Ides of March: Clooney zna znanje

Od specijalnog izveštača B92 iz Venecije Ane Kržavac

Ovoga puta holivudski Dorian Gray potpisuje i scenario, ali se nalazi i u jednoj od glavnih uloga, tako da bi mu pohvala za naporan rad morala biti utrostručena.

Zadivljujuće je koliko je ovaj, sada pedesetogodišnji sineasta, napredovao otkako se probio ulogom u ER-u 90ih godina. Tada ništa više od lepog lica, Clooney je bio u najboljem slučaju moderni pin-up dečko, ali je već svojim rediteljskim debijem "Confessions of a Dangerous Mind" oduševio javnosti pokazao da ima i talenta i mozga, kao i afinitet prema sredini dvadesetog veka i klasičnom pristupu režiji. "Good Night and Good Luck", njegovo drugo ostvarenje, bilo je još bolje od prvog, a pošto je potom Clooney osvojio i Zlatni globus i Oskara za sporednu mušku ulogu u filmu "Syriana", videlo se da se radi o filmskoj veličini našeg doba.

Zbog toga nije čudo ni što je "Ides of March", baziran na predstavi „Farragut North“ Beau Willimon dobar, ako ne i odličan film i pravi način da ultra-levičarski orijentisani Clooney ispolji svoju netrepeljivost prema svemu što je trulo na „divljem zapadu“, uz umeće vrsnih glumaca kao što su Ryan Gosling, Philip Seymour Hoffman, Evan Rachel Wood, Paul Giamatti i Marisa Tomei.



Sve počinje pričom o Mikeu Morissu (glumi ga Clooney), guverneru čiji je cilj da postane kandidat demokrata za predsednika, a potom i predsednik. Morris je oštrouman, nametljiv, odlučan, ali i, nezamislivo za (američkog) političara, pošten, idealista i principijelan. Njegov šef kampanje Paul (standardno poudani Seymour Hoffman) takođe pripada džentlmenskoj feli, onim lojalnim ljudima, koji bi pre primili metak, nego izdali svoja ubeđenja. Takođe, njegov predstavnik za štampu Stephen (fantastični Ryan Gosling, koji se naizgled preko noći pretvorio u novog Brada Pitta), tridesetogodišnji političar u usponu, pošten je mladić koji odista veruje u svog kandidata, njegovo poštenje i dobre namere, zbog čega i radi za njega. Tu je i Paul Giammati kao šef kampanje protivkandidata, Marisa Tomei kao nezajažljiva i navalentna novinarka Timesa, ali i Evan Rachel Wood, u ulozi naivne stažistkinje Molly.

Nažalost, o filmu je nemoguće diskutovati bez odavanja zapleta i raspleta, tako da je dovoljno reći samo ukratko – kao što ste i mogli da naslutite, ništa nije onako kako se čini i problemi brzo nastaju pošto Stephen, koji kroz fenomenalnog Goslinga dominira filmom, prima nepristojnu ponudu... ili dve. Iznenada sve kreće da izmiče kontroli, a svi likovi primorani su da naprave teške odluke. U igricama i manipulacijama od timskog rada svako kreće da brine za sebe i igra protiv drugih i uskoro se više ne zna ko koga laže.

Pored odlične glume, za pohvalu je i sada već „standardna“ Clooneyeva režija – posvećenost detaljima i formi, za Holivud relativno dugi, ali napeti i veoma često krupni kadrovi, koji prikazuju svaku poru i grimasu lica uglavnom nervoznih ili nesrećnih likova, dobar su omaž zlatnom dobu „la la lenda“. Čitav film koncipiran je na oštrom dijalogu i susretima uglavnom jedan na jedan, ali Clooney uspeva da pronađe meru i napravi sve dinamičnim, bilo preokretima iz scene u scenu, ili produžavanjem istih radi podizanja ionako ogromne tenzije. Do kraja vas čeka i nekoliko preokreta, tako da vam ni u jednom trenutku neće biti dosadno, ali je bitno da znate da Ides of March možda i nije politički film – kako je sam Clooney rekao na novinarskoj konferenciji „ovde se ne zna ko je Brut, a ko Cezar“. Do kraja će se svi na neki način inkriminisati, ali ono što ovo ostvarenje čini drugačijim od ostalih političkih drama jeste to što, barem po mom utisku, niko od protagonista nije ni odista loš. Upravo u tom promenljivom dualizmu leži gorenavedena konstatacija Clooneya, ali i njegov veliki trijumf, pošto je sopstvenim levičarskim ubeđenjima i romantizovanom vizijom sveta doprineo i ljudskosti filma koji odiše više nego ličnim ljudskim bolom, istinski slomljenim karakterima i razočaranim individuama koje shvataju da, ako i mogu da se bore protiv vetrenjača, ne mogu da se bore sami protiv sebe.

U svakom slučaju, "Ides of March" je veoma ozbiljno i nimalo pozitivno ostvarenje, u kojem blistaju uverljivost Clooneyevog dijaloga, njegov tajming sa kamerom, ali i fantastična izvedva Ryana Goslinga i ostatka glumačkog ansambla. Teško je predvideti da li će se naći u najužem izboru za nagrade tokom sezone, ali dve stvari su izvesne – Clooney je ozbiljan filmski stvaralac i njegove filmove ne bi trebalo propustiti.