Osvojili Suvu planinu, ostala još 2 grebena

Prešli su ukupno 65km sa 4.100mnv ukupnog uspona. Ova prelepa planina jugo-istočne Srbije sa najvišim I najprepoznatljiviim vrhom Trem (1.810mnv) je poznata po svojoj surovosti I beskrajnim vrtačama koje su jako nezgodne za orijentaciju i pešačenje a izvora iznad 800mnv nema.

Startno mesto ove mini expedicije (Nemanja Nešković, Wild Serbia, Beograd – www.wildserbia.com; Ivan Nastić Wild Serbia, Valjevo – www.wildserbia.com; Marko Nikolić; Extreme summit team, Beograd – www.extremesummitteam.com; i Igor Radosavljević) bila je Niška banja, prvog dana su stigli do Sokolovog kamena (1.523mnv).

Tu je na svu sreću pronađeno mesto za bivak ispod samog vrh.Pređeno je 16km sa 1.850 mnv uspona a temperatura u šatoru je bila podnošljivih -5.

Foto: Wild Serbia

Drugog dana napolju je bilo oko minus 10 sa strašnim nevremenom. Do Trema je bilo pravo probijanje, udari vetra, magla, nanosi snega, ukoliko je rastojanje bilo vece od 20m između ljudi tragovi se više i nisu videli. Tog dana je ekipa prešla samo 9km sa 700mnv uspona. Vremenski uslovi nisu dopuštali da se čovek kreće po planini i traži se mesto za bivak ispod Trema.

Celu noć je besnelo napolju, ni jutro nije obećavalo.Vetar se malo smirio, sneg je stao ali je magla bila tu. Cela desna strana šatora je bila pod snegom, nanosi su bili preko metar. Vidljivost je bila do 100m a predeli uvek isti.

Tog dana je pređeno 11km sa 450mnv uspona kroz desetine vrtača, samo sneg, tragovi životinja i pokoji šipurak. Pred sumrak ekipa preko Šangajskog vrha silazi u udolinu drugog najvišeg vrha Suve planine – Liticu (1.683mnv), makar je tako karta govorila. Postavlja se bivak i hladnoća ulazi pod kožu, oseća se jeza i svi razmišljaju samo da se sutra otvori nebo.

Foto: Wild Serbia

Treće veče, ledena noć, termometar je pokazivao minus 20 još u sumrak. Šator je zaleđen i iznutra, niko ne želi da izlazi iz vreće. Prvi je otvorio šator Nemanja Nešković i urlik sreće se začuo, napolju je vedro, sunce izlazi.

Orijentacija je bila savršena, iako niko od učesnika nikad nije prolazio tuda, šator je bio tačno ispod Litice! Nema više traženja staza, pravaca i lakših prolaza. Ekipa se kreće direktno kroz šumu (prvu posle dugo vremena) i izlazi na Liticu.

Foto: Wild Serbia

Sunce i svi mogući vrhovi na dlanu, vidljivost je neverovatna. Rila i Vitosa u Bugarskoj, Ruj, Besna Kobila, Šar planina, Komovi, Hajla, Kopaonik, Trem iz suprotnog pravca kretanja, Rtanj, ceo greben Stare planine i Lužnica sa Golemim stolom i Vlaškom planinom u pravcu kretanja. Puca pogled na sve strane a ekipa tek sad vidi šta je prošla i po kakvom vremenu.

Nagrada je stigla, opet preko carstva vrtači grabi se ka poslednjem dominantnom vrhu Suve planine – Golemom vrhu (1.535mnv). Zadovoljstvo je bilo videti razigrane srndaće usput po vrtačama, uplašeni su se razbežali na sve strane

Pobednici, Foto: Wild Serbia

Malo posle Golemog vrha ekipa skreće desno I nadole ka selu Malo Bučje, nema vise potrebe ići gornjim delom grebena jer je sve šuma. Nema vidikovaca a verovatno ni sjajnih puteva.

Bila je to prava odluka, prelepa sela, prvi izvori ali i tužan prizor odsustva ljudi.Selo koje ima nekoliko stotina kuća ima samo 3 stanovnika.I dalje ubrzanim tempom se grabi ka Bogdanovcu pa Linovo gde im kolege planinari iz Babušnice i Pirota idu u susret iz pravca Ljuberađe, nestrpljivo ih dočekuju.Posledni dan su prešli 25km sa 1.200mnv uspona.

Prva zimska transferzala grebena Suve planine je urađena I to u kakvim uslovima – Alpskim! Najveći utisak na ekipu je ostavila činjenica da posle 4 dana pešačenja po prvi put vide prisustvo I uopšte postojanje ljudi, kažu kao da su bili na drugoj planeti.

Prave izazove imamo i u našoj zemlji samo ih treba promovisati, ovi momci su to dokazali I ovo je tek prvi greben.Ostala su jos dva, duža I zahtevnija – grebeni Stare planine I Peštera (Jadovnik-Ozren-Giljeva planina).