Ljubimac na B92.net

Ta mudra ptica - gavran

Na Tenerifima, bežeći od haosa koji je doneo Prvi svetski rat, psiholog geštaltističke orijentacije Volfgang Keler obavlja opservacije čovekolikih majmuna i načina na koji oni rešavaju probleme.

Izvor:
Podeli
Foto: Gettyimages
Foto: Gettyimages

Piše: Katarina Stekić
Izvor: Elementarium.cpn.rs Kelerova knjiga The Mentality of Apes predstavlja prekretnicu u psihologiji mišljenja, dajući detaljna objašnjenja kako šimpanze mogu rešavati probleme uvidom, a ne samo pukim pokušajima i pogreškama kako se do tada mislilo. Danas je poznato da šimpanze imaju ovu čovekoliku sposobnost mišljenja i planiranja unapred, dok je nedavno u časopisu Science objavljeno otkriće da ovu sposobnost imaju i – gavrani.

Ove ptice mrke boje pripadaju familiji korvida, zajedno sa čavkama i vranama. U grčkoj mitologiji povezivane su sa bogovima proricanja, a u srpskoj su poznati kao vesnici loših vesti. U čuvenoj pesmi „Gavran“ autor Edgar Alan Po obraća se gavranu nazivajući ga prorokom. U popularnoj mitologiji se takođe pojavljuju kao simboli proročanstva, kao što se na primer gavran sa tri oka javlja u snu princa u seriji „Igre prestola“.

Ostale korvide su takođe poznate po svojoj lukavosti, te često možemo naleteti na verovanje da su čavke iskusni lopovi koje privlači nakit i sjajne sitnice. Istraživači sa Lund univerziteta u Švedskoj su hteli da ispitaju koliko su zapravo korvide sposobne da misle čovekoliko, testirajući sposobnosti koje nisu u njihovom prirodnom repertoaru.

Najpre je ispitana sposobnost pet gavrana da planiraju budućnost. Iako se prethodno mislilo da su gavrani sakupljači koji se vode instinktima, istraživači Ken Kadabai i Matias Osvat pokazali su da se oni ipak koriste višim kognitivnim sposobnostima. U zadatku je trebalo da ubace kamen kroz cev na kutiji kako bi dobili hranu iz te kutije. Gavrani su pokazali umeće razlikovanja kamena od ostalih predmeta koji im nisu donosili nagradu.

U narednom ispitivanju pokazali su sposobnost odlaganja korisnih predmeta za buduću upotrebu. Predstavljena im je ista kutija nakon što su naučili na koji način dobijaju nagradu, ali ovog puta bez kamenja. Pošto je kutija sklonjena, 15 minuta kasnije dobili su mogućnost da biraju jedan od predmeta koji će im pomoći da dobiju nagradu, gde je tačan odabir ponovo bio kamen. Pošto su u većini slučajeva gavrani birali ispravno kamen, kada je nakon još 15 minuta kutija vraćena uspešno su dolazili do nagrade.

U drugom eksperimentu su kutiju vraćali za odlaganjem od 17 sati, gde su gavrani pokazali isti nivo uspešnosti. Takođe je uočeno da mogu da odlože svoje reakcije ako nauče da ih nakon dužeg vremenskog perioda čeka bolja nagrada u poređenju sa onom koju bi dobili da reaguju momentalno. Ovakva sposonost planiranja pri odloženoj reakciji je prethodno primećena samo kod ljudi i čovekolikih majmuna, pri čemu je u ispitivanju dece poznat ekperiment sa maršmelouima (belim slezom).

Kada se deci da prilika da uzmu jedan maršmelou odmah, ili dobiju dva ako sačekaju 15 minuta, pokazuje se da postoji visoka korelacija onih koji biraju da sačekaju i njihovog kasnijeg uspeha u školi i samokontroli. Zanimljivo je da deca mlađa od četiri godine nemaju ovu sposobnost odlaganja zadovoljstva koje su istraživači uočili kod gavrana.

Pored planiranja, ispitana je i spsobnost gavrana da izvrše trampu, pri čemu su sa lakoćom naučili da zamene čep od flaše za hranu, kao i da ne mogu da zamene ni jedan drugi predmet osim tog. Dodatna potvrda ovih nalaza bila je izuzetna sposobnost transfera, pri čemu su gavrani bili podjednako uspešni u različitim situacijama i sa različitim objektima.

Prati B92 na Viberu

Ostale životinje

strana 1 od 47 idi na stranu