DW: Neće proći bez svađe, ali – Merkelova je srećna

Raspoloženje je ovaj put puno optimističnije nego inače, javlja dopisnica Dojče velea iz Brisela Barbara Vezel.

"Pozivnice za briselski samit na vrhu, koje bi slao predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, delovale su - s obzirom na teške krize i izazove - kao uvod u zajedničku depresiju. No, ovaj put Tusk je demonstrirao optimizam: "Na osnovu najnovijeg razvoja na našem kontinentu može se naslutiti da postepeno stičemo kontrolu nad situacijom", piše u njegovoj pozivnici upućenoj šefovima vlada 28 zemalja članica EU", navodi.

Prema njenim rečima, razlozi su brojni.

"Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da raste podrška Evropskoj uniji. Privredni rast je takođe uzeo maha. Otpor prema američkom predsedniku Donaldu Trampu i Bregzit ujedinio je 27 zemalja članica i doveo do zbijanja redova. Francuska je za predsednika izabrala istinskog pobornika EU Emanuela Makrona. Sve te dobre vesti su popravile raspoloženje u EU, potvrdila je i nemačka vlada u Berlinu", dodaje.

Podstrek za saradnju

Nakon izbora u Francuskoj, ponovo do izražaja dolazi nemačko-francuski tandem.

"Pred samit smo usaglasili stavove sa predsednikom Makronom", moglo se čuti iz vladinih krugova. Angela Merkel je srećna što ponovo ima svog partnera u EU, koji je spreman da - rame uz rame - preuzme svoj deo zadataka. To je posebno važno za zajedničku evropsku odbrambenu politiku o kojoj se već mesecima pregovara i kojoj lideri EU žele da daju podstreka ali i da zacrtaju zajednički kurs. Konkretne odluke o finansiranju i pojedinačnim projektima će uslediti kasnije. Sada se mora utvrditi kako će izgledati saradnja i ko treba i sme da u njoj učestvuje. Nemačka smatra da neke članice moraju brže da se uključe, a druge da se pridruže kada budu mogle", ističe.

Predsednik Evropskog saveta Tusk se međutim zalaže sa zajednički pristup i protiv je "različitih brzina".

"Otpor pre svega dolazi iz Poljske, ali i drugih zemalja istočne Evrope. No, skandinavske i baltičke zemlje imaju, posebno zbog povećane pretnje iz Rusije, veliki interes da se pitanja zajedničke evropske odbrane brzo reše. EU je jedinstvena i kada se radi o politici prema Donaldu Trampu i odbacuje nove pregovore oko Pariškog sporazuma. Zapanjujuće je mirno i kada se radi o dežurnoj kriznoj temi - migrantima. Nema napretka u pogledu zajedničkog zakona o azilu, a posebno ne po pitanju preraspodele izbeglica. Pa ipak pitanje migracija je, kako trenutno izgleda, pod kontrolom. I dalje se radi na saradnji sa zemljama iz kojih dolaze izbeglice ili tranzitnim zemljama kao što je Libija. Načelni spor je pri tome gurnut u stranu", piše Vezel.

Bregzit kao desert

Tereza Mej i njene kolege će večeras predstavili plan izlaska Velike Britanije iz EU.

"Uzajamno rešenje za građane EU koji žive u Velikoj Britaniji, odnosno za Britance koji žive u zemaljama EU je tema koja se nalazi na vrhu dnevnog reda. Jedan visoki diplomata kaže da od samita ne treba puno očekivati, ukazujući da se neće govoriti o detaljima, mada su oni najvažniji. Recimo, koji je krajnji rok za Bregzit, koji sudovi odlučuju u slučaju spora, koja pravila važe za članice zajedničke familije... Tereza Mej nije spremna da priznaje presude Evropskog suda jer konačno Velika Britanija spada u "treće zemlje". Već samo taj aspekt sadrži veliki konfliktni potencijal. Detalji oko toga bi trebalo da budu poznati javnosti narednog ponedeljka", dodaje dopisnica Dojče velea.

Poker oko britanskog nasleđa

Sasvim je sigurno da ni ovaj samit neće proći bez kockanja i svađe.

"Povod tome bi moglo biti i određivanje lokacija za EU-agencije, koje će biti povučene iz Velike Britanije nakon Bregzita. Tako se Beč, Barselona i Budimpešta bore da postanu novo sedište Agencije za lekove, koja zapošljava 890 saradnika. Postati sedište takve ustanove ne donosi samo prestiž već i pare a unapređuje i infrastrukturu. Nemačka je nominovala Bonn kao sedište za neku od evropskih agencija - zapravo skoro svaka zemlja članica ima gradove kandidate. Isto važi i za Agenciju EU za nadzor banaka. Frankfurt kao finansijska metropola smatra sebe predodređenom za tu instituciju. Ali kandidovali su se i Pariz i Milano. Tu će biti dosta nadmetanja i borbe oko britanskog nasleđa. Šefovi država i vlada EU na ovom samitu žele da utvrde proceduru za donošenje odluka. A one bi trebalo da se donose kao na takmičenju za pesmu Evrovizije. U prvoj rundi, tako reći polufinalu članovi raspolažu sa ukupno 6 glasova koje mogu da dodele u korist tri grada, a onda tri pobednika ulaze u finalni krug glasanja. Ali već sam predlog je jako sporan. Očekuje se i da će se istočnoevropske zemlje udružiti i izvoditi taktičke manevre. Ta borba unutar evropske braće i sestara bi u noći samita mogla koštati najviše vremena", zaključuje Vezel.