Hari Poter i Red Feniksa

Od tog vremena roman je evoluirao da bi sredinom serijala postao softkor akcioni-triler-horor sa satanističkim elementima, koji su u knjizi verodostojno opisani, a samim tim i na filmu.

Hari Poter franšiza se pokazala enormno isplativa, tako je 'Harry Potter And Order Of The Phoenix' u prvoj nedelji prikazivanja inkasirao 330 miliona dolara širom sveta i tako postigao 3. najbolje otvaranje u istoriji filmskog tržišta. Ovim astronomskim uspehom Hari Poter je dokazao svoju globalnu popularnost i veliki udeo u kreiranju savremene pop kulture. Time je 'Order Of The Phoenix' postigao i najveće otvaranje od svih Hari Poter filmova serijala. Inače, peti deo serijala je drugi koji je imao svoje otvaranje u letnjoj sezoni. Letnje vrućine, školski raspust svuda u svetu i klimatizovane sale su se i ovog puta pokazale kao savršena formula za inkasiranje novca. Prethodni film koji je imao letnje otvaranje, 'Prisoner Of Azkaban', nije imao uspeh koji trenutno uživa ovogodišnji Poter, što se da obajsniti zbunjenošću publike naviknute da film gleda za vreme božićnih i novogodišnjih praznika. Ovakav uspeh filma nam može sugerisati da ćemo i ostala dva nastavka gledati po vrućini izolovani u hladnoj oazi bioskopske sale. Dobro u svemu tome je da je autorka Dž. K. Rpuling (J. K. Rowling) ostala imuna na letnje vrućine, tako da je pozadina priče i dalje pod snežnim nanosima nad Hogvartsom.

Režiju ovaj put potpisuje britanski reditelj Dejvid Jejts (David Yates), koji nema mnogo iskustva na velikom platnu, što svedoči njgova biografija koja je ispunjena radom na TV-u, uglavnom za BBC. Imajući u vidu ovaj nedostatak, Jejts se pokazao kao dobar izbor. Koristeći se trikovima svojih prethodnika, Jejts vodi priču postupno i dosledno scenariju ne eksperimentišući mnogo. Ovim je naročito zadovoljio želje producenata i kao nagradu dobio da režira i sledeći film 'Half-Blood Prince'.

Ostali elementi filma su na solidnom nivou. Fotografija i specijalni efekti su standarno dobri, kamera zadovoljavajuća, kostim i šminka, imajući odličnu potporu prethodnih delova, skoro pa odlični, scenografija, upotpunjena vizuelnim efektima – standarna. Ali, ipak, sve to nije i odlično. Često su svi ovi elementi pretenciozni i prezasićeni što se može objasniti veilikim pritiskom koji je ekipa imala imajući u vidu veličinu projekta. Reditelj, kojem je uskraćeno veće zaduženje, ne uspeva to da kontroliše.

Međutim, ovi 'nedostaci', imajući u vidu ciljnu grupu, su ustvari prednosti. Tako je publika dobila veliku količinu šarenila, koju ona i ne mora da primeti.

Ali, ono što publika ne može da svari je gluma troje glavnih junaka. 'Order Of The Phoenix' je, kao i prethodnici, dokazao da je u udarnoj trojci jedino Ema Votson (Emma Watson) sposobna da glumi. Danijel Redklif (Daniel Radcliffe) izgleda neubedljivo i zbunjeno po pitanju šta treba da uradi, ali je i uprkos tome, vidljiv pomak ka boljem, sve zahvaljujući reditelju. Problem Ruperta Grinta (Rupert Grint) ne bi mogao ni Bergman da reši. Grint je standarno očajan i deluje kao sedmogodišnjišnjak u školskoj predstavi. Reditelj Jejts ovo pokušava da reši dajući Grintu minimalan mogući tajming, i jednim odličnim trikom - stavljajući ga u pozadini kadra kad je god to moguće. Tako Rupert Grint više deluje kao loša scenografija. Ostali glumci su standarni, ponovivši svoje predhodne uloge. Jako je uočljiv skraćeni tajming sporednih glumaca u odnosu na prethodne filmove, naročito glumaca koji igraju profesore. Sa druge strane, Geri Oldman (Gary Oldman), koji po drugi put igra lik Siriusa Bleka, se pojavljuje ni pretenciozno ni skromno, gde god je to potrebno. Rejf Fajns (Ralph Finnes) uspeva da zadivi u svom kostimu-dopunjenom-šminkom ulozi Lorda Voldemorta. Novo lice serijala Imelda Staunton, uspela je da po kupi sve pohvale. Njena kreacija harizmatične, izopačene diktatorke Dolores Ambridž (Dolores Umbridge), je zadivljujuća i nešto je što serijal još nije video.

Postoji određeni problem koji nosi 'Order Of The Phoenix'. Njegov doprinos Hari Poter priči je mizaran. Posle njega publika neće saznati ništa manje - ništa više nego što je znala pre toga. On ostaje samo zabava u čekanju pravih stvari. Usudio bih se čak da kažem da je moglo i bez njega. Sve što saznajemo u ovom odeljku je da je formiran Red Feniksa, koji se mogao spomenuti i u nekoj sledećoj priči, i kojeg će se jedino publika sećati kroz dve godine. 'Order Of The Phoenix' predstavlja samo jedan most preko bare koja se može i zaobići.

Na svetskom filmskom tržištu 'Hari Poter' franšiza se pozicionirala slično kao i franšiza o tajnom agentu Džemsu Bondu (James Bond). Dok je Hari Poter okrenut maloletnoj publici, Džems Bond je okrenut onoj hedonističkoj. Ekonomska dijagonala je svima uočljiva, stavljajući u prvi red profit i prestiž, a ne umetnost, od strane producenata koji su ništa drugo do artistički menadžeri. Tržišne varijabile postoje u oba slučaja. U slučaju Džems Bond, na polju tržišne vrednosti, to je hedonistička potrošačka, odnosno predstavnici više klase, a u slučaju Hari Poter, ona je široko tržišno orijentisana ka srednjoj potrošačkoj klasi. Ovo može i da objasni veći finansijski uspeh Harija Potera u odnosu na pomenutog konkurenta.

Ako u filmu tražite jeftinu zabavu, a zaluđenik ste pričama o magiji i veštičarenjem, a sa druge strane ste zasićeni poplavom filmova o strip akcionim-herojima, 'Harry Potter And Order Of The Phoenix' je pravi film za vas.