Šta se moglo čuti na panelu o Enveru Hodži u Tirani

Panel je održan u organizaciji Konrad Adenauer Fondacije, uz učešće novinara medija koji su izveštavali o tom događaju pre 27 godina i analizirali njegov značaj i posledice.

Valter Glos, direktor Konrad Adenauer Fondacije, ocenjuje da su građani Tirane, kada je masa srušila sedam metara visoku bronzanu statuu Envera Hodže na Trgu Skenderbeg u centru grada, u stvari izvojevali pobedu nad vlastitim strahom, utirući put političkom pluralizmu, demokratizaciji društva i tržišnoj ekonomiji.

"Albanija pod staljinističkim režimom Envera Hodže bila je izolovana, siromašna i nerazvijena zemlja, a njeni žitelji bili su izloženi diktaturi i uskraćeni za osnovna ljudska prava i slobode", rekao je Glos, otvarajući skup, organizovan u utorak, a na godišnjicu tog događaja u Tirani.

Na panelu, pod nazivom "20. februar u međunarodnim medijima", učestvovali su novinari Glasa Amerike, Dojče Velea i Tanjuga, koji je, pored ostalih, prepoznat kao medij koji je, prenoseći vesti o tim zbivanjima, doprineo da međunarodna zajednica čuje o borbi koju vode albanski studenti za demokratizaciju zemlje i konačni raskid sa komunizmom.

Među učesnicima je bio i dopisnik agencije AFP iz Tirane, Besnik Mustafaj, koji je inače prvi u svet poslao vest o rušenju Hodžine statue, kao i nezavisni italijanski novinar Franc Gustinčić, koji se našao na licu mesta u vreme protesta.

Predstavnici sedme sile su govorili o tome na koji način su njihovi mediji dolazili do informacija o tim demonstracijama, budući da je Hodžin naslednik na mestu šefa države, Ramiz Alija, zabranio ulazak u zemlju stranim novinarima, koji su nagrnuli u Albaniju iz mnogih delova sveta, kako bi izveštavali sa lica mesta.

Zajednička je konstatacija učesnika da je "pad" Hodžinog spomenika na simboličan način označio početak pada poslednjeg bastiona komunističkog režima u Evropi.

Učesnicima panela obratio se i bivši albanski predsednik i premijer Sali Beriša, koji je u vreme tih događaja bio na čelu novoformirane opozicione Demokratske partije Albanije.

On je evocirao svoja sećanja na te proteste, na štrajk glađu albanskih studenata koji su zahtevali depolitizaciju univerziteta i uklanjanje Hodžinih slika sa zidova fakulteta, kao i o podršci koju su građani Tirane pružili studentima u borbi za demokratiju.