnja 1974, kada je, iz istog razloga, Dejtona otkazana. Rekord u pređenoj distanci postavljen je 1970, i iznosi 4439.279 km.

Znanci na spidveju

Za trku je prijavljeno 20 prototipova i 32 GT automobila. Pošto njihove posade broje od tri do pet pilota, to broj učesnika prelazi dvesta deset. Zato nam ostaje prostor da samo pomenemo favorite, odnosno ljude koji su u ovoj armiji vozača nešto poznatiji, barem s ove strane Atlantika.

Ekipa Čipa Ganasija i Feliksa Sabatesa ove godine cilja neverovatni četvrti uzastopni trijumf. Njihove posade nepobedive su na Floridi od 2006, a vrh podijuma 2008. doneo im je kvartet Pruet - Rohas - Montoja - Frankiti. Leksus-Rajli prototipove voziće sve same zvezde: u automobilu #01 biće Pruet i Rohas, prvaci Roleks serije 2008, pojačani Huanom Pablom Montojom. U prototipu #02 su Ganasijevi Indikar asovi Skot Dikson i Dario Frankiti, uz Engleza Aleksa Lojda.

Ovakav događaj ne prolazi bez Rodžera Penskea. „Kapetan“ je okončao operaciju u ALMS-u i sada ima celosezonski projekat u Grand-Am DP kategoriji. Njegov tim osvojio je Roleks 24 pre ravno 40 godina, a posadu Porše-Rajlija za 2009. čine Timo Bernhard i Roman Dima; za ovu trku, sa njima je i Rodžerov Indikar pulen, Rajan Brisko.

Ekipa Brumos Rejsing proživela je svoje najsjajnije dane s Poršeom u osmoj deceniji XX veka. Aktuelno oružje su dva Porše-Rajli prototipa, #58 i #59. Među pilotima posebno mesto zauzima Harli Hejvud; najuspešniji čovek na 24 časa Dejtone slavio je u pet navrata, prvi put 1973. Još jedno zapaženo ime je Indi 500 pobednik iz 2004, Badi Rajs.

U Pontijak-Rajliju #99 biće šampioni Roleks serije ’07, Aleks Gerni i Džon Fogerti, uz podršku superslavnih: Džimija Džonsona, trostrukog i aktuelnog prvaka Naskara, i Džimija Vasera, osvajača Kart serije ’96. Pontijak-Kroford #2 privući će mnogo pažnje, jer je među njegovim vozačima Denika Patrik.

Majkl Šenk rejsing ostao je veran Ford-Rajli kombinaciji, koja je ovom timu donela dvostruku pol poziciju 2008. Njihovi automobili imaju startne brojeve #60 i #6, a u istaknutije pilote spadaju Osvaldo Negri, Rajan Hanter-Rej i Ej-Džej Almendinger. San-trast rejsing, pobednik Dejtone ’05, pokušava sa kombinacijom Ford-Dalara, a automobilom #10 upravljaće dvostruki pobednik Vejn Tejlor, Maks Anđeleli, Brajan Frisel i Pedro Lami.

BMW-Rajli prototipovi pokazali su se kao brzi na treninzima. U onom sa brojem 45 biće Kajl Peti (Naskar) i Deren Mening (Indikar), u automobilu #55 Kristof Bušu i Rafael Matos (osvajač Dejtone ’08. u GT kategoriji), u vozilu #22 Rajan Dial i Tomaš Enge. Kron rejsing startuje sa dve Ford-Lole: u #76 su Rikardo Zonta i Daren Tarner, a vlasnik tima, Trejsi Kron, i Belgijanac Erik van de Pele deo su posade #75. Doran rejsing debituje sa Ford-Dalarom u Mekdonalds bojama, a za ovu ekipu voze nekadašnje zvezde FIA GT šampionata Mateo Bobi i Fabricio Golin, kao i Memo Gidli.

Porše i Mazda na polu

Od 32 GT automobila, 18 su Poršei 911 GT3, a najveći broj posada prijavile su ekipe TRG i Farnbaher-Lols. Kuća iz Štutgarta ima čak dvadeset trijumfa na Dejtoni, s različitim modelima, i u različitim epohama, ali je ove godine samo izazivač, jer jedna od ukupno četiri Mazde RX8, ona sa brojem 70 brani pobedu iz prošle sezone. U GT kategoriji nalazimo i četiri Pontijaka (Jan Magnusen u automobilu #07), tri Ševrolet Korvete, dva Ferarija 430 (Maks Papis u #56) i jedan Ford Mustang (Naskar veteran, Boris Sed u #15).

Na kvalifikacijama su prvi red zauzela dva Porše-Rajli automobila. Najbrži je bio Dejvid Donahju (Brumos tim), čiji je otac Mark bio u pobedničkoj Penskeovoj posadi 1969. Samo hiljaditi deo sekunde sporije vreme zabeležio je Timo Bernhard za - eto teme za razmišljanje - tim Penske. U GT kategoriji, deset nemačkih automobila bilo je među dvanaest najbržih, ali je prva bitka ipak izgubljena, jer je najbolje startno mesto u klasi otišlo Mazdi RX8 #70. Ipak, neuporedivo važnije od toga biće pozicije na prolasku kroz cilj u nedelju, 24. januara, u 15.30 po lokalnom vremenu.