IB Tajms: Jeremić, vodeći kandidat

"Kada pogledate uobičajene govore u UN-u i uporedite ih sa prosečnim govorom Ted Talk-a, uočićete značajnu razliku. Lično bih voleo više Ted Talk-a, a manje UN-ovih tipicnih diplomatskih uopstenosti", rekao je Jeremić za britanski IB Tajmsu.

Teško je uspostaviti balans, budući da će nakon kraja mandata Bana Ki-Muna njegov naslednik biti direktno suočen sa kritikama upućenim UN-u, poput "mnogo priče, malo akcije", što je inače sve rasprostranjeniji utisak o svetskoj organizaciji. Jeremić kaže: "Jedna od najvažnijih reformi je i ta da stvari moramo početi da nazivamo pravim imenom. Kako se inače može povratiti kredibilitet UN-a i poverenje sveta ukoliko niste spremni da otvoreno govorite o svetskim problemima, u šta ubrajam i probleme same organizacije?"

Problemi o kojima Jeremić govori nisu samo problemi birokratije. Klimatske promene, razrešenje sukoba i pomirenje ljutih protivnika u ratom razorenoj Siriji ili npr. ratoborna Severna Koreja, samo su neka od teških pitanja koja će se naći pred devetim generalnim sekretarom UN-a.

Štaviše, reputacija svetske organizacije ozbiljno je narušena u pojedinim delovima sveta poput Centralnoafričke Republike, gde je čak bilo i slučajeva zlostavljanja žena i dece od strane UN mirotvoraca. Po rečima čelnika jedne lobističke grupe, Ujedinjene nacije nisu učinile ništa kako bi ispitale te slučajeve.

Jeremić ovako komentarise: „To predstavlja jedan od najozbiljnijih udaraca kredibilitetu UN-a i tome se mora pristupiti odlučno, bez ikakve zadrške. Ukoliko budem izabran za generalnog sekretara, izvršiću temeljno ispitivanje internog izveštavanja, čiji će rezultati potom biti dostupni široj javnosti“.

Jeremić takođe želi evoluciju uloge UN-a u Africi, što bi značilo više nadležnosti i odgovornosti za organizacije sa samog kontinenta poput Afričke unije ili Zajednice za razvoj Južne Afrike (SADC).

Sukob u Siriji

Bliski istok će svakako biti jedan od najtežih izazova za čelnika svetske diplomatije, a Jeremićeva platforma detaljno obrađuje mane dosadašnjeg pristupa UN-a Siriji, napominjući da je UNHCR do sada uspeo da prikupi svega 61 od sto potrebnih sredstava namenjenih potrebama 60 miliona raseljenih lica među kojima je i 13,5 miliona građana Sirije. Jeremić s pravom postavlja pitanje zašto nije bilo moguće agilnije pristupiti privatnim izvorima i finansijske nedostatke nadoknaditi putem saradnje sa svetskim filantropima? „Veoma je razočaravajuća i činjenica da je bilo potrebno pet godina krize u Siriji da bi se organizovao Svetski humanitarni Samit u Istanbulu, čiji su rezultati, uzgred rečeno, daleko od toga da izazivaju odusevljenje“.

Na samom Samitu, nevladine organizacije redom su kritikovale učinak UN-a. Organizacija „Lekari bez granica“ odbila je da učestvuje na događaju dok je organizacija „Dete rata“ istakla da je humanitarni sistem prevaziđenog formata i da kao takav ne može adekvatno da odgovori na potrebe dece u ratnim zonama.
„Sa jedne strane, moramo unaprediti svoje humanitarno delovanje. Sa druge, UN se mora aktivnije baviti korenom problema kao što su između ostalog i rat u Siriji, ali pre svega dezintegracijom starog poretka u mnogim delovima Bliskog istoka“.

U svojoj 41. godini, Jeremić je drugi najmlađi kandidat za generalnog sekretara, a kad se pogleda njegova biografija mnogi se mogu osetiti neadekvatnim suparnicima. Nakon završenih studija na prestižnim Univerzitetima Kembridž i Harvard, Jeremić je sa 31 godinom stupio na duznost ministra spoljnih poslova Srbije, a 2012. godine sa tek 37 godina postao je najmlađi predsednik Generalne skupštine u istoriji Ujedinjenih nacija.

Sa kvotom na kladionicama koja trenutno iznosi 2/1, Jeremić predstavlja jednog od najozbiljnijih kandidata za poziciju najvišeg zvaničnika UN-a, iako treba priznati da u ovoj trci predstoji još nekoliko prilično izazovnih meseci. U do sada najotvorenijim izborima, broj zvaničnih kandidata za sada iznosi 11, ali je za očekivati da taj broj dodatno naraste tokom narednih meseci.

Biografije su već dostupne javnosti putem interneta, dok su sami kandidati imali dva sata za svoja izlaganja i odgovore na pitanja država članica UN-a.

Samo veče pre nego što je govorio za IB Tajms, Jeremić je svoju viziju za UN predstavio publici u prepunom londonskom Barbikan teatru, gde su se pored njega našli i bivsi crnogorski ministar spoljnih poslova Igor Lukšić (koji je jos mladji, puni 40 godina ove nedelje) i bivši visoki predstavnik UN-a za izbeglice Antonio Gutereš iz Portugala.

Međutim, ovako otvorenom procesu za izbor generalnog sekretara će ipak doći kraj u julu kada će 15 članica Saveta bezbednosti iza zatvorenih vrata glasati o kandidatima, nakon čega se ocekuje da će njihov broj biti manji. Potom ce uslediti konsultacije pet stalnih članica SB UN, kako bi konačnu odluku na kraju usvojila i Generalna skupština.
Kao što je Britanska asocijacija za Ujedinjene nacije već ranije istakla, što je proces transparentniji to će mogućnost da Generalna skupština potvrdi pogrešnu odluku, ili pak predstavi novog kandidata u poslednjem trenutku, biti manja.

Transparentnost je nešto o čemu svi kandidati govore kada je reč o postavljanju svetske organizacije u svoju funkciju, a sa tim se slaže i Jeremić, iako ističe da su određena pitanja poput reforme uloge stalnih članica Saveta bezbednosti ipak više u rukama država članica UN-a umesto samog generalnog sekretara.
"Moramo upotrebiti svu maštu kako bismo ponovo postali inspiracija covecanstvu. UN trenutno nije sposobna za tako nešto, a ukoliko se taj trend nastavi, svetska organizacija bi nažalost ostala upamćena samo kao grandiozan istorijski projekat 20. veka", zaključio je kandidat Srbije Vuk Jeremić.