Katar podržava teroriste – koliko ima istine u tome?

Iako Katar odbacuje ove optužbe, njegove veze sa Iranom i raznim islamističkim organizacijama, od kojih su neke izazvale snažno neodobravanje njegovih suseda, stvorilo je utisak da "gde ima dima, ima i vatre", piše AP.

Saudijska Arabija, Egipat, Ujedinjeni Arapski Emirati i Bahrein svoje su optužbe potkrepili stavljanjem imena 59 pojedinaca i 12 humanitarnih organizacija povezanih s Katarom na svoju terorističku "crnu listu".

Međutim, autokratske države na Bliskom istoku redovno koriste terorizam kao izgovor za gušenje političke opozicije i civilnog društva. Muslimansko bratstvo, koje susedi Katara navode kao jednu od glavnih organizacija koje ovaj emirat podržava, mnogi vide kao legitimnu političku organizaciju. Druge, na primer islamističke pobunjeničke frakcije u Siriji, slične su ili iste kao one koje podržava Saudijska Arabija.

Evo za koje se sve organizacije Katar optužuje da ih podržava, i kakve zaista odnose ima s njima.

Islamska država i Al Kaida

Katar susedi optužuju za podršku ID i Al Kaidi od Sirije do poluostrva Sinaj u Egiptu. Iako su te optužbe, kako na račun Katara tako i na račun Saudijske Arabije, bile česte na početku građanskog rata u Siriji, eksperti ocenjuju da su te vlade u međuvremenu izmenile svoj zvanični stav prema ekstremistima i zakone o finansiranju oružane opozicije.

Ekspert za ekstremizam na Bliskom istoku Hasan Hasan tvrdi da Katar nikada nije direktno sponzorisao Al Kaidu ili ID, ali podržava Ahrar al-Šam, čiji osnivači imaju veze sa Al Kaidom. Međutim, istu frakciju podržavai Saudijska Arabija, koja je jednom prilikom ugostila njene predstavnike na konferenciji sirijske opozicije u Rijadu.

Muslimansko bratstvo

Muslimansko bratstvo, međunarodna demokratsko-islamistička organizacija, među najkontroverznijima je u regionu. Saudijska Arabija, UAE i Egipat, koji je klasifikuju kao terorističku organizaciju, vide je kao pretnju svojoj vladavini i destabilizujući faktor na Bliskom istoku i šire. Ali, dok je u tim zemljama, kao i u Siriji, zabranjeno, Muslimansko bratstvo politički je aktivno u Tunisu i Jordanu.

Katar je pak bio glavni izvor podrške frakcijama Muslimanskog bratstva tokom Arapskog proleća u Siriji i Libiji, dok je u Egiptu izdašno finansirao vladu predsednika Muhameda Morsija, lidera egipatske frakcije bratstva. Morsi je na vlast došao nakon Arapskog proleća na prvim (i poslednjim) slobodnim izborima u Egiptu, ali 2013. je smenjen u državnom udaru od sadašnjeg predsednika, generala Abdela Fataha al-Sisija. Pod Sisijevom vladavinom pokrenut je brutalan obračun nad članovima i pristalicama bratstva koji su masovno protestovali nakon puča, uz stotine ubijenih i hiljade zatvorenih.

Katar tvrdi da je finansijski pomagao egipatsku državu u celosti, a ne samo bratstvo. Ali njegovi zalivski susedi optužuju ga i za pružanje azila i finansijske podrške, pa čak i državljanstva istaknutim islamistima iz njihovih zemalja.

Hamas

Palestinska islamistička organizacija, koja je i sama nastala kao ogranak Muslimanskog bratstva, na vlasti je u pojasu Gaze, iako je Izrael, SAD i evropske zemlje vode kao terorističku organizaciju. Hamas je vodio čak tri rata protiv Izraela, koji zajedno sa Egiptom drži Gazu pod blokadom. Hamas stoji i iza brojnih terorističkih napada na Izrael.

Dok Saudijska Arabija traži od Katara da prekine sve veze s Hamasom, Katar tvrdi da su njegove investicije u vrednosti od više stotina miliona dolara u Gazi bile "čisto humanitarne": za izgradnju puteva, škola i bolnica.

Otkupnina za katarske taoce

Jedan od razloga zalivske diplomatske ofanzive protiv Katara je i nagodba koju je ta zemlje sklopila za oslobađanje članova svoje kraljevske porodice, a koji su bili oteti u decembru 2015. u Iraku od šiitske paravojske pod kontrolom većinski šiitskog Irana.

Katar je u sklopu nagodbe navodno platio više stotina miliona dolara iračkim militantima i iranskim vojnim zvaničnicima, ali i islamističkim sirijskim pobunjenicima u sklopu paralelnog dogovora za istovremenu evakuaciju šiitske populacije iz opkoljenih sela Fua i Kefraja, i sunitske populacije iz gradića Madaja i Zabadani, koji su bili pod opsadom prorežimskih snaga.

Iran

Saudijska Arabija i Bahrein takođe optužuju Katar za podršku šiitskim militantima u ovim zemljama koji se bore protiv vladajućih. S druge strane, ove dve zemlje vrše nasilnu represiju nad šiitskim disidentima. Saudijci optužuju Katar i za podršku ijitskim pobunjenicima iz redova manjinskih Hutija u Jemenu. Međutim, ta je optužba pod znakom pitanja s obzirom na to da Katar aktivno učestvuje u arapskoj koaliciji predvođenoj Saudijskom Arabijom protiv pobunjenika - odnosno, učestvovao je dok ga Saudijci nisu isključili iz koalicije.

Eksperti trvde kako je optužba neosnovana, ali kako verovatno proizlazi iz razmirica Dohe i Rijada prilikom pregovora o smeni vlasti u Jemenu 2012. Dok je Katar pregovarao i s Hutima, koji u trenutnom građanskom ratu uživaju podršku Irana, Saudijska Arabija je bila protiv njihovog uključivanja u pregovore. Katarski ambasador u SAD-u Mešal bin Hamad al-Tani tvrdi da Katar sarađuje sa Iranom, prvenstveno zbog velikog podvodnog nalazišta gasa u Persijskom zalivu koji ove dve zemlje dele, ali dodaje da njegova zemlja ima sličan kritičan stav prema Iranu kao i druge zalivske zemlje, prenosi Index.hr.