Jovana Jakšić za B92: Neki će me voleti, neki neće

Jovana Jakšić plasmanom u finale turnira u Montereju ponovo je dospela u centar pažnje srpske teniske javnosti. Posle brojnih putovanja Jovana je na nekoliko dana došla u Beograd, a tu priliku iskoristili smo za razgovor sa našom teniserkom u usponu.

Jakšićeva u intervjuu za B92 govori o čarobnosti Montereja, odnosu sa Anom Ivanović koju doživljava kao stariju sestru, ali i o finansijskim preprekama koji neminovno prate igračice kada krče put ka vrhu.

Takođe, razgovarali smo o predstojećem meču sa Rumunijom u Fed kupu, medijskoj pažnji, ali i o različitim reakcijama izazvanim Jovaninim emotivnim ponašanjem na terenu.

Saša Ozmo Azija
Podeli

Monterej je magično mesto za Jovanu, grad na severoistoku Meksika koji će joj zauvek ostati u lepom sećanju. Prošle godine je iz kvalifikacija stigla do drugog kola, a sada je tu igrala i prvo WTA finale.

“Ne znam da li je do lokacije, ljudi ili organizacije, možda i od svega pomalo, ali Monterej mi prija. Tamo sam debitovala na WTA turu, tu sam napravila posebnu emotivnu vezu sa publikom, imala sam dosta lepih uspomena od prošle godine i obećala sam da ću se uvek vraćati tamo. Sada sam u Montereju prvi put bila direktno u glavnom žrebu, a onda sam i prvi put bila u finalu. Tamo mi sve prija, ljudi su prekrasni i publika je neverovatna, bez njih neke mečeve ne bih uspela da izvučem“.

Cilj za ovu godinu bio je ulazak u najboljih 100 – Jakšićeva je vrlo blizu da taj plan ostvari već u prvih nekoliko meseci. Kaže da ne žuri sa postavljanjem novih ciljeva, već da je koncentrisan na svoju igru.

“Rang mi je još takav da ne mogu da napravim ceo kalendar na WTA turu, ali cilj za ovu godinu bio mi je da uđem u Top 100. Sada sam na 106. mestu i može se reći da sam na dobrom putu. Srećna sam što sam obezbedila direktni plasman u glavni žreb Rolan Garosa, to mi mnogo pomaže. Videćemo gde ću ulaziti na turnire, dajem sve od sebe i nadam se da ću uskoro ostvariti prvu pobedu u glavnom žrebu Gren slema, možda baš u Parizu“.

"Ana je divna i draga devojka"

U finalu Montereja Jakšićeva je izgubila od Ane Ivanović, a o zemljakinji govori sve najlepše.

“Naši roditelji se znaju od ranije, a mi smo se zbližile prošle godine u Montereju. Nismo imale mnogo prilika da se družimo, zbog mog ranga nismo igrale turnire iste kategorije. Ana mi je jedna od najboljih drugarica, prati sve moje mečeve, čujemo se i dopisujemo. Ona je divna i draga devojka, jedna od najboljih koje sam upoznala u životu, vidim je kao stariju sestru i zahvalna sam joj na svemu“.

Gledaoci u Srbiji prvi put su u Meksiku imali priliku da gledaju Jovanu u direktnim prenosima na nekoliko uzastopnih mečeva. Forhend jeste njeno najjače oružje, ima i dobar bekhend slajs, ali svesna je da mora još mnogo da se trudi ne bi li došla na vrh.

“Na svim segmentima igre treba da radim, imam stvarno dosta prostora za napredak na svim poljima – servisu, kretanju, bekhendu, pa i forhendu. Radim na svemu i nadam se da će to dati rezultate“.

Da bi 20-godišnja Jovana dalje napredovala, novac koji će joj doneti prave ljude u timu od velike je važnosti. Oko 55 hiljada dolara nagrade iz Montereja dobro će doći, ali...

“Pomoći će mi taj rezultat, ali naravno da nisam mislila na finansije dok sam igrala. Sada sam u usponu, mislim samo na bodove i napredak na WTA listi. Ipak, taj novac će mi pomoći, naročito zato što je sada kriza u Srbiji, ali i u svetu, pa nema ni ponuda od sponzora. Veoma je teško, mnogo je troškova – treneri, hoteli, putovanja... Dobijam neki novac od Teniskog saveza Srbije, na tome sam im veoma zahvalna“.

Sponzori, pomozite, sad je vreme

Bila bi prava šteta ako Jakšićeva samo zbog nedostatka sponzorstava ne bi do kraja ispunila svoj potencijal, pogotovo zato što je sada dokazala da može da se takmiči na vrhunskom nivou. Na pitanje šta bi prvo uradila kada bi za to imala uslova, Jovana odgovara:

“Prvo bih dovela fizioterapeuta, to je veoma važno u celom sklopu, da bude uvek tu i da telo stalno bude spremno za treninge I mečeve. Od tog tela živimo, a posle su tu i kondicioni trener, teniski trener... Verujem da bi mi sve to ubrzalo napredak“.

Jovana je debitovala u Fed kupu, a 19. i 20. aprila biće član tima koji će se suprotstaviti Rumuniji u plej-ofu Svetske grupe II. U Bukurešt putuje u sredu i nada se najboljem.

“Prvi meč sa Kanadom bio je jedinstven, debi u Fed kupu. Bilo mi je teško, to je moj prvi meč, već smo gubile sa 1-0, a igrala sam sa Bušar koja je izuzetna igračica, i to u gostima. Bila sam nervozna i nisam se na pravi način izborila sa pritiskom. To iskustvo mi je ipak pomoglo u sledećim mečevima, u Montereju npr, a nadam se da će mi pomoći i protiv Rumunki sada. Biće teško jer im igraju sve najbolje igračice, ali i naš tim je odličan – verujem u pobedu, daćemo sve od sebe“.

"Sve što radim dolazi prirodno"

Jovana je na terenu prilično emotivna, često je gestikulirala posle osvojenih poena i to je mnogima zapalo za oko – komentari su uglavnom bili pozitivni, ali ima i negativnih.

“Da budem iskrena, ne pratim komentare, tako da nisam ni bila svesna toga da su neki negativno govorili o tome. Za mene je sve ovo novo, a ja sam inače emotivna osoba. Sve što radim dolazi prirodno iz mene, ne znam kako to izgleda. Neki ljudi će me voleti, neki neće, ne mogu na to da utičem“.

Posle plasmana u finale Jakšićeva je po povratku u Srbiju bila preplavljena zahtevima medija za intervjue, što ponekad može da utiče da fokus skrene sa terena. Ipak...

“Napravila sam jedan dobar rezultat, ali pažnja medija koju dobijam znači da sam na dobrom putu jer ranije toga nije bilo. To me samo dodatno motiviše da još jače radim“, trezveno zaključuje Jovana.

Saša Ozmo (@ozmo_sasa)