Makedonski analitičari za DW: Pritisak bez presedana

Bivši ministar spoljnih poslova Makedonije Denko Maleski za Dojče vele je rekao da je to "slučaj bez presedana" u diplomatskim odnosima i "drastična reakcija u komplikovano vreme" za makedonsko-srpske odnose. 

"Zaista ne mogu da zamislim šta bi mogla da znači ta njihova argumentacija da su 'izloženi ofanzivnom obaveštajnom delovanju'. Na osnovu toga može se izvlačiti zaključak da to (delovanje) sprečava srpski uticaj u Makedoniji i možda je to jedan od razloga za ovakvu drastičnu reakciju, gotovo bez presedana – to da se čitava ambasada isprazni", rekao je Maleski.

On je rekao da bi drugi razlog mogao biti nesporazum oko albanskog pitanja i dodao da Makedonija neće da žrtvuje unutrašnju stabilnost i da će, po svemu sudeći, glasati za prijem Kosova u Unesko, budući da su to njeni državni interesi.

"Iako to nije teško razabrati, srpska strana ipak ne može da shvati da smo mi multietnička država i da Vlada, kada donosi neku odluku, mora da vodi računa o interesima svih građana. Pored toga, druga po veličini etnička zajednica učestvuje u kreiranju, kako unutrašnje, tako i spoljne politike. Za našu zemlju to je veoma važno i od toga zavisi mir u našoj državi. Čini se da je naša filozofija multietničnosti i inkluzivnosti sasvim suprotna od one za koju se srpska Vlada zalaže kada je reč o Kosovu – podela svega na ono što je srpsko i ono što je albansko", rekao je Maleski.

Maleski je rekao i da je posle sporazuma Makedonije i Bugarske, koji su 1. avgusta u Skoplju potpisali premijeri Zoran Zaev i Bojko Borisov, primećeno aktiviranje odnosa Srbije i Grčke s ciljem da se blokira dodatni uticaj Bugarske na Makedoniju.

Bivši ambasador i dugogodišnji makedonski diplomata Blagoja Zašov rekao je da se radi o diplomatskoj igri u kombinaciji s pritiskom Vlade Srbije na Makedoniju uoči glasanja za prijem Kosova u Unesko.

"Takav metod pritiska u diplomatskim odnosima nije mi poznat. U celoj mojoj karijeri nikada nisam video takav diplomatski potez, da ceo diplomatski kadar napusti ambasadu. Obično kada želite da ukažete nekoj zemlji da odnosi nisu dobri, tada povlačite ambasadora i to na konsultacije. Moje diplomatsko iskustvo mi kaže da to što je uradila Srbija - a da naša zemlja nije uradila ništa posebno - jeste znak da vlada u Beogradu želi da u samoj Srbiji pokaže da može da koristi pritisak u vođenju spoljne politike", rekao je Zašov.

Zašov je rekao da Makedonija treba da reaguje mirno i da ne preduzima ništa posebno zato što će se uskoro otkriti pozadina čitave situacije.

"Što se tiče toga da su strane agencije radile ili rovarile u Makedoniji - pa one to rade svuda, rade i u Srbiji, i to ne može biti razlog. U stvari, i srpske službe očigledno rade, a dokaz za to jeste što je njihov špijun Živaljević ulazio u Sobranje za vreme nasilnog upada u tu instituciju 27. aprila", rekao j Zašov.

Bivši makedonski diplomata Alajdin Demiri rekao je da njega potez Beograda nije iznenadio.

"Ovo je već duže vreme pripremano i to otkada je Makedonija glasala za prijem Kosova u Unesko - a sve kroz poruke o revidiranju odluke o priznavanju Makedonije pod ustavnim imenom, kroz mešanje obaveštajnih službi, pre svega u Crnoj Gori gde je pokušan atentat na premijera, ali i u vezi sa dešavanjima u makedonskom parlamentu 27. aprila. Veza između ta dva događaja je jedna, a cilj je da se spreči da Crna Gora i Makedonija postanu članice EU i NATO", rekao je Demiri.

On je rekao da odluka Beograda predstavlja "svojevrsni žal zbog odlaska prethodne vlasti i instaliranje nove koja okreće leđa takvim procesima i orijentiše se ka evroatlantskim integracijama".

"Verovatno iza svega stoji i pokušaj da se pomogne Rusiji i spreči da region ne pobegne previše ka NATO i Evropskoj uniji", rekao je Demiri.