Anabel Medina Gariges

Profesionalno je počela da se bavi tenisom početkom 1998. godine i uglavnom se nadmetala na ’fjučersima’. Bila je prvak šest puta na turinirma tog nivoa – prvi put u Pontevderi 1999., kada je u finalu dobila Anheles Montolio sa 6:1, 6:2.

U 2001. godini je prvi put trijumfovala u Palermu, debitovala na sva četiri Gren slema, igrala polufinala u Antverpenu i Madridu i već na startu sezone ušla u prvih 100. Na Siciliji je savladala Tatjanu Panovu, Asu Karlson i u finalu Kristinu Torens-Valero sa 6:4, 6:4.

Početkom 2002. je izbacila bolje rangirane Ritu Grande i Ejmi Frejzer u Hobartu, ali je u finalu izgubila od Martine Suče sa 7:6, 6:1. Na AO je predala meč Moniki Seleš u osmini finala zbog teške povrede desnog kolena. Zbog operacije je propustila skoro ceo ostatak sezone. Već naredne godine se vratila u Top 100, bila vicešampion u Bogoti i osvojila dva ’fjučersa’.

U Hertogenbošu je 2004. godine stigla do polufinala, u finalu Palerma je savladala domaću takmičarku Flaviju Penetu, ali je često igrala i na turnirma nižeg ranga kako bi povratila samopouzdanje. Krajem sezone je ušla u Top 40.

U Strazburu je 2005. izbacila tada 16. teniserku sveta Natali Deši i tako zabeležila tek treću pobedu nad rivalkama iz Top 20. Izgubila je posle tri seta na Rolan Garosu od Žistin Enan, buduće šampionke.

Naredne sezone je na spektakularan način osvojila trofej u Kanberi. Prvo je eliminisala Emanuelu Galjardi, pošto ja spasla tri meč lopte, a u sledećoj rundi je nadigrala Šahar Per posle 3 i po časa borbe (deveti najduži meč u istoriji WTA tura). U finalnom dvoboju bila je bolja od Korejanke Čo sa 6:4, 0:6, 6:4. U Palermu je dobila Garbinovu u finalu, a Čakvetadze je bila bolja u finalu Guangžua – 6:1, 6.4.

U Strazburu je 2007. godine pobedila u finalu Ameli Moresmo sa 6:4, 4:6, 6:4. Na Rolan Garosu je izbacila Danijelu Hantuhovu, a u osmini finala je izgubila od Ane Ivanović sa 6:3, 3:6, 6:3.

Osnovna odlika Anabele Medine Gariges jeste njena velika upornost, koja predstavlja vrlo opasnu kombinaciju sa izvrsnom kondicionom spremom i priličnom brzinom koju poseduje. Tera rivalke da drže maksimalnu koncentraciju tokom celog meča i primorava ih da igraju 'dodatni udarac', tj. udarac koji protiv većine drugih igračica ne bi morale da igraju jer bi prethodnim već osvojile poen. Garigesova uglavnom igra sa osnovne linije, a omiljeni udarac joj je bekhend paralela. Anabel kaže da preferira betonsku podlogu, ali očigledno je da njen defanzivni stil igre i ostvareni rezultati najviše odgovaraju šljakastim igralištima. Jedanaest od ukupno trinaest titula uzela je na zemljanim terenima. Napada pretežno iz kontre ili koristi preterano kratku lopticu protivnice za pokušaj direktnog poena. Nema izražen pobednički mentalitet, retko odigra neki bitan meč ’na srce’ i pruži više od trenutnog maksimuma.