NIN-ova nagrada Aleksandru Gatalici

“Ne samo da ova nagrada povećava čitanost knjige koja je dobila nagradu, već svakako skreće pažnju na čitav piščev opus”, izjavio je Gatalica, dodajući da posle dobijanja NIN-ove nagrade ni za jednog pisca ništa nije isto kao što je bilo pre nje.

Komentarišući izjavu predsednika žirija Vase Pavkovića da je ove godine produkcija romana bila slaba, Gatalica je okupljenim novinarima rekao da svake godine članovi žirija kažu kako je sušna godina, a u finalu se nađu bar tri do četiri izvanredne knjige što je, smatra on, za srpsku književnost velika stvar.

Na pitanje šta posle NIN-a, Gatalica je rekao da pisac mora dobro da se odmori.

“Uložio sam veliki napor, ali ne vredi da se žalim, jer piščevo je da se muči, a na čitaocima je da uživaju”, istakao je on, dodajući da je njegov izdavač rasprodao čitav tiraž tri dana pre proglašenja pobednika i primetio da je tema Prvog svetskog rata mnoge zanima.

Gatalica je rekao da je ''inicijalna kapisla'' bila želja da napiše roman o smrti jedne epohe, a povod je bio taj što se 2014. obeležava 100 godina od smrti te epohe.

“Glavni razlog je bio taj što sam, dok sam pisao roman 'Vek', želeo da napišem nešto još veće i zanimljivije i komplikovanije za mene”, objasnio je Gatalica.

U obrazloženju žirija navodi se da se Gatalicin roman izdvojio od ostalih po umetničkoj reviziji odnosa u Prvom svetskom ratu. Prateći sudbine stotina slavnih i anonimnih junaka i kombinujući fantastični sa dokumentacionim pristupom autor je načinio ubedljivu sliku prelomnih događaja u svetskoj istoriji.

Suprotstavljajući se lokalnom i tradicionalističkom pogledu na prošlost, Gatalica koristi istoriju kao živo poprište ljudskog iskustva, dugog propadanja i neugasle nade, smatra žiri.

Foto: Tanjug

Knjigu “Veliki rat” objavila je izdavačka kuća “Mono i Manjana”, a sva naredna izdanja biće pod okriljem Vulkan izdavaštva, nove izdavačke kuće koju su zajedno osnovali “Mono i Manjana” i “Alnari”.

Roman je već počeo da prevodi Vil Fert, jedan od najboljih prevodilaca sa srpskog jezika na engleski, koji dobro poznaje prozu Aleksandra Gatalice. Objavljivanje se planira za 28. jun 2014. godine, tačno na stogodišnjicu početka Prvog svetskog rata, uz promociju u Londonu u kongresnom prostoru Vojničkog groblja britanskih ratnika iz Prvog svetskog rata.

Svečano uručenje NIN-ove nagrade održaće se 21. januara u Skupštini Grada Beograda.

Žiri u sastavu Vasa Pavković (predsednik), Ljiljana Šop, Vladislava Gordić Petković,Mileta Aćimović Ivkov i Mića Vujičić izabrali su pobednika od šest kandidata koji su ušli u najuži izbor.

Od 164 pristigla naslova za NIN-ovu nagradu, u najuži izbor uvršćeni su i romani "Zoja" Mire Otašević u izdanju "Geopoetike" i "Veprovo srce" Draga Kekanovića u izdanju SKZ.

Sa njima u trci bili su i romani Katarine Brajović “Štampar i Veronika” (Oktoih i Štampar Makarije), Ivančice Đerić “Nesreća i stvarne potrebe” (Rende) i Lasla Blaškovića “Posmrtna maska” (Arhipelag).

Odlomak iz romana "Veliki rat" možete pročitati OVDE.

Novčana protivvrednost NIN-ove nagrade za roman godine je milion dinara a sponzor je kompanija Danube Foods Group. Prošle godine nagrada je otišla u ruke piscu Slobodanu Tišmi za roman "Bernardijeva soba".